Gazirani napici, voćni sokovi, beli hleb i slatkiši utiču na energiju i apetit žena

Savremeni način života često zahteva od žena balansiranje između posla, porodice i ličnih potreba, a izbor hrane može znatno uticati na njihov nivo energije. Nutricionisti upozoravaju da određene namirnice, iako obezbeđuju brzu energiju, mogu dovesti do naglih promena šećera u krvi, što se najčešće manifestuje kroz osećaj umora, nervozu i pojačanu želju za hranom.

Gazirani napici predstavljaju jedan od glavnih izvora dodatog šećera. Samo jedna limenka može sadržati više od 40 grama šećera, a odsustvo vlakana i proteina omogućava šećeru iz ovih pića da brzo dospe u krvotok. Kako objašnjava nutricionista dr Ana Petrović: “Brza apsorpcija šećera iz gaziranih napitaka često dovodi do naglog skoka, a zatim i pada energije, što može izazvati potrebu za dodatnim grickalicama.”

Voćni sokovi su često percipirani kao zdrav izbor, ali nisu isto što i celo voće. Kada jedemo voće, unosimo i vlakna koja usporavaju ulazak šećera u krv. U ceđenim sokovima ta vlakna nedostaju, pa šećer iz voća ulazi u krv znatno brže. Nutricionisti preporučuju da voćne sokove pijete u malim količinama i, po mogućstvu, uz obrok koji sadrži proteine ili zdrave masti.

Beli hleb, testenine i beli pirinač prolaze kroz proces prerade tokom kojeg se uklanja većina vlakana, vitamina i minerala. Ove namirnice se brzo vare, što dovodi do brzog skoka šećera u krvi. Preporučuje se da ih kombinujete sa povrćem, proteinima ili zdravim mastima, kako biste usporili ovaj efekat.

Slatkiši poput bombona i čokolada sadrže velike količine jednostavnih šećera. Iako organizam ponekad zahteva brzu energiju, kao u slučaju naglog pada šećera, kod većine je ovakva ishrana povezana sa osećajem iscrpljenosti i stalnom potrebom za još slatkiša.

Dr Petrović savetuje: “Nije cilj potpuno izbegavati ove namirnice, već ih konzumirati u okviru izbalansiranih obroka.” Ključ je u tome da se ugljeni hidrati kombinuju sa hranom bogatom vlaknima, proteinima i zdravim mastima, čime se sprečava nagli skok i pad šećera u krvi. Ovo je naročito važno za žene koje žele da održe stabilan nivo energije tokom celog dana.

Stručnjaci otkrivaju kada je slučajno gutanje koštica bezopasno, a kada treba potražiti pomoć

Sezona trešanja je u toku, a mnogi se pitaju koliko je opasno slučajno progutati košticu ovog voća. Dok neki pažljivo odstranjuju svaku košticu, drugi ih ponekad progutaju bez razmišljanja, pa postanu zabrinuti tek kasnije. Stručnjaci naglašavaju da zdrave odrasle osobe, ukoliko progutaju jednu ili nekoliko celih koštica trešnje, uglavnom nemaju razloga za strah – njihovo telo ne može da svari čvrstu opnu koštice, pa će je izbaciti prirodnim putem.

Koštice trešanja sadrže jedinjenja koja u određenim uslovima mogu otpustiti cijanid, što izaziva zabrinutost kod nekih ljudi. Međutim, doktorka Ivana Petrović, specijalista opšte medicine, objašnjava: „Jedna ili dve cele koštice najčešće prolaze kroz digestivni trakt bez štete. Problem može nastati ako neko proguta veću količinu koštica, posebno ako ih prethodno sažvaće ili usitni, jer tada može doći do oslobađanja većih količina štetnih supstanci.”

Posebno su ranjiva mala deca, čiji digestivni sistem nije dovoljno razvijen. Kod njih postoji rizik od gušenja ili začepljenja creva, pa je važno voditi računa da deca ne gutaju koštice. Kod odraslih, povremeno slučajno gutanje retko izaziva ozbiljne posledice.

Mnogi strahovi o košticama potiču iz starih priča i upozorenja roditelja, ali i iz dramatičnih informacija sa interneta. Istina je, kako ističe doktorka Petrović, da „od jedne koštice nikome neće izrasti drvo u stomaku”. Ipak, ona savetuje da gutanje koštica ne bude navika, jer organizmu ne donosi nikakvu korist.

Ako nakon gutanja koštice osetite snažan bol u stomaku, mučninu, povraćanje, otežano disanje ili probleme sa pražnjenjem creva – posebno kod dece – odmah se obratite lekaru. Najbolje je da uživate u trešnjama bez brige, ali i bez nepotrebnog rizika.

Kroz iskustvo sa muai tajem, Kristina Liao je pronašla novu snagu, samopouzdanje i ljubav prema svakodnevnici

Početkom 2025. godine Kristina Liao odlučila je da započne treninge muai taja u Bangkoku, u potrazi za pozitivnom energijom i obnovljenim samopouzdanjem. Prva iskustva stekla je na tajlandskom ostrvu, gde ju je podučavao bivši profesionalni borac. Već na prvom času uverila se koliko je ovaj sport zahtevan, ali i koliko može osnažiti. Trener joj je tada rekao: „Ne brini, koristiću samo 10% svoje snage“, i taj mali procenat bio je dovoljan da Kristina oseti moć muai taja i poželi više.

Po povratku u Bangkok, nastavila je sa treninzima u poznatoj teretani specijalizovanoj za muai taj, gde ju je dočekao tim trenera koji su je svakodnevno podržavali i motivisali kroz osmeh i ohrabrujuće reči. Jedan od trenera šaljivo joj je govorio: „Nema bola, nema muai taja!“, dok je pokušavala da završi još jedno ponavljanje. Dinamične vežbe visokog intenziteta i kombinacija udaraca pomogli su joj da stekne fizičku i mentalnu snagu.

Kroz redovne treninge, Kristina je naučila koliko je važno postaviti ciljeve i prevazilaziti sopstvene granice. Iako su treninzi često bili iscrpljujući, svaki napredak donosio joj je osećaj ponosa. Vežbanje je za nju postalo mnogo više od fizičke aktivnosti – predstavljalo je priliku za lični rast i pronalaženje mira u užurbanom Bangkoku.

Ova borilačka veština nije promenila samo njen odnos prema sportu, već i prema sebi. Kroz muai taj, naučila je da ceni male uspehe i bude strpljiva prema sebi dok se razvija. Povratak u Bangkok, umesto izazova, postao je nova šansa za rast i povezivanje sa sobom. Kristinina priča pokazuje da upravo kroz nove izazove i iskustva možemo ponovo zavoliti svoje okruženje i izgraditi dublje samopouzdanje.