Otkrijte koje namirnice obezbeđuju optimalan unos magnezijuma i zašto su važne za vaše telo

Sve više žena danas vodi računa o tome da unesu dovoljno magnezijuma, minerala koji je bitan za više od 300 biohemijskih procesa u telu. Stručnjaci za ishranu, poput dr Samante Dieras iz bolnice Mount Sinai, ističu da je magnezijum neophodan za sintezu proteina, zdravlje mišića i nerava, regulaciju krvnog pritiska, dobijanje energije, kontrolu upalnih procesa, metabolizam i jake kosti. Preporučena dnevna količina za odrasle žene kreće se od 320 do 420 mg, ali istraživanja pokazuju da čak 60% ljudi ne uspeva da dostigne ovu vrednost.

Manjak magnezijuma najčešće dovodi do lošijeg raspoloženja, grčeva u mišićima ili osećaja mučnine, a precizna dijagnoza postavlja se analizom krvi. Najbolji način za unos ovog minerala je kroz pažljivo odabrane namirnice, umesto suplementacije.

Na listi 13 najbogatijih izvora magnezijuma nalaze se namirnice koje su dostupne u svakoj prodavnici i lako ih možete uvrstiti u svakodnevnu ishranu. Kivi je jedno od voća koje se izdvaja – u jednoj šolji nalazi se oko 31 mg magnezijuma, uz obilje vitamina C, E i K, vlakana i kalijuma.

Krastavac je još jedna odlična opcija – iako je sastavljen od 95% vode, preostalih 5% čine dragoceni nutrijenti, uključujući oko 16 mg magnezijuma po porciji, kao i vitamine K, B i C.

Od povrća, tikve zauzimaju posebno mesto. Najpoznatija butternut tikva sadrži oko 60 mg magnezijuma po porciji, dok žuta tikva ima čak do 65 mg. Pored toga, bogate su vlaknima, vitaminima A i C, kao i antioksidansima.

Ljubiteljke tamne čokolade mogu biti zadovoljne – ovaj omiljeni desert je ne samo ukusan, već i snažan izvor magnezijuma. Kako navodi dr Dieras, “tamna čokolada može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, doprineti nižem krvnom pritisku i poboljšati moždane funkcije i raspoloženje”. Uz magnezijum, sadrži i gvožđe, cink, bakar i fosfor, pa pomaže u očuvanju idealne telesne mase.

Avokado je još jedna popularna namirnica poznata po zdravim mastima, ali takođe obezbeđuje značajnu količinu magnezijuma. Stručnjaci preporučuju da ove namirnice redovno menjate i uključujete u raznovrsnu ishranu, kako bi telo iskoristilo sve njihove prednosti. Sledeći put kada budete pravili spisak za kupovinu, setite se ovih namirnica i obogatite svoj jelovnik onim što podržava vaše zdravlje i vitalnost.

Nutricionisti preporučuju potočarku ženama zbog obilja vitamina i antioksidanasa, a njena priprema je veoma jednostavna

Potočarka je povrće koje nutricionisti širom sveta nazivaju pravim otkrićem za žensko zdravlje, iako se na našim trpezama retko nalazi. I dok su brokoli, spanać ili kelj čest izbor za zdravu ishranu, nova istraživanja pokazuju da potočarka ima još bogatiji nutritivni profil. Prema Centru za kontrolu bolesti (CDC), ovo povrće zauzima prvo mesto na listi najzdravijih namirnica.

Ova biljka iz porodice krstašica (poput brokolija i kelja) posebno se izdvaja visokim sadržajem vitamina A, C i K, folne kiseline i kalcijuma. Sadrži i snažne biljne jedinjenja, među kojima su glukozinolati – antioksidansi koji se tokom žvakanja pretvaraju u korisne supstance za ćelije i smanjuju upalne procese. Potočarka je bogata i beta-karotenom, luteinom i zeaksantinom, što dodatno doprinosi očuvanju vida i zdravlja srca.

Prema rečima nutricionistkinje Marije Jovanović, „potočarka je odličan izbor za žene koje žele da poboljšaju ishranu, jer je bogata nutrijentima, a veoma je niskokalorična – u 100 grama ima svega 10 do 15 kalorija.“

Redovno konzumiranje potočarke može pomoći u regulaciji holesterola, smanjenju oksidativnog stresa i očuvanju kardiovaskularnog sistema. Posebno je pogodna za žene koje vode računa o liniji i žele da preventivno deluju na hronične bolesti.

Jedan od razloga zašto je potočarka zapostavljena jeste nedoumica oko pripreme. Ipak, ova biljka je veoma svestrana – može se koristiti sveža u salatama, dodavati sendvičima, supama, potažima, testenini ili se praviti pesto. Njen blago ljutkasti ukus sjajno se slaže sa jajima, ribom i kozjim sirom.

Da bi se maksimalno iskoristile hranljive materije, potočarka se preporučuje u kombinaciji sa zdravim mastima (maslinovo ulje, orašasti plodovi, avokado) i proteinima (jaja, riba, pasulj). Namirnice sa vitaminom C mogu dodatno poboljšati apsorpciju vitamina iz potočarke i produžiti osećaj sitosti.

Nutricionistkinja Jovanović savetuje: „Ne plašite se da eksperimentišete sa potočarkom u kuhinji, njen osvežavajući ukus može prijatno iznenaditi i najizbirljivija nepca.“

Ako želite da obogatite svakodnevnu ishranu zdravim namirnicama, ne zaboravite na potočarku – jednostavna je za pripremu, a koristi za organizam su značajne.

Nova istraživanja pokazuju da redovna brza šetnja od 20 minuta može značajno smanjiti rizik od hroničnih bolesti i poboljšati mentalno zdravlje.

Najnovija istraživanja sprovedena 2026. godine u Evropi i SAD menjanju dosadašnje preporuke o fizičkoj aktivnosti – više nije nužno dostići magičnih 10.000 koraka dnevno radi očuvanja zdravlja. Stručnjaci ističu da je važniji kvalitet kretanja nego broj koraka, pa je dovoljno izdvojiti samo 20 minuta svakodnevne brze šetnje, i to bez posebne opreme ili članstva u teretani.

Naučni rad objavljen u European Heart Journal ukazuje da ovakva, kratka ali intenzivna fizička aktivnost može da smanji rizik od prerane smrti čak za 46 odsto. Profesor Ana Petrović, kardiolog, objašnjava: “Redovno brzo hodanje ima efekat sličan trčanju kada govorimo o smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti. Važno je da se tih 20 minuta zaista posvetite sebi, bez prekidanja i ometanja.”

Brza šetnja podrazumeva tempo koji ubrzava ritam srca i podstiče cirkulaciju, dok istovremeno pomaže rasterećenju krvnih sudova i stabilizaciji krvnog pritiska. Ova jednostavna navika dokazano smanjuje rizik od dijabetesa, povišenog holesterola i problema sa pritiskom. Žene koje svakog dana pronađu vreme za ovu vrstu aktivnosti, prema studijama, imaju znatno manju verovatnoću da obole od hroničnih bolesti.

Osim blagodejstva na telo, brza šetnja pozitivno utiče i na mozak. Bolja cirkulacija omogućava više kiseonika mozgu, što se direktno odražava na mentalne funkcije. Redovno brzo hodanje povezano je sa smanjenim rizikom od demencije i Alchajmerove bolesti, a prag za ove koristi je iznenađujuće nizak – oko 3.800 koraka, što se može preći za dvadesetak minuta.

Posebno se ističe značaj boravka u prirodi tokom šetnje. Psihološkinja Marija Lukić naglašava: “Zeleni ambijent, tišina i odmor od ekrana dodatno smanjuju nivo stresa i anksioznosti. Naš mozak se bolje regeneriše kada smo u parku ili šumi, nego na traci za trčanje.”

Za žene sa užurbanim dnevnim rasporedom, ova nova preporuka donosi olakšanje – 20 minuta brze šetnje, posebno u prirodi i bez telefona, može doneti više koristi nego što se ranije smatralo. Ova zdrava rutina lako se uklapa u svakodnevicu i donosi konkretne rezultate kako za telo, tako i za mentalno zdravlje.