Bivši TV voditelj otkriva svoju borbu sa kilogramima, važnost psihoterapije i zašto je ključno da sebi budete najveća podrška

Ivan Zeljković, nekadašnji voditelj popularnog kviza, otvoreno je ispričao kroz šta je prolazio dok se borio sa gojaznošću, gostujući na beogradskoj televiziji K1. Govorio je o tome kako je njegova težina dostigla 173 kilograma i sa kakvim izazovima, i zdravstvenim i emotivnim, se tada suočavao. Zeljković je naglasio koliko mu je psihoterapija pomogla da razume zašto poseže za hranom u teškim trenucima. Prema njegovim rečima: “Kroz hranu sam pokušavao da nadomestim ljubav, stres i manjak samopouzdanja”. Priznao je i da je u najtežim danima osećao strah za život, posebno zbog pomisli da bi mogao postati teret svojoj porodici: “Bukvalno sam bio invalid i osećao sam strah. Razmišljao sam da ću da umrem. Najviše me plašila pomisao da bih mogao ostati prikovan za krevet pod teškim lekovima jer gojaznost povlači brojne bolesti.”

Ispričao je i jedno neprijatno iskustvo sa magnetnom rezonancom: “Otišao sam da snimim koleno i sreća je što je bio u pitanju taj deo tela, jer sam samo dotle mogao da uđem u aparat. Zamislite da je trebalo da snimim glavu, a ne mogu zbog stomaka. Imao sam tada 173 kilograma.”

Ivan smatra da društvo polako menja odnos prema gojaznosti, naročito zahvaljujući savremenim terapijama i većoj informisanosti. Ističe: “Hrana je ozbiljna stvar i često jedemo zbog unutrašnjih potreba, a ne gladi. Potrebno je mnogo godina da postigneš umerenost.”

Na pitanje šta je presudno za uspešno mršavljenje, odgovara: “Potrebna je duboka odluka da promeniš svoj život iz korena. Ja sam smršao 40 kilograma, bio sam čak 25 kilograma lakši nego sada, ali važno je ne odustati i ne vraćati se starim navikama. To ne znači da više nikada neću pojesti picu ili burek, ali zdrave navike moraju da preovladaju.”

Njegova ključna poruka je da je neophodno biti svoj najveći oslonac: “Morate da budete svoj superheroj.” Detaljno je opisao svoj režim mršavljenja: GLP-1 terapija, umereni treninzi, intermitentni post i karnivor ishrana koja uključuje meso, jaja, povrće i voće. Preporučuje da svako pronađe šta mu najviše odgovara i naglašava važnost redovnih lekarskih kontrola i strpljenja: “To je moj put, ali svako mora pronaći ono što mu odgovara. Važno je raditi kontrole, postepeno i bez žurbe.”

Zeljković zaključuje da je borba sa viškom kilograma dug i stalan proces, ali da je uz jasnu odluku i podršku moguće ostvariti trajne promene.

Tamna čokolada može biti saveznik vašeg srca i dobrog raspoloženja, ali je važno birati pravu vrstu i količinu

Mnoge žene uživaju u čokoladi svakog dana, ali nije svejedno koju vrstu birate i koliko je konzumirate. U Evropi, posebno u Nemačkoj, prosečna godišnja potrošnja čokolade prelazi 13 kilograma po osobi, što govori koliko je ona deo svakodnevice. Stručnjaci za ishranu ističu da male dnevne količine tamne čokolade, sa visokim procentom kakaa, mogu pozitivno uticati na žensko zdravlje.

Tamna čokolada sadrži teobromin, koji doprinosi boljem raspoloženju i osećaju zadovoljstva, a uz to pomaže u oslobađanju endorfina, hormona vezanih za sreću i manje stresa. Nutricionistkinja dr Marija Petrović navodi: „Umerena konzumacija tamne čokolade može doprineti zdravlju krvnih sudova i regulaciji krvnog pritiska zahvaljujući antioksidansima koje sadrži.”

Flavonoidi iz tamne čokolade dokazano povoljno utiču na srce i mogu da smanje rizik od kognitivnog pada, naročito kod žena starijih od 65 godina. Međutim, sve ove prednosti odnose se samo na umerenu upotrebu i na čokolade sa što većim sadržajem kakaa i što manje šećera.

S druge strane, svakodnevno konzumiranje veće količine mlečne čokolade ili slatkiša sa puno šećera može doprineti povećanju telesne mase i pogoršanju stanja kože. Dr Petrović upozorava: „Preveliki unos šećera može povećati toleranciju na slatku hranu, što može otežati kasnije uvođenje zdravijih navika.”

Za žene koje žele da bez griže savesti uživaju u čokoladi, idealan izbor je tamna čokolada sa više od 70% kakaa, jer sadrži manje šećera, a više korisnih vlakana i minerala poput magnezijuma i gvožđa. Preporuka stručnjaka je da se zadrži na jednoj do dve kockice dnevno, uz balansiran unos drugih namirnica.

Biranje kvalitetne tamne čokolade i umerenost mogu postati deo zdravih navika, posebno za žene koje brinu o svom srcu, vitalnosti i dobrom raspoloženju.

Stručnjaci upozoravaju: male rutine vezane za ishranu i stil života utiču na dugoročno zdravlje žena

Mnogi lekari u Srbiji ističu da svakodnevne odluke koje donosimo, posebno kada je reč o ishrani i načinu života, mogu godinama neprimetno povećavati rizik od razvoja raka. Iako ova bolest ne nastaje preko noći, sitni izbori, poput navika u ishrani ili konzumacije alkohola, postepeno mogu imati ozbiljan uticaj na zdravlje žena.

Onkolog Višvdip Dilon objašnjava da je prevencija rezultat niza malih, ponovljenih odluka, a ne jedne velike promene. „Rizik od raka često se krije u stvarima koje radimo toliko rutinski da ih više i ne primećujemo“, ističe Dilon i dodaje da je važno prepoznati koje navike najviše utiču na žensko zdravlje.

Četiri navike koje su posebno česte i mogu biti rizične su:

1. Konzumacija alkohola: Alkohol se još uvek nedovoljno prepoznaje kao faktor rizika za rak. „Navika koja ljude najviše šokira jeste alkohol, jer mnogi i dalje ne znaju da je povezan sa više vrsta raka“, naglašava Dilon. Tokom razgradnje alkohola nastaje acetaldehid, supstanca koja može oštetiti DNK i ometati obnavljanje ćelija. Povezan je sa povećanim rizikom od raka dojke, debelog creva, jetre, jednjaka, grla i usne duplje. Nije bitno da li pijete vino, pivo ili žestoka pića – rizik je uvek prisutan.

2. Učestala upotreba prerađenog mesa: Prerađeno meso, često prisutno u svakodnevnoj ishrani, može sadržati supstance koje su povezane sa povećanim rizikom od pojedinih vrsta raka. Stručnjaci savetuju da se ove namirnice što ređe koriste, a da prednost dobiju povrće, voće i nemasni proteini.

3. Nedovoljno sna: Savremeni način života često uzrokuje da žene nemaju dovoljno kvalitetnog sna, što utiče na sposobnost organizma da se regeneriše i zaštiti od oštećenja na ćelijskom nivou. Preporučuje se posebna pažnja na kvalitet i dužinu sna, jer on igra ključnu ulogu u obnovi tela.

4. Previše sedenja: Fizička neaktivnost i poslovi koji zahtevaju dugotrajno sedenje dodatno povećavaju rizik. Uvođenje redovne fizičke aktivnosti u svakodnevicu može značajno smanjiti mogućnost razvoja bolesti.

Gastroenterolog Vojislav Perišić naglašava važnost ishrane kod žena u srednjim godinama: „Naše bake nisu imale avokado, ali su se trudile da jedu raznovrsno i umereno. Danas je važno znati šta unosimo u organizam, posebno nakon četrdesete.“

Stručnjaci zaključuju da, iako genetika i godine imaju svoj uticaj, svakodnevne navike su faktor koji žene mogu promeniti. Male promene u svakodnevnim rutinama mogu napraviti veliku razliku u očuvanju zdravlja na duže staze.