Zaštitite oči od zamora i suvoće redovnim unosom batata, masne ribe, orašastih plodova i citrusa

Dugotrajno gledanje u ekrane računara i telefona može negativno uticati na zdravlje očiju, a žene koje to čine svakodnevno često primete zamor, suvoću ili slabiji fokus. Stručnjaci iz oblasti ishrane i oftalmologije naglašavaju da pravilan izbor namirnica može značajno doprineti očuvanju vida, posebno u digitalnom dobu kada su oči izložene dodatnom stresu.

Iako se najčešće šargarepa vezuje za dobar vid, dr Ana Petrović, nutricionistkinja, objašnjava da batat ima tri puta više vitamina A od šargarepe, što ga čini izuzetno korisnim za funkciju rožnjače i prevenciju noćnog slepila. Jedan srednji batat zadovoljava više od dnevnih potreba za ovim vitaminom.

Tamnozeleno lisnato povrće, poput kelja i spanaća, bogato je luteinom i zeaksantinom – antioksidansima koji pomažu mrežnjači da apsorbuje štetnu plavu svetlost i usporava starenje oka. Dr Petrović naglašava: “Redovno uvođenje ovih namirnica u ishranu može značajno smanjiti rizik od degenerativnih promena na oku.”

Jaja su još jedna preporučena namirnica jer sadrže lako iskoristive oblike luteina i zeaksantina. Redovno konzumiranje jaja pomaže u održavanju optimalnog nivoa ovih zaštitnih supstanci u organizmu.

Za žene koje osećaju suvoću očiju, preporučuje se veći unos omega-3 masnih kiselina, posebno iz ribe kao što su losos, skuša i sardina. Ove masne kiseline podstiču prirodno stvaranje suza i smanjuju upalne procese, što pomaže kod simptoma suvog oka.

Orašasti plodovi, naročito bademi, bogati su vitaminom E, snažnim antioksidansom koji štiti ćelije oka od oštećenja. Jedna šaka badema dnevno može pokriti gotovo polovinu dnevnih potreba za vitaminom E.

Na kraju, citrusno voće i papaja predstavljaju odličan izvor vitamina C, koji pomaže očima da se zaštite od oksidativnog stresa. Uključivanjem ovih namirnica u svakodnevnu ishranu, žene mogu efikasno zaštititi svoj vid i očuvati zdravlje očiju u savremenom, digitalnom okruženju.

Nova istraživanja pokazuju da redovna brza šetnja od 20 minuta može značajno smanjiti rizik od hroničnih bolesti i poboljšati mentalno zdravlje.

Najnovija istraživanja sprovedena 2026. godine u Evropi i SAD menjanju dosadašnje preporuke o fizičkoj aktivnosti – više nije nužno dostići magičnih 10.000 koraka dnevno radi očuvanja zdravlja. Stručnjaci ističu da je važniji kvalitet kretanja nego broj koraka, pa je dovoljno izdvojiti samo 20 minuta svakodnevne brze šetnje, i to bez posebne opreme ili članstva u teretani.

Naučni rad objavljen u European Heart Journal ukazuje da ovakva, kratka ali intenzivna fizička aktivnost može da smanji rizik od prerane smrti čak za 46 odsto. Profesor Ana Petrović, kardiolog, objašnjava: “Redovno brzo hodanje ima efekat sličan trčanju kada govorimo o smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti. Važno je da se tih 20 minuta zaista posvetite sebi, bez prekidanja i ometanja.”

Brza šetnja podrazumeva tempo koji ubrzava ritam srca i podstiče cirkulaciju, dok istovremeno pomaže rasterećenju krvnih sudova i stabilizaciji krvnog pritiska. Ova jednostavna navika dokazano smanjuje rizik od dijabetesa, povišenog holesterola i problema sa pritiskom. Žene koje svakog dana pronađu vreme za ovu vrstu aktivnosti, prema studijama, imaju znatno manju verovatnoću da obole od hroničnih bolesti.

Osim blagodejstva na telo, brza šetnja pozitivno utiče i na mozak. Bolja cirkulacija omogućava više kiseonika mozgu, što se direktno odražava na mentalne funkcije. Redovno brzo hodanje povezano je sa smanjenim rizikom od demencije i Alchajmerove bolesti, a prag za ove koristi je iznenađujuće nizak – oko 3.800 koraka, što se može preći za dvadesetak minuta.

Posebno se ističe značaj boravka u prirodi tokom šetnje. Psihološkinja Marija Lukić naglašava: “Zeleni ambijent, tišina i odmor od ekrana dodatno smanjuju nivo stresa i anksioznosti. Naš mozak se bolje regeneriše kada smo u parku ili šumi, nego na traci za trčanje.”

Za žene sa užurbanim dnevnim rasporedom, ova nova preporuka donosi olakšanje – 20 minuta brze šetnje, posebno u prirodi i bez telefona, može doneti više koristi nego što se ranije smatralo. Ova zdrava rutina lako se uklapa u svakodnevicu i donosi konkretne rezultate kako za telo, tako i za mentalno zdravlje.

Iako utorak donosi više fokusa i smirenu atmosferu, organizmu je i dalje potrebno vreme za povratak ravnoteže

Početak radne nedelje često prati umor i pad energije kod žena, a utorak postaje ključni dan za povratak u rutinu i bolju koncentraciju. Nakon što su žene širom Srbije započele sedmicu sa brojnim obavezama, utorak donosi mirniji tempo kako na poslu, tako i kod kuće, ali većina još uvek oseća blagi zamor i potrebu za dodatnim odmorom. Dan je obeležen boljom organizacijom i jasnijim mislima, iako energija i potpuna koncentracija još nisu sasvim vraćene.

Biometeorološki uslovi su nešto stabilniji nego juče, ali promene vremena i dalje mogu izazvati blage tegobe kod onih koje su osetljive na ovakve promene. Posebno su ugrožene žene sa hroničnim zdravstvenim problemima poput povišenog pritiska, srčanih ili neuroloških smetnji – kod njih se mogu javiti glavobolja, pospanost i blaga razdražljivost, mada su simptomi slabiji nego na početku nedelje.

Psiholozi preporučuju da se tokom ovakvih dana ne ubrzava tempo i da je važno slušati potrebe tela. „Najvažnije je da žene ne preskaču obroke, naročito doručak, piju dovoljno tečnosti i prave kratke pauze između obaveza. Takođe, treba izbegavati preterano naprezanje i dati sebi vremena za prilagođavanje”, ističe dr Marija Petrović, specijalista opšte medicine.

Prema savetima lekara, žene koje su najviše opterećene još od ponedeljka mogu osećati kao da stalno pokušavaju da uhvate svoj ritam. Zato im se preporučuje da uspore tempo kad god je to moguće i organizuju prioritete prema trenutnom stanju organizma.

Kako se dan bliži kraju, većina žena primećuje postepeni povratak balansa u telo. Večernji sati obično donose lagano olakšanje, ali i umor nakupljen tokom prva dva dana u nedelji. Stručnjaci savetuju da se večeri iskoriste za opuštanje – lagana šetnja, čitanje ili topla kupka doprineće boljem snu i pripremi za nastavak radne nedelje.

Ukoliko osećaj umora i slabosti potraje, preporučuje se blaga promena rutine i veća pažnja na signale tela. Pravilna ishrana, dovoljno sna i povremeno usporavanje tempa ključ su za očuvanje energije i zdravlja tokom cele radne nedelje.