Jaje je jednostavan, ali moćan izvor proteina i vitamina koji podržava žensko zdravlje i otpornost

Mnoge žene, posebno tokom promena godišnjih doba, traže načine da dodatno zaštite svoje zdravlje i ojačaju imuni sistem. Najnovija istraživanja ukazuju da tome može doprineti običan sastojak iz naše svakodnevne ishrane – jaje. Prema rečima dr Heather Viola, specijaliste opšte medicine i medicinske direktorke, kvalitetni proteini i vitamini iz jaja igraju važnu ulogu u održavanju snažnog imuniteta.

Dr Viola ističe da je ishrana temelj zdravlja i direktno utiče na sposobnost tela da se brani od bolesti. Ona navodi: „Ishrana ne ‘pojačava’ imunitet, ali obezbeđuje minerale, vitamine i proteine koji su neophodni za razvoj i funkcionisanje imunih ćelija.“ Posebno naglašava značaj aminokiselina iz jaja, koje su ključne za izgradnju imunih ćelija i antitela koja nas štite od infekcija.

Naučna istraživanja su pokazala da se oko 70 do 80 procenata imunih ćelija nalazi u crevima, što znači da je raznovrsna i nutritivno bogata ishrana posebno važna. Jaja sadrže sve esencijalne aminokiseline u savršenom odnosu, a bogata su i vitaminima B12, D i selenom – nutrijentima presudnim za pravilno funkcionisanje imunog sistema.

Za žene koje osećaju umor ili prve simptome prehlade, jaje može biti jednostavan i brz obrok koji doprinosi oporavku. Može se jesti uz povrće, integralni tost ili kao deo salate, čime jednostavno jačate svakodnevnu otpornost organizma.

Stručnjaci preporučuju da se jaja uključe u raznovrsnu ishranu, zajedno sa obiljem voća, povrća i zdravih masti. Pravilna ishrana, uz dovoljno sna i fizičku aktivnost, čini osnovu ženskog zdravlja i dugoročne vitalnosti.

Stručnjaci otkrivaju razloge gubitka kose kod žena i savetuju kako pravilnom negom i navikama možete očuvati gustinu vlasi

Sve veći broj žena u Srbiji suočava se sa pojačanim opadanjem kose, naročito tokom pranja i češljanja, a stručnjaci naglašavaju važnost pravovremenog otkrivanja uzroka i reagovanja. Proređivanje kose više nije problem koji pogađa samo muškarce – čak 40% žena primeti gubitak volumena, što može uticati na njihovo samopouzdanje i osećaj mladosti.

Opadanje kose često se javlja u periodima stresa, hormonskih promena, nakon trudnoće ili tokom menopauze. Dermatolog dr Milica Petrović pojašnjava: “Kosa je odraz opšteg zdravstvenog stanja žene. Hormonski disbalansi, problemi sa štitnom žlezdom ili nagle promene u ishrani mogu biti okidači za opadanje.”

Genetika ima značajnu ulogu u gubitku kose, ali svakodnevne navike i stil života su podjednako važni faktori. Redovno konzumiranje brze hrane, pušenje i nedostatak sna dodatno mogu pogoršati stanje kose. Dr Petrović navodi: “Pušenje smanjuje dotok krvi do temena, što slabi folikule, dok loša ishrana lišava koren dlake važnih nutrijenata.”

Normalno je da dnevno izgubimo između 50 i 100 vlasi, ali treba obratiti pažnju ako kosa opada u pramenovima ili se javljaju vidljive prorede. Posebno je važno posetiti lekara ako opadanje prati svrab, crvenilo ili promene na temenu.

Osim hormonskih promena, proređivanje kose mogu izazvati određeni lekovi, nagli gubitak težine ili produženi stres. “Dugotrajna izloženost stresu može izazvati telogeni efluvijum – stanje u kojem veliki broj dlaka prerano prelazi u fazu mirovanja i ispada”, dodaje dr Petrović.

Da biste očuvali zdravlje i gustinu kose, preporučuje se uravnotežena ishrana bogata proteinima, vitaminima i mineralima, izbegavanje agresivnih tretmana i čestog vezivanja kose u zategnute frizure. Blagi šamponi i redovna masaža temena mogu poboljšati cirkulaciju i ojačati folikule.

U slučaju da se problem nastavi, savetuje se da uradite krvne analize i potražite mišljenje dermatologa ili trihologa. Savremena medicina nudi različite opcije – od lokalnih tretmana, preko suplemenata, do laserske terapije, ali je važno izbegavati neproverene preparate i obećanja o brzim rezultatima.

Na kraju, briga o kosi deo je opšteg zdravlja, a redovno praćenje promena može pomoći da na vreme reagujete. “Važno je slušati svoje telo i reagovati na prve znake problema”, zaključuje dr Petrović.

Melatonin je popularan izbor za nesanicu, ali stručnjaci upozoravaju na moguće rizike i pravilnu upotrebu

U poslednje vreme sve više žena u Srbiji i širom sveta koristi melatonin kao pomoć kod problema sa spavanjem. Ovaj hormon, koji naše telo samo proizvodi, često se uzima bez konsultacije sa lekarom, posebno u stresnim periodima, kod poremećenog bioritma ili nakon dužeg gledanja u ekrane. Međutim, stručnjaci savetuju oprez i naglašavaju da melatonin ima mnogo složeniju ulogu u organizmu nego što se često misli.

Melatonin se sintetiše u epifizi (pinealnoj žlezdi) u mozgu i njegov nivo raste uveče, dostižući vrhunac između ponoći i tri ujutru. Tokom dana, nivo melatonina opada. Na njegovo stvaranje utiču svetlost, stres, godine, ritam spavanja i neki lekovi. “Veštačko svetlo, naročito plavo svetlo ekrana, može značajno da smanji prirodno lučenje melatonina i poremeti san”, objašnjava dr Ivana Petrović, specijalista medicine spavanja.

Iako se često misli da je melatonin brzo rešenje za nesanicu, on je samo deo kompleksnog sistema regulacije sna. Kvalitet sna zavisi i od hormona poput serotonina, dopamina i adrenalina, ali i od navika tokom dana, količine stresa, kofeina i izloženosti svetlosti. “Uzimanje melatonina neće popraviti san ako se istovremeno koristi telefon do kasno uveče ili se spava u lošim uslovima”, upozorava dr Petrović.

Jedan od čestih problema je uzimanje previsokih doza, jer je melatonin lako dostupan bez recepta, pa ga žene često koriste u obliku gumenih bombona. Neki korisnici prijavljuju da im pomaže da zaspe, dok drugi osećaju konfuziju ujutru, maglu u glavi, usporenost ili neobične snove. Stručnjaci napominju da nema dovoljno istraživanja o dugoročnoj i nekontrolisanoj upotrebi ovog hormona.

Melatonin može biti koristan u određenim situacijama, recimo kod promene vremenskih zona ili smenskog rada, ali nije univerzalno rešenje za nesanicu. Pre početka uzimanja preporučuje se konsultacija sa lekarom, naročito ako ste trudni, dojite ili imate hronične zdravstvene probleme.

Za bolji san savetuje se da svake večeri idete u krevet u isto vreme, izbegavate ekrane sat vremena pre spavanja, smanjite unos kofeina i obezbedite mirnu, zamračenu spavaću sobu. Pravilne navike često mogu biti delotvornije od bilo kog suplementa.