Stručnjaci otkrivaju da popularni napitak nema dokazano čudesno dejstvo, ali pojedinačno donosi zdravstvene prednosti

Poslednjih godina, mnoge žene u Srbiji i regionu započinju dan mešavinom maslinovog ulja i limunovog soka, verujući da ovaj napitak podstiče metabolizam i pomaže detoksikaciji tela. Ipak, poznata nutricionistkinja Robin Bari Kajden naglašava da nauka ne potvrđuje navode o „čudesnim“ efektima ove kombinacije na žensko zdravlje. Ova navika je postala izuzetno popularna zahvaljujući društvenim mrežama, ali stručnjaci upozoravaju da su stvarni rezultati često preuveličani.

Najčešće se preporučuje da ujutru na prazan stomak popijete jednu do dve kašike ekstra devičanskog maslinovog ulja pomešane sa sokom od sveže ceđenog limuna. Maslinovo ulje je poznato kao zdrava masnoća, dok limun sadrži vitamin C i antioksidanse. Ipak, iako su oba sastojka korisna, njihova kombinacija ne donosi posebne zdravstvene koristi. Ekstra devičansko ulje se najčešće bira zbog svojih protivupalnih svojstava.

Samostalno gledano, maslinovo ulje je bogato mononezasićenim mastima, posebno oleinskom kiselinom, i sadrži polifenole koji se povezuju sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti. Naučna istraživanja ukazuju da ishrana sa dosta maslinovog ulja može doprineti održavanju nivoa šećera u krvi i produženoj sitosti. Dodatno, dnevni unos od 25 grama maslinovog ulja može smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2 za 22 odsto. Sa druge strane, limun obezbeđuje oko 20% dnevnog unosa vitamina C i zahvaljujući limunskoj kiselini može doprineti smanjenju rizika od bubrežnih kamenaca, dok antioksidansi dodatno štite zdravlje.

Tvrđenja da ova mešavina „čisti“ organizam nisu potkrepljena dokazima. „Ne postoje čvrsti dokazi da zajedničko konzumiranje maslinovog ulja i limuna ima poseban efekat detoksikacije ili jedinstvenu zdravstvenu korist“, naglašava Robin Bari Kajden. Ključni organi za detoksikaciju su jetra i bubrezi, a njihov rad je optimalan uz raznovrsnu ishranu i dovoljan unos vode.

Kada je reč o mršavljenju, važno je znati da jedna kašika maslinovog ulja ima oko 126 kalorija, pa je preporučljivo voditi računa o ukupnom dnevnom kalorijskom unosu, posebno ako želite da smršate. Uključivanje maslinovog ulja i limuna u svakodnevnu, izbalansiranu ishranu može doprineti boljem zdravlju, ali ne treba očekivati brze ili drastične rezultate. Nutricionisti savetuju da je raznovrsna ishrana i usvajanje zdravih navika najpouzdaniji put do vitalnosti i dobrog osećaja.

Dinja, bogata vodom i mineralima, idealan je izbor za letnju večeru i olakšava varenje tokom noći

Tokom vrelih letnjih dana, žene često traže lagane i osvežavajuće obroke za večeru, a dinja se izdvaja kao odlična opcija. U Srbiji je ovo voće izuzetno popularno kada temperature porastu, jer zahvaljujući bogatom sadržaju vode pomaže da organizam ostane hidriran, a istovremeno pruža prirodnu slatkoću bez dodatnih kalorija.

Za razliku od teških i masnih večera koje opterećuju varenje i mogu izazvati osećaj nadutosti, dinja je lako svarljiva i blagotvorna za digestivni sistem. Pored toga, visok nivo tečnosti u dinji podržava održavanje mineralne ravnoteže u telu, što je posebno važno leti zbog pojačanog znojenja. Dinja je bogata kalijumom, mineralom koji pomaže normalan rad ćelija i reguliše nivo tečnosti u organizmu.

Dinja je niskokalorična, što je čini savršenom užinom za sve koji žele da izbegnu težinu pred spavanje. Stručnjaci savetuju da se dinja ne konzumira neposredno pre odlaska u krevet, već minimum sat vremena ranije, kako bi organizam imao vremena da je svari i kako bi se umanjila mogućnost neprijatnosti. I mala porcija dinje dovoljna je za osećaj sitosti i zadovoljstva.

Osim što hidrira, dinja sadrži aminokiselinu citrulin koja pozitivno utiče na cirkulaciju, što je posebno značajno za žene koje vode računa o zdravlju krvnih sudova. Ipak, važno je naglasiti da dinja nije magični „detoks“ proizvod, već deo zdravih navika – telo ima sopstvene mehanizme za čišćenje.

Mnoge žene rado uključuju dinju u balansirane večere. Kombinacija dinje sa nemasnim grčkim jogurtom produžava osećaj sitosti i obezbeđuje dodatne proteine, a istovremeno je obrok bogat vitaminima i mineralima. Na ovaj način, večera ostaje lagana, ali zadovoljava nutritivne potrebe organizma.

Dinja nije samo letnja poslastica, već i praktičan izbor za večernji obrok. Ako zamenite teške večere dinjom, jutro često dočekujete sa više energije i bez osećaja nadutosti. Žene koje žele lakšu ishranu tokom leta slobodno mogu dodati dinju u svoj jelovnik kao zdrav i ukusan izbor.

Sa godinama se krvni pritisak prirodno menja – otkrijte koje su preporučene vrednosti i zašto je praćenje važno za zdravlje žena

Institut za javno zdravlje podseća žene svih uzrasta na važnost redovnog merenja krvnog pritiska. Iako se često smatra da je 120/80 mmHg univerzalna normalna vrednost, stručnjaci naglašavaju da optimalan pritisak zavisi od godina, životnih navika i celokupnog zdravlja. Zato se preporučuje da svaka žena redovno prati svoj pritisak i posebno obrati pažnju na promene nakon četrdesete godine.

Kroz proces starenja, krvni sudovi prolaze kroz prirodne promene, što može dovesti do blagog povećanja pritiska kod starijih osoba. Ipak, preporučuje se da vrednosti ostanu što bliže optimalnim granicama, bez obzira na godine. Za žene u dvadesetim i tridesetim godinama, prosečne vrednosti su 120/75 do 125/80 mmHg. U tridesetim i četrdesetim godinama, prosek prelazi na 125/80 do 130/85 mmHg. Tokom četrdesetih, pritisak se može kretati od 130/85 do 135/85 mmHg, a kod žena između 50. i 60. godine, normalno je da pritisak bude do 140/90 mmHg. Za one starije od 60 godina, savetuje se da vrednosti ne prelaze ovu granicu, uz redovne kontrole.

Važno je znati da se evropske i američke smernice razlikuju: američke preporuke iz 2017. godine definišu hipertenziju već na 130/80 mmHg, dok evropske smernice granicu postavljaju na 140/90 mmHg. Lekari u Evropi obično prvo preporučuju promenu načina života kod blažih povišenja, dok odluku o terapiji donose posle procene ukupnog rizika.

Hipertenzija često ne daje jasne simptome, zbog čega je poznata kao “tihi ubica”. Kada se znaci ipak pojave, mogu uključivati glavobolju, zujanje u ušima, zamagljen vid, osećaj pritiska u grudima ili vrtoglavicu. Upravo zato redovno merenje pritiska je izuzetno važno, čak i ako se osećate dobro. Institut za javno zdravlje ističe: „Ne postoji jedna univerzalna vrednost koja važi za sve. O ciljnim vrednostima i mogućoj terapiji odlučuje lekar na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja.“

Briga o zdravlju srca i krvnih sudova nije važna samo za starije žene – faktori kao što su stres, nezdrava ishrana i fizička neaktivnost mogu uticati na pritisak i u mlađim godinama. Osim redovnih kontrola, ne zaboravite na zdrave navike: uravnotežena ishrana, fizička aktivnost i održavanje zdrave telesne mase pomažu u regulaciji pritiska. Ako primetite nagle promene ili simptome, obavezno se javite svom lekaru. Pravovremena reakcija i redovno praćenje mogu sprečiti ozbiljne posledice i pomoći da sačuvate zdravlje tokom svih životnih faza.