Žene često imaju blaže ili neobične simptome srčanog udara, zbog čega je važno prepoznati ih na vreme
Simptomi srčanog udara kod žena često su drugačiji od tipičnih znakova koji se javljaju kod muškaraca, pa se ovakva medicinska stanja kod dama neretko ne prepoznaju na vreme. Primer iz prakse je slučaj Barbare Kolura, ambasadorke Fondacije za porodične bolesti srca iz SAD, koja je u početku imala nespecifične tegobe – kratak dah, znojenje i bol između lopatica koji se širio u levu ruku. Lekari su je tada poslali kući jer su nalazi bili uredni, a kasnije je dobila dijagnozu anksioznosti. Međutim, te iste noći doživela je srčani udar.
Ovakve situacije nisu retke, jer istraživanja pokazuju da žene češće od muškaraca dobiju pogrešnu dijagnozu kada se jave simptomi infarkta. Kod žena se simptomi često razvijaju postepeno i mogu biti blaži ili nespecifični, pa ih mnoge pripisuju stresu, umoru ili anksioznosti, umesto da pomisle na srčane probleme.
Iako je bol u grudima najčešći simptom srčanog udara i kod žena i kod muškaraca, kod žena se često javljaju i drugi znaci: mučnina, otežano disanje, jak umor, bol u vilici, između lopatica, ili bol koji ide u leđa ili ruku. Ovi simptomi mogu zavarati i same pacijentkinje, ali i lekare, pa se stanje neretko pogrešno proceni ili pripiše drugim zdravstvenim problemima.
Profesor Stiven Nikols iz Viktorijanske bolnice za srce u Australiji smatra da izraz ‘atipični simptomi’ nije adekvatan. Kako kaže: ‘Ne postoji ništa atipično u simptomima koji pogađaju polovinu svetske populacije.’ Ako se ženski simptomi unapred označe kao neobični, povećava se rizik da budu pogrešno protumačeni ili zanemareni.
Problem sa prepoznavanjem srčanih tegoba kod žena poznat je i kao Jentl sindrom, pojam koji je 1991. godine uvela kardiološkinja Bernadin Hili. To je situacija u kojoj se bolesti srca kod žena procenjuju prema simptomima karakterističnim za muškarce, zbog čega žene često ne dobijaju odgovarajuću terapiju ili dijagnostiku, a ponekad iz hitne službe budu otpuštene bez potrebne pomoći.
Uz to, kod žena postoje i posebni faktori rizika koji povećavaju verovatnoću za nastanak srčanih bolesti: menopauza, sindrom policističnih jajnika i komplikacije u trudnoći. Ovi faktori često nisu dovoljno uzimani u obzir pri proceni zdravstvenog stanja žena.
Kardiološkinja Mišel O’Donahju sa Medicinskog fakulteta Harvard naglašava da infarkt ne mora uvek biti dramatičan. ‘Simptomi se kod žena često razvijaju postepeno. Mnogi ih ne shvate dovoljno ozbiljno ili ih pripišu umoru, stresu ili probavnim tegobama’, kaže ona. Zato se preporučuje da svaka žena obrati pažnju na svaki novi bol ili pritisak u grudima, posebno ako ih prate mučnina, otežano disanje ili bol koji se širi u leđa, vilicu ili ruku. U tim slučajevima neophodno je što pre potražiti stručnu medicinsku pomoć.
