Najnovija istraživanja otkrivaju da brzina hoda posle osamdesete može biti važan pokazatelj zdravlja i mentalne otpornosti kod žena.

Brzina hoda posle osamdesete postaje nova tema brojnih istraživanja širom sveta. Naučnici su ispitali blizu 4.000 osoba starijih od 80 godina koje nisu imale kognitivne smetnje na početku studije. Pokazalo se da žene koje hodaju brže imaju manji rizik od gubitka pamćenja i bolju vitalnost. Zbog toga, brzina hoda posle osamdesete privukla je pažnju stručnjaka u oblasti zdravlja i starenja.

Brzina hoda posle osamdesete kao ogledalo zdravlja žene

Istraživanje je pokazalo da devet odsto učesnika, nazvanih „superhodačima”, prelazi prosečno 4,7 kilometara na sat. Kod ovih žena rizik od kognitivnog pada bio je čak 51 odsto niži u odnosu na one koje su sporo hodale. Takođe, one su tokom perioda praćenja od tri do pet godina zadržale bolje mentalne sposobnosti. Ipak, stručnjaci napominju da brzina hoda posle osamdesete nije uzrok, već posledica očuvanog zdravlja i vitalnosti.

Šta mozak „superhodača” otkriva o otpornosti

S druge strane, snimanja mozga pokazala su da žene koje brzo hodaju imaju bolje očuvane regije u hipokampusu. Ovaj deo mozga je ključan za pamćenje i učenje. Kod njih su testovi pokazali bolje rezultate, iako su postojale slične promene u mozgu kao kod drugih. „Brzina hoda posle osamdesete može biti znak veće otpornosti mozga na oštećenja”, izjavila je dr Jelena Petrović. Na tu otpornost utiču i genetika, obrazovanje, fizička aktivnost, društveni život, ishrana i san.

Redovno hodanje donosi brojne prednosti ženama

Osim toga, redovno hodanje doprinosi očuvanju mišićne snage, ravnoteže i samopouzdanja. Žene koje su aktivne imaju manje hroničnih bolesti i ređe gube pokretljivost. Štaviše, fizička aktivnost pozitivno utiče na raspoloženje i samostalnost u svakodnevnom životu. Međutim, važno je podsetiti da brzina hoda posle osamdesete pokazuje već postignuto zdravlje, a ne garantuje zaštitu od demencije.

Praktični saveti za očuvanje vitalnosti u starosti

Da biste očuvale vitalnost, preporučuje se svakodnevna fizička aktivnost prilagođena godinama i mogućnostima. Pre svega, zdrava ishrana, kvalitetan san i održavanje društvenih kontakata imaju ključnu ulogu. Na kraju, žene koje vode aktivan život češće zadržavaju i dobro pamćenje i pokretljivost u poznim godinama. Redovno hodanje, čak i umerenim tempom, može biti jednostavan način da osnažite i telo i mozak.

Nutritivno bogate alternative jajima pomažu ženama da lakše unesu više proteina u svakodnevnu ishranu.

Mnoge žene se oslanjaju na jaja kao glavni izvor proteina, ali namirnice bogatije proteinima od jaja zapravo su lako dostupne u svakoj kuhinji. Nutricionisti ističu da pravilan unos proteina doprinosi energiji, zdravlju kože i održavanju mišićne mase, što je posebno važno za žene svih uzrasta. Zbog toga je korisno znati koje namirnice mogu obogatiti jelovnik.

Pileća prsa i grčki jogurt pružaju više proteina po porciji

Pre svega, pileća prsa bez kože sadrže čak 22,5 grama proteina na 100 grama, što prevazilazi količinu koju daju dva velika jaja. Osim toga, ova namirnica je siromašna mastima i vrlo je pogodna za lagane obroke. Grčki jogurt, u porciji od 155 grama, donosi 16,1 gram proteina. Zahvaljujući procesu zgušnjavanja, grčki jogurt ima više proteina od običnog jogurta, a dodatno pruža i kalcijum.

Sočivo, bademi i crni pasulj – biljni izvori proteina

Međutim, za one koje biraju biljne izvore, pola šolje kuvanog sočiva sadrži oko 9 grama proteina i obiluje vlaknima. Bademi su takođe odličan izbor, jer 57 grama badema ima 7,6 grama proteina, ali i zdrave masti i magnezijum. Crni pasulj se ističe kao povoljna opcija, jer u 86 grama sadrži 6 grama proteina. Osim toga, bogat je vlaknima koja povoljno utiču na varenje.

Riblji proizvodi i tofu kao kvalitetna alternativa

Kada govorimo o ribljim proizvodima, tunjevina iz konzerve u porciji od 85 grama sadrži čak 21,7 grama proteina. Tunjevina je bogata omega-3 masnim kiselinama, što je korisno za zdravlje srca. Tofu je čest izbor žena koje vole biljne izvore proteina. Porcija od 85 grama tofu sira donosi 9 grama proteina i minerale poput selena i mangana.

Govedina, svinjetina i edamame – snaga mesa i mahunarki

Govedina u količini od 100 grama sadrži 20,1 gram proteina, a svinjski file 21,1 gram na istu količinu. Ova mesa su izvor gvožđa i vitamina B12, što dodatno jača zdravlje žena. Edamame, kuvana soja u mahuni, u porciji od 85 grama obezbeđuje 9 grama proteina i vlakna. Štaviše, lako se priprema i koristi kao užina ili dodatak salatama.

Na kraju, losos u porciji od 85 grama ima 20,3 grama proteina. Osim toga, bogat je omega-3 masnim kiselinama i vitaminom D, što podržava zdravlje kostiju. Zbog toga žene koje žele raznovrsnu i nutritivno bogatu ishranu mogu slobodno kombinovati ove namirnice. Tako će jednostavno povećati unos proteina i doprineti svom opštem zdravlju.

Neobični znaci poput zamagljenog vida i umora mogu signalizirati ozbiljnu bolest, pa je važno obratiti pažnju.

Beki Li iz Velike Britanije prvi put je sa 22 godine osetila simptome koje žene često ignorišu, među kojima je bilo neobično stezanje oko grudi. To je doživela nakon izlaska sa prijateljicama, pa je simptome pripisala umoru i posledicama alkohola. Međutim, tokom narednih nedelja javio se zamagljen vid, vrtoglavica i ozbiljan umor. Upravo ovi simptomi koje žene često ignorišu, pokazali su se kao prvi znaci multiple skleroze.

Najčešći rani simptomi koje žene često ignorišu

Simptomi koje žene često ignorišu, poput stezanja u grudima, poznati su i kao „MS zagrljaj“. Osim toga, Beki je primetila zamagljen vid i česte vrtoglavice, naročito kada bi bila umorna. Hodanje joj je postajalo otežano, a jednom nije mogla da vozi kući. Ipak, nije odmah posumnjala na ozbiljno oboljenje. Pored toga, lekari su u početku sumnjali na infekciju uha, ali terapija nije donela olakšanje. Tek nakon ozbiljnijih simptoma upućena je na neurološke preglede, gde su otkrivene lezije na mozgu.

Hronični umor i promena svakodnevice

Za razliku od drugih, Beki Li je godinama pripisivala hronični umor stresu i starenju. „Bila sam iscrpljena sve vreme. Mislila sam: starim, svi su umorni“, izjavila je Beki. Tokom godina, pojavili su se i grčevi u mišićima i promene raspoloženja. Štaviše, ovakvi simptomi često se javljaju kod žena u različitim životnim fazama, ali se retko povezuju sa ozbiljnim bolestima.

Na svaka tri meseca imala je epizode stezanja u grudima, dok je zamagljen vid bio gotovo nedeljna pojava, posebno nakon napornog dana. Ipak, Beki je nastavila da ignoriše simptome, misleći da su normalni. Kao rezultat toga, tek osam godina kasnije dobila je dijagnozu multiple skleroze.

Važnost ranog prepoznavanja simptoma koje žene često ignorišu

Kada je čula dijagnozu, Beki Li je teško prihvatila činjenicu da su simptomi koje žene često ignorišu bili povezani sa multipla sklerozom. Danas, sa 33 godine, Beki otvoreno govori o svom iskustvu kako bi podstakla druge žene da ne zanemaruju signale tela. Na kraju, njena priča podseća koliko je važno redovno pratiti sopstveno zdravlje. „Nikada ne potcenjujte simptome koje žene često ignorišu. Vaše telo zna kada nešto nije u redu“, savetuje ona. Redovni pregledi i iskren razgovor sa lekarom mogu pomoći u ranom otkrivanju bolesti i očuvanju kvaliteta života.