Veronika officinalis, zaboravljena biljka sa livada, pruža podršku jetri, varenju i vitalnosti žena svih generacija

Čestoslavica, poznata i kao veronika (Veronica officinalis), raste svuda po livadama i dvorištima Srbije, ali je često zanemarena iako je izuzetno cenjena u narodnoj medicini. Ova biljka s prepoznatljivim plavičastim ili ljubičastim cvetovima i zelenim listovima, vekovima se koristi za jačanje organizma i detoksikaciju tela. U poslednje vreme, kada su stres, umor i neuravnotežena ishrana sve prisutniji, žene širom regiona ponovo otkrivaju njene blagodeti i svrstavaju je u svoju kućnu apoteku.

Čestoslavica je bogata flavonoidima, taninima i organskim kiselinama, koji pomažu izbacivanje toksina iz tela, čime direktno podržava rad jetre, krvnih sudova i mokraćnih puteva. Njena nežna svojstva posebno su korisna ženama koje se nose sa umorom, nervozom, problemima sa varenjem ili kožnim tegobama.

Biljka se tradicionalno koristila za olakšanje disajnih tegoba i oporavak nakon bolesti ili dužeg umora. Travari su je često preporučivali kod nadutosti, slabog apetita i problema sa varenjem, a verovalo se i da doprinosi mentalnoj svežini i smanjenju unutrašnje napetosti.

Najčešći način upotrebe je priprema čaja, naročito kada želite da ublažite umor, probleme sa plućima i disajnim putevima, želucem i varenjem, kao i kod tegoba sa bešikom, jetrom i slezinom, ili kod bolova u mišićima i zglobovima. U narodnoj medicini koristi se i za spoljašnju negu kože, kod ekcema, svraba ili za brže zarastanje rana.

Poznati travar Momčilo Antonijević savetuje da kombinacija čestoslavice, koprive i divlje maćuhice može biti odlična podrška za kožu i ekceme. “Tri supene kašike ove mešavine preliju se sa 750 ml ključale vode, poklope se pola sata, a zatim se čaj pije tokom dana u manjim gutljajima”, navodi Antonijević.

S obzirom na lakoću pripreme i dostupnost, čestoslavica može postati deo svakodnevne rutine žena koje žele da prirodno očuvaju zdravlje i vitalnost. Važno je, međutim, pridržavati se preporučenih količina i konsultovati se sa stručnjakom pre redovnog korišćenja, naročito kod hroničnih oboljenja ili tokom trudnoće.

Listanje i lomljenje noktiju često su znak narušene ravnoteže u organizmu – evo šta treba znati i kako negovati nokte

Zdravlje noktiju često odražava celokupno stanje organizma, a promene poput listanja ili lomljenja noktiju nisu samo estetski problem već mogu biti upozorenje na dublje poremećaje. Dermatolozi u Srbiji i širom sveta ističu da ovaj problem posebno primećuju žene, naročito tokom zime ili nakon česte upotrebe deterdženata i lakova za nokte.

Listanje noktiju obično se javlja kao tanko odvajanje slojeva na vrhovima, grube ivice ili pojavu sitnih pukotina. Dr Dana Stern, dermatolog, navodi: “Slabi i lomljivi nokti često su pokazatelj dublje neravnoteže u samom noktu ili u okolnoj koži”. Po njenim rečima, ovakve promene mogu biti posledica nedostatka gvožđa, poremećaja štitne žlezde, ali i određenih dermatoloških problema.

Najčešći razlozi listanja noktiju su:
– Suva koža izazvana hladnoćom, prečestim pranjem ruku ili upotrebom agresivnih sapuna
– Preterano izlaganje noktiju vodi, što može dovesti do bubrenja i pucanja
– Kontakt sa hemikalijama iz sredstava za čišćenje ili odstranjivača laka
– Oštećenja od akrilnih ili gel noktiju

Nokat se sastoji od više slojeva keratina, kojima je potrebna dovoljna vlažnost i nega. Ležište nokta i kutikula čine prirodnu barijeru, pa svaki disbalans u ovoj zaštiti povećava rizik od listanja. Zato je bitno koristiti hidratantne kreme za negu noktiju i kutikula, izbegavati jake mirise u kozmetici i ne turpijati nokte previše intenzivno.

Ishrana bogata mineralima i vitaminima, naročito gvožđem i biotinom, doprinosi jačanju noktiju. Ako se listanje često ponavlja ili su promene izražene, preporučuje se konsultacija sa dermatologom radi isključivanja ozbiljnijih zdravstvenih problema. Pravilnom negom i slušanjem signala koje telo šalje, žene mogu značajno unaprediti zdrav izgled svojih noktiju.

Više od 170 miliona žena pogođeno je ovim hormonskim poremećajem, a nova terminologija olakšava dijagnozu i brigu

Više od 170 miliona žena širom sveta suočava se sa stanjem poznatim kao sindrom policističnih jajnika (PCOS), koji je nedavno dobio novo ime zahvaljujući odluci međunarodne grupe stručnjaka. Sada se ovo oboljenje naziva poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom (PMOS), čime se želi preciznije prikazati složenost poremećaja i poboljšati zdravstvena zaštita žena. Stručnjaci su istakli da dosadašnji naziv nije u potpunosti opisivao sve aspekte ovog poremećaja, jer on utiče na više organa i sistema, a ne samo na jajnike.

U izveštaju stručne grupe navodi se: „Termin ‘sindrom policističnih jajnika’ je dugo vremena bio netačan i potencijalno štetan, jer opisuje samo jedan organ i ne prikazuje multisistemski karakter poremećaja.“ Promena naziva posebno je važna jer, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak 13% žena reproduktivnog doba ima PMOS, dok gotovo 70% slučajeva ostaje neotkriveno.

Dr Margaret Načigal, specijalista reproduktivne endokrinologije iz Njujorka, objašnjava da PMOS najčešće uzrokuje neredovne menstruacije i povišen nivo androgenih hormona, što može dovesti do akni ili pojačane maljavosti. „Radi se o veoma raznolikom poremećaju, sa različitim simptomima i stepenima ozbiljnosti“, ističe dr Načigal. Iako se najčešće vezuje za probleme sa plodnošću, PMOS ima uticaj i na metabolizam i zdravlje kože.

Prema rečima dr Džia Žu, pedijatrijskog endokrinologa, nova istraživanja pokazuju da PMOS predstavlja širi metabolički i reproduktivni poremećaj, koji se može javiti i kod muškaraca, pa čak i kod dece pre puberteta. „Naši nalazi pokazuju da genetski rizik za PMOS može da se ispolji kod dece, čak i pre nego što uđu u reproduktivni period“, navodi dr Žu. Ipak, uzrok nastanka PMOS-a još uvek nije potpuno razjašnjen.

Dijagnoza PMOS-a postavlja se prema Roterdamskim kriterijumima, kako objašnjava dr Lora Šahin, ginekolog iz Sijetla. Za dijagnozu su potrebna najmanje dva od sledeća tri kriterijuma: neredovna ili izostala ovulacija, znaci viška androgena (akne, pojačana maljavost ili povišen nivo hormona) i policistični izgled jajnika na ultrazvuku. Pre potvrde dijagnoze, moraju se isključiti druge bolesti poput problema sa štitnom ili nadbubrežnom žlezdom, što može produžiti dijagnostički proces i izazvati frustraciju kod pacijentkinja.

Sve više poznatih žena javno govori o svom iskustvu sa PMOS-om, čime se šire informacije, ali i dezinformacije na društvenim mrežama. Stručnjaci naglašavaju značaj tačne i pravovremene dijagnostike, kao i podrške ženama koje se bore sa ovim složenim stanjem – ne samo zbog fizičkih, već i psihičkih izazova koje PMOS nosi.