Nutricionistkinja objašnjava kako odabrani sirevi mogu doprineti sitosti i lakšem mršavljenju

Mnoge žene smatraju da moraju potpuno izbaciti sir iz ishrane kako bi smanjile masnoće na stomaku, ali nutricionistkinja Tar Kolingvud, sertifikovana sportska dijetetičarka i koautorka knjige o ishrani za ravan stomak, ističe da to nije neophodno. Prema njenim rečima, određene vrste sireva bogate proteinima i kalcijumom mogu se uklopiti u dijetu i doprineti dugotrajnijem osećaju sitosti, što je važno za očuvanje mišića i zdrav metabolizam.

Kao jedan od najpreporučljivijih, zrnasti sir (poznat i kao skuti ili cottage cheese) izdvojen je zbog visokog procenta proteina. Kolingvud naglašava da je očuvanje mišićne mase posebno značajno za ubrzavanje metabolizma, a skuti se može koristiti u niskomasnoj ili punomasnoj varijanti, prema potrebama i veličini obroka.

Grčki feta sir je još jedna dobra opcija – zahvaljujući svom izraženom ukusu lako je kontrolisati količinu. Dovoljno je da ga pospete po salati ili pečenom povrću, jer i mala količina može obogatiti ceo obrok.

Mocarela sa smanjenim udelom masnoće preporučuje se zbog niske kalorijske vrednosti, ali i visokog sadržaja kvalitetnih proteina i kalcijuma. Porcionirana mocarela u obliku štapića dodatni je plus, jer olakšava kontrolu unosa kalorija za sve koji vode računa o dijeti.

Parmezan je tvrdi sir bogat aromom i proteinima, a savet je da se koristi jedna do dve kašike preko jela, čime ćete postići osećaj sitosti bez prevelikog unosa kalorija.

Švajcarski sir se izdvaja jer ima niži sadržaj natrijuma u odnosu na druge vrste, što je značajno za žene sklone zadržavanju vode i nadutosti. Lepo se kombinuje sa integralnim hlebom ili svežim voćem.

Rikota sa smanjenom masnoćom donosi proteine i kalcijum, a veoma je prilagodljiva jer se može koristiti u slanim i slatkim jelima – od kombinacija sa bobičastim voćem do jela sa povrćem i začinskim biljem.

Na kraju, nutricionistkinja napominje da sirevi mogu biti deo uravnoteženog plana ishrane, ali ključ je u količini i načinu konzumacije. Kako kaže Tar Kolingvud: „Sirevi mogu biti deo dijete za mršavljenje, ali ključ je umerenost i pažljiv izbor vrste i porcija.“

Toplije vreme donosi više energije i optimizma, ali ženama je potrebno vreme za prilagođavanje na promene

Sa dolaskom proleća, Beograd i ostatak Srbije uživaju u temperaturama do 18 stepeni i obilju sunčeve svetlosti, što je mnogima donelo osveženje i podiglo raspoloženje. Iako žene uglavnom pozdravljaju povratak toplih dana, njihovo telo i emotivno stanje često su u procesu prilagođavanja, naročito nakon perioda nestabilnog vremena i čestih temperaturnih promena.

Sunčevi zraci ovih dana pozitivno utiču na lučenje serotonina, hormona koji je zadužen za dobro raspoloženje i osećaj smirenosti. Mnoge žene osećaju pojačanu motivaciju i vedrinu, ali nije retkost da se javi i blaga napetost ili umor, što je tipično za period prelaska iz zime u proleće. Ova unutrašnja nestabilnost naročito je izražena kod onih koje su osetljivije na vremenske promene.

Zdravstveni stručnjaci ističu važnost boravka na suncu zbog sinteze vitamina D, koji je ključan za imunitet i energiju. “Dovoljno je da provedete 15 do 30 minuta napolju bez direktne zaštite od sunca u periodu kada je zračenje najjače, da bi telo počelo da proizvodi ovaj vitamin,” navodi dr Ana Stojanović. Preporučuje se umerenost i slojevito oblačenje, jer su jutra i večeri i dalje hladni – oko 6 stepeni – što može izazvati povremeni pad energije ili promene raspoloženja.

Severozapadni vetar, koji povremeno dostiže brzinu do 30 km/h, kod osetljivijih može izazvati blagu glavobolju, razdražljivost ili smanjenu koncentraciju. Ovi simptomi najčešći su kod meteoropata, pa je moguće da tokom dana osećate potrebu za povlačenjem ili ste emotivniji nego inače.

Vremenske promene mogu uticati i na kvalitet sna, krvni pritisak i opšti osećaj umora. Stručnjaci preporučuju slojevito oblačenje i izbegavanje naglih temperaturnih razlika, a lagana fizička aktivnost na otvorenom može pomoći telu da se lakše prilagodi.

U ovom periodu emocije mogu biti izraženije – mnoge žene osete olakšanje zbog toplijih dana, uz blagu nesigurnost zbog promena. “Svaka tranzicija, pa i ona pozitivna, zahteva vreme za prilagođavanje,” objašnjava psihološkinja Ivana Petrović. Ako se ovih dana osećate umornije ili emotivnije, imajte na umu da je to prirodna reakcija organizma i da će potpuna adaptacija na proleće doći vrlo brzo.

Tradicionalni recept sa zrelim paradajzom i paprikom donosi lakoću i osveženje u svakodnevnu ishranu

Sa prvim toplim danima, mnoge žene žele lagane i osvežavajuće obroke koji pomažu telu da se oporavi od teže zimske hrane. Upravo tada na naše trpeze dolazi moravska salata – domaći specijalitet koji već decenijama osvaja svojim jednostavnim sastojcima i brzinom pripreme, ali i doprinosom detoksikaciji i energiji, što je posebno važno za žensko zdravlje tokom proleća.

Moravska salata je tradicionalno jelo koje se lako uklapa u svaki obrok – od priloga do samostalnog laganog ručka ili večere. Njena popularnost leži u tome što koristi osnovno, sveže povrće i veoma je jednostavna za pripremu, a istovremeno osvežava i pomaže telu da se oseća rasterećeno.

Za pripremu ovog osvežavajućeg jela potrebni su sledeći sastojci: tri zrela paradajza, dve sveže paprike, jedna glavica crnog luka (ili nekoliko čenova belog luka), so po ukusu, dve kašike sirćeta i tri kašike ulja. Po želji, možete dodati seckani peršun za dodatnu svežinu, feferone za pikantniji ukus ili malo krastavca radi hrskavosti. Zreli paradajz je ključan za punu aromu, pa je važno birati najsočnije plodove.

Priprema je vrlo jednostavna: povrće se iseče na kockice, luk sitno nasecka, a svi sastojci spoje u jednoj posudi. Dodaju se sirće, ulje i so, pa se salata pažljivo promeša. Pre konzumiranja, preporučuje se da odstoji desetak minuta kako bi se ukusi proželi i razvila prepoznatljiva aroma moravske salate.

Ova salata je odličan izbor za žene koje žele da povećaju unos povrća, poboljšaju hidrataciju i podrže varenje. Može biti brz i ukusan obrok za ručak ili užinu, a naročito je pogodna tokom prolećnih i letnjih meseci kada nam najviše prija lagana i nutritivno bogata hrana.