Novo istraživanje otkriva da produženje sna uz bolju ishranu i kretanje može smanjiti rizik od srčanih bolesti

Ukoliko ste se poslednjih dana borile sa umorom ili ste navikle da više puta pomerate alarm, možda je vreme da obratite pažnju na navike spavanja. Najnovija studija, sprovedena na više od 53.000 odraslih tokom osam godina, pokazala je da već i produženje sna za samo 11 minuta svakog dana može imati značajan efekat na zdravlje srca. Učesnici koji su unapredili kvalitet sna, uz zdraviju ishranu i redovnu fizičku aktivnost, imali su 10% manji rizik od kardiovaskularnih problema.

Stručnjaci naglašavaju da san nije samo vreme za odmor – za vreme spavanja telo reguliše krvni pritisak, hormone i nivo šećera u krvi, a istovremeno pomaže oporavak organizma. Nedostatak sna, s druge strane, može poremetiti ove procese i povećati rizik od visokog pritiska, hroničnih upala i problema sa šećerom, što zajedno povećava mogućnost razvoja srčanih oboljenja i moždanog udara.

Kada žene ne spavaju dovoljno, često upadaju u začarani krug loših navika – osećaj umora vodi ka biranju manje zdravih obroka, smanjuje motivaciju za kretanje i povećava svakodnevni stres. Time se dodatno opterećuje srce. Ipak, ni previše sna nije najbolje rešenje, jer i višak odmora može biti povezan sa lošijim ishodima po zdravlje.

Kako objašnjava dr Ana Petrović, specijalista interne medicine: „San je temelj zdravog života, posebno za žene koje su svakodnevno izložene višestrukim obavezama. I najmanje poboljšanje, poput odlaska u krevet 11 minuta ranije, može napraviti razliku.“

Važno je znati da zdravlje srca zavisi od niza malih navika koje svakodnevno ponavljamo. Zato se preporučuje da raniji odlazak na spavanje bude u kombinaciji sa redovnim kretanjem i uravnoteženom ishranom. Dr Petrović ističe: „Ne postoji magični broj minuta koji garantuje zdravlje, ali svako poboljšanje kvaliteta sna, makar bilo i malo, ima pozitivan efekat.“

Ako želite da smanjite rizik od srčanih bolesti, pokušajte da svako veče legnete nešto ranije. Dodatnih 11 minuta sna, uz nekoliko koraka više i raznovrsne obroke, mogu biti vaš prvi korak ka zdravijem životu.

Saznajte kako da zaštitite decu od stomačnih problema i infekcija tokom boravka na javnim bazenima ovog leta

Letnji dani donose gužve na gradskim bazenima, a roditelji sa decom često biraju ovo mesto za rashlađivanje. Iako je boravak na bazenu zabavan, stručnjaci upozoravaju na određene zdravstvene rizike, naročito kod mališana. Zbog igre, deca neretko progutaju vodu iz bazena, što može izazvati stomačne tegobe i druge zdravstvene probleme.

Zato je važno da roditelji dobro poznaju osnovna pravila bezbednosti na javnim kupalištima. Najčešće bolesti koje se prenose na bazenu su stomačne infekcije, koje se uglavnom javljaju nakon kontakta sa vodom koja je kontaminirana. Stručnjaci iz oblasti pedijatrijskih zaraznih bolesti, kao što je dr Šeron Nahman, ističu da do problema ređe dolazi zbog same vode, a mnogo češće zbog ljudi koji zajedno borave u bazenu.

Virusi i bakterije, poput norovirusa i ešerihije koli, lako se šire u ovakvom okruženju. Dovoljan je jedan gutljaj zaražene vode da dete dobije dijareju ili slične stomačne probleme. Odrasli takođe treba da obrate pažnju na ličnu higijenu – deca često ne operu ruke pre jela ili nakon igre, a ponekad jedu i grickalice pored bazena, što dodatno uvećava rizik od infekcija.

Dr Šeron Nahman naglašava: “Ljudi se ne razbole zbog same vode iz bazena, već zbog toga što drugi kupači mogu uneti bakterije ili viruse u vodu”.

Da biste sprečili stomačne tegobe kod dece na bazenu, savetuje se da objasnite mališanima da ne piju vodu iz bazena i izbegavaju unošenje hrane u vodu. Pranje ruku pre jela i posle izlaska iz bazena je takođe neophodno. Ukoliko je dete u prethodnim danima imalo dijareju ili druge stomačne probleme, preporučuje se da ne ulazi u bazen, kako ne bi prenelo infekciju drugima.

Pravilna higijena i poštovanje osnovnih pravila čine letnje dane na bazenu prijatnim i sigurnim za celu porodicu. Kupanje može biti bezbrižno i bez neprijatnosti, ali je važno da roditelji preduzmu sve preporučene mere zaštite.

Otkrijte koji vitamini i minerali najviše utiču na mentalnu snagu i koncentraciju, uz savete stručnjaka

Sve više žena u Srbiji primećuje umor, pad koncentracije i stres u svakodnevnom životu. Iako za ove simptome često krivimo ubrzan ritam, stručnjaci upozoravaju da manjak određenih nutrijenata takođe može imati veliki uticaj na mentalno zdravlje. Ne postoji univerzalni suplement za dobro raspoloženje, jer potrebe zavise od svakog organizma. Zbog toga se savetuje laboratorijska provera pre bilo kakve suplementacije.

Vitamin D je posebno važan tokom zimskih meseci, jer je sunčeva svetlost glavni izvor ovog vitamina. Kada ga nema dovoljno, mnoge žene osećaju pad energije i promenu raspoloženja. Doktorka Marija Jovanović naglašava: „Nadoknada vitamina D može značajno uticati na opšte osećanje, ali unos treba prilagoditi na osnovu laboratorijskih nalaza.” Ako osećate umor tokom tmurnih dana, provera nivoa vitamina D može biti prvi korak ka boljem balansu.

Magnezijum je još jedan bitan mineral za pravilan rad nervnog sistema. Njegov deficit češće se javlja kod žena pod stresom ili onih koje jedu mnogo industrijski prerađene hrane. Nutricionistkinja Ivana Petrović savetuje: „Dodaci magnezijuma mogu pomoći kod blage anksioznosti i napetosti, ali je važno uzimati ih oprezno.”

Cink je važan za mozak, a kada ga nema dovoljno, mogu se javiti simptomi depresije. Ipak, prevelika količina cinka može poremetiti ravnotežu drugih minerala, pa se preporučuje konsultacija sa lekarom pre uzimanja bilo kakvih suplemenata.

Gvožđe je naročito važno za žene, jer njegov manjak često izaziva umor, slabiju koncentraciju i razdražljivost. Doktorka Jovanović objašnjava: „Kod žena koje osećaju izraženu iscrpljenost, najpre proveravamo krvnu sliku i nivo feritina.”

Vitamini B grupe igraju ključnu ulogu u proizvodnji neurotransmitera koji utiču na raspoloženje. Nedostatak vitamina B6, B9 (folat) i B12 može uzrokovati umor i promene raspoloženja. Zato se savetuje raznovrsna ishrana bogata ovim vitaminima, što može doprineti većoj energiji i boljoj mentalnoj fokusiranosti.

Stručnjaci ističu da je balansirana ishrana najbolji izvor potrebnih nutrijenata. Dodaci su korisni samo kada su potrebe potvrđene analizama, uz savet stručnjaka. Samostalno uzimanje vitamina i minerala bez provere može doneti više štete nego koristi.