Mikrobiolozi upozoravaju: meniji sadrže više bakterija od toaleta – evo kako da se zaštitite tokom obroka van kuće

Ako često ručate u restoranima, verovatno razmišljate o higijeni posuđa ili čistoći toaleta. Međutim, prema rečima mikrobiologa Džejsona Tetra, najveći izvor bakterija na stolu nisu ni tanjiri ni stolovi, već sam jelovnik. Tetro, poznat i kao „The Germ Guy“, godinama proučava koliko su javne površine zaista čiste i ističe da se upravo na menijima nalazi najviše bakterija – čak više nego na površini stola ili u toaletima.

Glavni razlog za to nije samo što jelovnike dodiruje veliki broj ljudi svakog dana, već i način na koji se oni čiste. Tetro pojašnjava: „Jelovnici često nisu toliko prljavi zbog ljudi koji ih diraju, već zbog krpa kojima ih brišu.“ U mnogim restoranima koristi se ista krpa za više površina, što omogućava bakterijama da se lako prenesu sa jednog mesta na drugo, umesto da budu uklonjene.

Dodatni problem predstavlja i nepravilna upotreba dezinfekcionih sredstava. Površina se često samo poprska i odmah prebriše, ali – kako ističe Tetro – „postoje sredstva koja zahtevaju određeno kontaktno vreme da bi uništila bakterije“. Kod nekih dezinfekcionih sredstava to je 30 sekundi, a kod drugih čak 10 minuta. Ako se površina odmah prebriše, dezinfekcija nije potpuna i bakterije ostaju na meniju.

Zbog toga, meniji često izgledaju čisto, ali su zapravo prepuni mikroba. U trenutku kada sve više restorana prelazi na digitalne menije koje gosti otvaraju pomoću QR koda, stručnjaci napominju da je ova opcija mnogo higijenskija.

Posebno ženama koje često odlaze u restorane sa porodicom ili prijateljicama, savetuje se da nakon dodirivanja papirnog ili plastičnog menija obavezno operu ruke ili upotrebe dezinfekciono sredstvo pre jela. Ova jednostavna navika može značajno smanjiti rizik od unošenja bakterija i doprineti zdravlju cele porodice.

Prema mišljenju mikrobiologa, obratite pažnju na to šta dodirujete u restoranu – vaše zdravlje može zavisiti od naizgled bezazlenih stvari poput jelovnika.

Nutricionisti preporučuju svakodnevni unos ovih namirnica za bolju crevnu floru i prevenciju bolesti

Zdravlje creva je temelj našeg opšteg blagostanja, a ishrana igra jednu od najvažnijih uloga kada je reč o prevenciji brojnih oboljenja, među kojima je i kolorektalni karcinom – bolest koja je poslednjih godina sve češća i kod mlađih odraslih osoba. Iako nijedna namirnica ne može garantovati potpunu zaštitu, pravilan izbor hrane može uticati na smanjenje upalnih procesa, očuvanje zdravih ćelija i balans u mikrobiomu creva, što sve zajedno doprinosi otpornosti organizma na ozbiljne bolesti.

Nutricionistkinja Kesi Tajner posebno ističe kivi kao voće koje ima višestruko pozitivan uticaj na digestivni sistem. “Kivi sadrži vlakna koja pospešuju redovno pražnjenje i omogućavaju da otpadne i potencijalno štetne supstance manje vremena provode u crevima, što je povezano sa smanjenim rizikom od kolorektalnog karcinoma”, objašnjava Tajner. Osim toga, kivi je bogat prebioticima koji hrane korisne bakterije, čime pomažu očuvanje zdravog mikrobioma u debelom crevu.

Kada je reč o povrću, brokoli i ostale biljke iz porodice krstašica, poput kelja i kupusa, izdvajaju se po svom zaštitnom efektu. Nutricionistkinja Johan Kac podseća: “Više istraživanja potvrđuje da povećan unos krstašica može biti povezan sa manjim rizikom od raka debelog creva.” Brokoli je bogat vlaknima i glukozinolatima, jedinjenjima koja pomažu detoksikaciju i smanjenje upala. Takođe, indol-3-karbinol koji nastaje varenjem ovog povrća ima antikancerogena svojstva i podržava zdrav hormonski metabolizam.

Mahunarke, posebno pasulj, takođe su preporuka stručnjaka zbog visokog sadržaja rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana, kao i rezistentnog skroba. Nutricionistkinja Samanta DeVito ističe: “Rezistentni skrob iz pasulja dospeva u debelo crevo gotovo netaknut, gde fermentiše i stvara kratkolančane masne kiseline koje hrane ćelije debelog creva i pomažu u smanjenju rizika od raka.”

Ovas je još jedna namirnica koju vredi uključiti u doručak, zahvaljujući obilju vlakana i biljnim antioksidansima – polifenolima. Amanda Godman Rol navodi: “Polifenoli iz ovsa mogu usporiti rast ćelija raka i smanjiti upalne procese u telu.” Integralne žitarice poput ovsa podstiču redovno pražnjenje, regulišu nivo šećera i holesterola u krvi.

Uključivanjem ovih pet namirnica u svakodnevnu ishranu, žene mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja svog digestivnog sistema i smanjenju rizika od teških bolesti. Stručnjaci savetuju raznovrsnost i uravnotežen unos ovih namirnica za dugoročno zdravlje.

Otkrijte kada je ostavljena voda rizična i zašto je važno birati svežu tečnost, posebno za decu i trudnice.

Mnoge žene navikle su da pored kreveta ostave čašu ili flašu vode kako bi im bila pri ruci tokom noći. Međutim, često se postavlja pitanje koliko je ta voda sigurna za piće ujutru, posebno kada je reč o zdravlju porodice, dece i trudnica. Stručnjaci za higijenu upozoravaju da voda koja provede više sati na sobnoj temperaturi nije ista kao ona koju ste upravo sipali, iako izgleda, miriše i ima ukus identičan svežoj vodi.

Voda koja ostane otvorena preko noći izložena je vazduhu, prašini, ali i bakterijama iz usne duplje, naročito ako se pije direktno iz čaše ili flaše. Tokom nekoliko sati u vodu lako mogu dospeti sitne čestice iz okoline, što može dovesti do promene ukusa i učiniti je manje prijatnom za konzumaciju. Takođe, zbog promena u rastvorenim gasovima, posebno ugljen-dioksidu, voda može poprimiti blago metalan ili ustajao ukus, ali to uglavnom ne znači da je štetna po zdravlje.

Za većinu zdravih odraslih osoba, povremeno konzumiranje vode koja je stajala tokom noći ne nosi ozbiljan rizik. Ipak, postoji upozorenje za određene grupe. Lekar dr Ivana Petrović naglašava: „Deca, stariji i osobe sa slabijim imunitetom trebalo bi da izbegavaju vodu koja je stajala duže od 8 do 12 sati, posebno ako je prostorija topla ili izložena suncu. Njihov organizam je osetljiviji na eventualne mikroorganizme koji se mogu razviti u vodi.“

Ako primetite da voda ima čudan ili gorak ukus, ustajao miris, zamućena je ili sadrži vidljive čestice, najbolje je da je prospete i uzmete svežu. Posebno obratite pažnju na higijenu čaša i flaša, jer ostaci hrane i bakterije iz usta mogu dodatno uticati na kvalitet vode tokom vremena.

Iako se voda ne kvari kao mleko ili sokovi, savet za žene je da uvek posegnu za svežom vodom za sebe i članove porodice, naročito leti i kada se radi o deci i trudnicama. Tako ćete izbeći potencijalne neprijatnosti i obezbediti bezbedan izbor za hidrataciju.