Popularna proteinska dijeta obećava brz gubitak kilograma, ali nosi rizike za varenje i zdravlje

Praznici često donesu obilje hrane i kilograme viška, pa mnoge žene traže brz način da povrate liniju. U poslednje vreme, dijeta sa kuvanim jajima postala je izuzetno tražena jer obećava brze rezultate, jednostavnu pripremu i lako dostupne namirnice. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ovakav način mršavljenja može imati i neželjene posledice.

Osnovu ove dijete čini visok unos proteina uz minimalan unos ugljenih hidrata, što može dovesti do brzog gubitka kilograma, naročito u prvih nekoliko dana. Ipak, najčešće se radi o gubitku vode i smanjenju energetskih rezervi, a ne o topljenju masnih naslaga. Zbog toga se često stiče utisak da dijeta daje izuzetne rezultate, dok je zapravo telo pod stresom i prolazi kroz fazu prilagođavanja.

Izbacivanje voća, žitarica i većine povrća može izazvati probavne tegobe poput zatvora, nadutosti i osećaja težine u stomaku. “Nedostatak vlakana je čest problem kod ovakvih restriktivnih dijeta i može dovesti do neprijatnosti koje narušavaju svakodnevno funkcionisanje”, ističe dr Jelena Petrović, nutricionista. Povećan unos proteina i masti može dodatno opteretiti jetru i bubrege, naročito kod žena koje već imaju povišen holesterol ili osetljiv metabolizam.

Jaja su nutritivno bogata, ali kada su gotovo jedini izvor hrane, dolazi do nutritivnog disbalansa. Po završetku dijete, povratak na standardnu ishranu često uzrokuje takozvani jo-jo efekat, odnosno brz povratak izgubljenih kilograma, jer se usporava metabolizam i telo nadoknađuje izgubljenu energiju.

Dr Petrović savetuje: „Brze i jednostavne dijete mogu biti privlačne, ali telo ne voli nagle promene. Najzdraviji način povratka u ravnotežu nakon praznika je postepeno uvođenje raznovrsne hrane i umerenost u porcijama.”

Zaključak je da dijeta sa kuvanim jajima može doneti kratkoročne rezultate, ali nije održiva na duže staze. Umesto ovakvih restriktivnih režima, preporučuje se povratak uravnoteženoj ishrani bogatoj povrćem, voćem i integralnim žitaricama, uz redovnu fizičku aktivnost.

Kratke dnevne šetnje dokazano snižavaju nivo kortizola i podstiču kreativnost, otkrila su najnovija istraživanja

Sve veći broj žena suočava se sa stresom iz različitih oblasti života, bilo da je izvor posao, emotivni izazovi ili porodične brige. Najnovija istraživanja ukazuju da postoji vrlo jednostavan i svima dostupan način za bolju kontrolu stresa – redovna šetnja.

Prema rečima doktora Franciska Lopes-Himeneza, šetnja je jedan od najefikasnijih i najpristupačnijih vidova fizičke aktivnosti. Osim što blagotvorno deluje na srce, zglobove i metabolizam, šetnja ima i snažan pozitivan efekat na mentalno zdravlje. Kako ističe Lusi Kovan, trener iz vodećeg fitnes centra iz Londona: “Šetnja svakog dana oslobađa endorfine i snižava nivo kortizola, čime se smanjuje osećaj stresa, anksioznosti i mentalne zasićenosti.”

Istraživanje iz 2014. godine pokazalo je da čak i kraća šetnja može značajno povećati kreativnost – u proseku za 60%. Takođe, studija iz 2019. godine navodi da boravak u prirodi, u trajanju od 20 do 30 minuta, bilo da šetate ili samo sedite, najviše doprinosi snižavanju nivoa kortizola.

Dobra vest je da šetnja ne mora biti dugotrajna ili naporna – već pet minuta kretanja može popraviti raspoloženje. Sitne navike poput penjanja stepenicama, šetnje psa ili parkiranja automobila dalje od ulaza doprinose svakodnevnom kretanju. Najvažnije je da šetnju uklopite u svoju dnevnu rutinu, jer svaki korak doprinosi boljem psihofizičkom stanju.

Kada sledeći put osetite preopterećenost obavezama i brigama, napravite krug po kraju ili kratku pauzu u obližnjem parku. Tako ćete osvežiti misli, smanjiti stres i biti spremniji da se uhvatite u koštac sa svakodnevnim izazovima.

Jedna Beograđanka podelila je kako joj je konzumiranje razblaženog jabukovog sirćeta pre obroka poboljšalo varenje i kontrolu apetita tokom sedmice.

Marija Petrović iz Beograda odlučila je da svakog dana, u trajanju od sedam dana, pije razblaženo jabukovo sirće pre obroka, nadajući se boljem varenju i opštem zdravlju. Inspirisana popularnošću ove navike na društvenim mrežama, pripremala je napitak tako što je jednu do dve kašičice jabukovog sirćeta razmutila u čaši vode, koju bi popila desetak minuta pre jela.

Već nakon prvih dana, Marija je primetila da joj obroci prijaju više, a nadutost koju je ponekad imala nestala je. “Varenje mi je postalo lakše, a osećaj težine nakon jela gotovo da je nestao”, istakla je Marija. Takođe, smanjila joj se želja za grickalicama između glavnih obroka.

Posle cele sedmice, promene su postale još izraženije. Marija kaže: “Brže sam se zasitila tokom obroka i nisam imala želju za prejedanjem. Energija mi je bila stabilnija tokom dana, a stomak mirniji.” Primećuje i da joj je osećaj sitosti trajao duže, što joj je olakšalo svakodnevnu rutinu.

Jabukovo sirće sadrži sirćetnu kiselinu, za koju se smatra da podstiče varenje i olakšava razgradnju hrane. Stručnjaci ističu i da može povoljno uticati na nivo šećera u krvi, pa tako doprinosi i smanjenju naglih napada gladi. Preporuka je da se sirće uvek pije razblaženo u vodi i umereno, jer kod osoba sa osetljivim želucem može izazvati nelagodnost.

Marija savetuje: “Važno je početi sa manjom količinom, jednu kašičicu u čaši vode, i koristiti samo kvalitetno, prirodno jabukovo sirće.” Osobe koje imaju gastritis ili probleme sa kiselinom trebale bi prvo da se posavetuju sa lekarom pre uvođenja ove navike.

Nakon sedam dana, Marija smatra da joj je ovaj jednostavan ritual doprineo boljem varenju i lakšoj kontroli apetita, ali napominje da ne postoji čarobni napitak koji može zameniti uravnoteženu ishranu i zdrav način života. “Najvažnije je slušati svoje telo i ne preterivati, jer je umerenost ključ svega”, poručuje ona.