Stručnjaci upozoravaju da preterana hidratacija, posebno tokom vežbanja ili vrućina, može dovesti do opasnog pada natrijuma
Priča spisateljice Kler Kameron iz Kanade otkriva koliko preterano unošenje vode može biti rizično, posebno za žene koje su fizički aktivne ili provode vreme na visokim temperaturama. Kler je dnevno pila oko četiri litra vode, verujući da na taj način najbolje brine o svom zdravlju. Međutim, njen lekar je rutinskim pregledom otkrio opasno nizak nivo natrijuma u krvi. Upozorio ju je na to da preterana hidratacija, posebno tokom fizičke aktivnosti ili vrućih dana, može biti štetna.
Iako često slušamo da treba piti što više vode, stručnjaci naglašavaju da i s najzdravijim navikama ne treba preterivati. Previše vode može izazvati stanje zvano hiponatremija, kada nivo natrijuma u krvi opasno opadne. Kod Kler su se simptomi ispoljavali u vidu blagih glavobolja, ali su detaljne analize pokazale ozbiljan disbalans elektrolita. Lekar joj je naglasio da bi nastavak ovakve rutine mogao dovesti do znatno ozbiljnijih zdravstvenih problema.
Hiponatremija nastaje kada koncentracija natrijuma u krvi padne ispod normalne vrednosti. Natrijum je važan za ravnotežu tečnosti u telu, rad mišića i nervnog sistema, kao i regulaciju krvnog pritiska. Kada ga nema dovoljno, voda prodire u ćelije koje tada otiču. Prvi simptomi mogu biti glavobolja, mučnina, vrtoglavica, slabost ili konfuzija, dok ozbiljni slučajevi mogu dovesti do oticanja mozga, što zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Potrebna količina vode u toku dana zavisi od više faktora kao što su telesna masa, starost, način ishrane, klima i nivo fizičke aktivnosti. Tokom napornih treninga ili velikih vrućina, osim vode, treba nadoknaditi i elektrolite. Zdravi bubrezi mogu preraditi do jednog litra vode na sat, ali unos znatno veće količine u kratkom vremenskom periodu može narušiti ravnotežu elektrolita. Primer toga je slučaj muškarca iz Teksasa koji je u roku od pet sati popio skoro 11 litara vode i završio u bolnici zbog trovanja vodom.
Lekari preporučuju da slušate svoje telo i pijete onoliko tečnosti koliko vam prija. Ako ste fizički aktivni, pored vode razmislite o napicima sa elektrolitima. „Više vode ne znači nužno bolje zdravlje. Najbolje je pratiti signale koje vam organizam šalje i prilagoditi unos tečnosti trenutnim potrebama“, savetuje lekar koji je pratio slučaj Kler Kameron. Pravilna hidratacija je važna, ali je umerenost ključ – ona čini da voda bude vaš saveznik, a ne potencijalni rizik.
