Period između 40. i 65. je presudan za očuvanje moždanih funkcija – evo na šta treba obratiti pažnju
Žene najčešće počnu da razmišljaju o zdravlju mozga tek kada se u porodici jave slučajevi demencije ili Alchajmerove bolesti. Međutim, najnovija naučna saznanja otkrivaju da se najvažnije promene u mozgu zapravo dešavaju mnogo ranije – posebno između četrdesete i šezdeset pete godine, što se danas smatra najvažnijim periodom za očuvanje mentalnih sposobnosti.
Profesor neuronauke sa Univerziteta Djuk, Ahmad Hariri, ističe da mozak u srednjim godinama dolazi do prelomne tačke. Prve decenije života su vreme razvoja i jačanja, zatim sledi faza stabilnosti, a potom polako dolazi do opadanja funkcija. “Cilj je da produžimo stabilan period što je moguće duže. Tako mozak ostaje vitalan i funkcionalan i u poznijim godinama života”, naglašava Hariri.
U ovom životnom dobu veze između različitih delova mozga dostižu maksimum, ali ubrzo zatim počinju da slabe. Zato su baš ove godine od velike važnosti za prevenciju. Naučnici su otkrili da brzina opadanja moždanih veza može uticati na pojavu problema sa pamćenjem i koncentracijom kasnije u životu. Takođe, novi pravci istraživanja podrazumevaju krvne testove koji bi možda u budućnosti mogli rano otkriti prisustvo proteina amiloid-beta i tau, koji su povezani sa Alchajmerovom bolešću, jer se oni nakupljaju u mozgu mnogo pre pojave simptoma.
Broj godina nije jedini faktor – stručnjaci danas sve više ukazuju na značaj biološke starosti mozga. Dve žene istih godina mogu imati sasvim različitu vitalnost mozga, a brže biološko starenje povećava rizik od gubitka pamćenja i razvoja demencije. Prvi znaci promena mogu uključivati psihološke simptome kao što su gubitak samopouzdanja, stalna nervoza, osećaj napetosti, depresivno raspoloženje, povlačenje iz društva i smanjeno interesovanje za stvari koje su ranije pružale zadovoljstvo. Iako ovi simptomi ne moraju nužno ukazivati na demenciju, važno je obratiti pažnju i potražiti savet lekara.
Stručnjaci preporučuju da žene o zdravlju mozga počnu da brinu već u svojim četrdesetim. Zdrave navike poput pravilne ishrane, fizičke aktivnosti, učenja novih veština i negovanja društvenih kontakata dokazano pomažu u očuvanju mentalne svežine. Redovni medicinski pregledi i iskren razgovor sa stručnjacima dodatno mogu doprineti ranom uočavanju potencijalnih problema. Žene koje vode računa o svom mozgu tokom srednjih godina imaju znatno veće šanse da očuvaju vitalnost i aktivnost i u poznijem životu.
