Redovno menjanje i pranje sportske opreme sprečava iritacije i infekcije, a izbor materijala je ključan za osetljivu kožu

Mnoge žene koje treniraju često se pitaju koliko puta mogu obući istu sportsku odeću pre nego što je operu, naročito ako vežbaju više puta nedeljno i traže praktična rešenja. Prema rečima švajcarske dermatološkinje dr Marijane Meli, održavanje higijene sportske opreme je izuzetno važno za zdravlje kože. Bakterije se lako razmnožavaju u vlažnoj i znojavoj odeći, što ne dovodi samo do neprijatnih mirisa, već i do ozbiljnijih problema kao što su iritacije i infekcije.

Dr Meli naglašava: “Bakterije se zadržavaju u znojavoj odeći i mogu dovesti do upala i akni, čak i kada odeća deluje suvo na dodir.” Iako neke žene priznaju da ponekad nose istu majicu ili helanke više dana, posebno kod manje intenzivnih treninga, stručnjaci ipak preporučuju da se sportska oprema menja posle svakog treninga, posebno ako su vežbe bile naporne i izazvale mnogo znojenja. Ako odeća ostane duže na koži, povećava se rizik od iritacija i neprijatnih mirisa.

Pored toga, preporučuje se izbor prirodnih materijala poput pamuka, jer oni bolje upijaju vlagu i manje iritiraju kožu od sintetičkih materijala kao što je poliester. Dr Meli navodi: “Sintetičke tkanine zadržavaju vlagu i mogu povećati rizik od infekcija, posebno kod osoba sa osetljivom kožom, aknama ili ekcemom.”

Ako primetite simptome kao što su svrab, crvenilo, peckanje ili više akni nego inače, savet je da odeću obavezno menjate odmah nakon svakog treninga i redovno perete. Pravilna nega i pažljiv izbor materijala mogu doprineti zdravijoj koži i prijatnijem treningu. Praktični savet je da unapred planirate pranje i investirate u nekoliko setova sportske odeće, kako biste izbegli ponovno nošenje i sačuvali kožu zaštićenom.

Promene vremena mogu izazvati umor i glavobolje, posebno kod žena sa hroničnim tegobama – stručnjaci savetuju više odmora i brigu o sebi

U nedelju, 31. marta, žene širom Srbije mogu očekivati promenljive vremenske prilike sa povremenom kišom i naizmeničnim oblačnim i sunčanim periodima. Temperature će se kretati oko 10 stepeni, a južni i istočni delovi zemlje imaće više sunčanih intervala. Stručnjaci upozoravaju da će ova promena vremena najviše pogoditi žene koje su sklone migrenama, reumatskim bolovima ili osećaju hroničnog umora, jer ovakva klima često pojačava njihove tegobe.

Zdravstveni savet za žene za ovakve dane je da se što više odmaraju i izbegavaju naporne fizičke aktivnosti. Doktorka Jovana Petrović ističe: “Povremena kiša i pad temperature mogu izazvati glavobolje i povećan umor, posebno kod žena koje već imaju oslabljeni imunitet ili hronične bolesti. Preporučujem lagane šetnje, opuštanje kod kuće i redovan unos vitamina C za jačanje otpornosti.”

Oblačni i kišni dani, kako navode stručnjaci za mentalno zdravlje, mogu doprineti osećaju letargije i smanjenju energije, što je naročito izraženo kod žena osetljivih na vremenske promene. Psihološkinja Marija Ilić savetuje: “Ovo je pravi trenutak da se posvetite sebi kroz meditaciju, čitanje knjige ili druženje sa porodicom. Važno je slušati svoje potrebe i usporiti tempo kada to telo traži.”

Vozačicama se preporučuje poseban oprez u saobraćaju zbog pojačanih padavina, posebno na klizavim putevima u brdovitim i planinskim oblastima. Stručnjaci naglašavaju važnost prilagođavanja brzine i poštovanja saobraćajnih propisa.

Za žene sa problemima disajnih puteva ili sklonošću prehladama, savetuje se izbegavanje izlaganja naglim promenama temperature i vetru, dok je održavanje dovoljne hidracije ključno – čak i kada nema osećaja žeđi, redovan unos tečnosti pomaže u borbi protiv umora i pada energije tokom kišnih dana.

Planirajte svoj dan tako da ostavite prostor za promene aktivnosti ako vas vreme iznenadi. Ovi dani su idealni za učenje, kreativne hobije ili jednostavno uživanje u miru doma.

Pravilna ishrana kao saveznik za balans hormona: 15 namirnica koje stručnjaci preporučuju protiv stresa

U današnjem ubrzanom ritmu života, mnoge žene primećuju uticaj stresa na svoje telo, posebno na izgled lica i raspoloženje. Kortizol, poznat i kao hormon stresa, proizvodi se u nadbubrežnim žlezdama i pomaže organizmu da se izbori sa izazovnim situacijama. Ipak, produženo povišen nivo ovog hormona može dovesti do oticanja lica, problema sa snom, promena u težini, ali i do poremećaja raspoloženja.

Endokrinolog dr Ana Petrović upozorava: “Povišen kortizol tokom dužeg vremenskog perioda može imati ozbiljne posledice po zdravlje, uključujući poremećaj imunog sistema, promene u metabolizmu i povećanu sklonost infekcijama.” Dodaje da je važno prepoznati simptome na vreme i reagovati—pre svega kroz promene u načinu života, među kojima je pravilna ishrana od ključnog značaja za vraćanje hormona u ravnotežu.

Stres nije moguće potpuno izbeći, ali njegov uticaj može se ublažiti uz balansiranu ishranu. Preporučuju se namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama, magnezijumom, vlaknima i antioksidansima, dok treba smanjiti unos šećera, zasićenih masti, alkohola i kofeina.

Među najdelotvornijim namirnicama izdvajaju se:

1. Kimči – Fermentisana hrana bogata probioticima, koja podržava zdravlje creva i smanjuje reakcije na stres.
2. Integralne žitarice – Ovas, smeđi pirinač, proso i raž sadrže složene ugljene hidrate koji pomažu stabilizaciji šećera u krvi.
3. Grčki jogurt – U poređenju sa običnim, ima više proteina i probiotika, a manje šećera, što pogoduje hormonima i crevima.
4. Citrusi – Pomorandže, limun i grejp bogati su vitaminom C koji dokazano smanjuje uticaj hroničnog stresa.
5. Banane – Izvor su kalijuma i vitamina B6, koji pomažu nervnom sistemu i otpornosti na stres.

Ostale korisne namirnice uključuju orašaste plodove, semenke, lisnato povrće, avokado, crnu čokoladu, bobičasto voće, maslinovo ulje, losos, zeleni čaj i sočivo. Uključivanjem ovih namirnica u svakodnevnu ishranu, ženama je lakše da održe hormonski balans i bolje se nose sa svakodnevnim izazovima.

Stručnjaci naglašavaju da kombinacija ovakve ishrane sa redovnom fizičkom aktivnošću i kvalitetnim snom može značajno smanjiti negativne posledice stresa. Dr Petrović savetuje: “Važno je osluškivati svoje telo i pravovremeno reagovati na signale koji ukazuju na disbalans”, posebno ističući značaj prevencije i informisanosti.