Profesor Perišić preporučuje svakodnevnu upotrebu surutke, posebno kozje, za zdravlje i oporavak jetre

Zdravlje jetre je izuzetno važno, naročito kod žena koje su izložene uticaju lekova ili alkohola. Profesor dr Vojislav Perišić, gastroenterolog, naglašava vrednost surutke, posebno one dobijene od kozjeg mleka, kao prirodnog saveznika u očuvanju i oporavku funkcije ovog vitalnog organa. Surutka je bogata proteinima, vitaminima B i E, kao i mineralima, što je čini izuzetno korisnom za proces regeneracije jetre.

Prof. Perišić ističe da surutka pomaže jetri tako što eliminiše suvišne masti, koje su često prvi znak problema sa ovim organom. On napominje: “Surutka je biološki aktivna tečnost za jetru. Početak korišćenja surutke podrazumeva i prestanak konzumiranja alkohola. Ne može istovremeno da se pije alkohol i surutka, važno je poštovati određena pravila.”

Preporučena dnevna količina surutke je dva puta po 200 mililitara, kako bi se jetra snabdela svim potrebnim aktivnim jedinjenjima koja pomažu njenu obnovu i smanjenje masnih naslaga. Posebno se izdvaja surutka od kozjeg mleka, jer su lipidi iz kozjeg mleka povoljniji, a proteini kvalitetniji za jetru u odnosu na kravlje mleko. Surutka od ovčijeg mleka takođe ima vredne sastojke, ali zbog nešto većeg sadržaja masti, kozja surutka je najpreporučljivija.

Kako profesor kaže: “Lipidni sastav kozjeg mleka je povoljniji, a proteini iz kozje surutke su izuzetno korisni za regeneraciju jetre.” Ova preporuka je posebno važna za žene koje brinu o zdravlju jetre, posebno nakon terapije lekovima ili izlaganja toksičnim materijama. Pored benefita za jetru, surutka doprinosi i celokupnom zdravlju, zahvaljujući mlečnim šećerima i vitaminima koji igraju ulogu u izgradnji moždanih veza.

Pri izboru surutke važno je obratiti pažnju na poreklo mleka, a svakodnevna upotreba surutke od kozjeg mleka može biti odlična prirodna podrška za zdravlje jetre i celog organizma.

Poznata glumica otkriva kako vežbanje, priprema obroka i brza nega doprinose energiji i izgledu čak i u najzaposlenijim danima

Dženifer Aniston, slavna glumica i preduzetnica, već godinama je inspiracija mnogim ženama zahvaljujući jednostavnim navikama za negu i zdravlje. U poslednje vreme, podelila je detalje o svojim svakodnevnim ritualima koji joj pomažu da ostane u formi i puna energije, čak i kada njen raspored uključuje stalna putovanja između Los Anđelesa, Njujorka i drugih gradova.

Bez obzira na to koliko joj je dan zauzet, Dženifer uvek uspeva da pronađe makar 15 minuta za sebe. Kako kaže: “Kratke, ali efikasne vežbe su mi otkriće. Za tako kratko vreme mogu da odradim ceo trening za telo, a rezultat je fantastičan. Najviše volim vežbe snage i oblikovanja, posebno kada mogu da ih uklopim u gust raspored.”

Što se ishrane tiče, Aniston smatra da je priprema obroka ranije tokom dana ključ uspeha. “Ako ne pripremim nešto zdravo, lako posegnem za pogrešnim namirnicama. Obožavam pirinčane galete sa puterom od orašastih plodova i džemom. Ponekad koristim i proteinski prah umesto klasičnog putera, a uvek imam kuvana jaja u frižideru. Iako nisu najmirisnija užina, praktična su za poneti u automobilu.”

Nakon treninga, Dženifer ima proverenu rutinu za brzu negu: “Najvažnije mi je da sredim kosu i stavim naočare za sunce. Malo suvog šampona na koren, nekoliko kapi ulja na krajeve, i feniranje pramenova oko lica. Posle toga, spremna sam za nastavak dana!”

Njen primer pokazuje da i u najbržem tempu života uz nekoliko praktičnih izbora svaka žena može da se oseća negovano i raspoloženo. Aniston poručuje da nisu potrebni sati za male rituale koji podižu energiju, čuvaju zdravlje i doprinose izgledu.

Ovaj nasledni sindrom znatno povećava rizik od nekoliko vrsta karcinoma, a rano testiranje može spasiti život

Sve više žena širom sveta suočava se sa rastućim brojem dijagnostikovanih karcinoma, a posebno zabrinjava to što među obolelima ima sve mlađih osoba. Stručnjaci iz Srbije, regiona i sveta upozoravaju na genetski sindrom koji često ostaje neprepoznat u porodicama – Linčov sindrom. Procene govore da više od milion ljudi, a među njima i veliki broj žena, živi sa ovim naslednim stanjem bez svesti o njegovom postojanju.

Linčov sindrom je najčešći nasledni uzrok karcinoma debelog creva i materice, ali takođe povećava rizik od raka pankreasa, želuca, jajnika i prostate. Sindrom nastaje usled mutacija na jednom od pet gena i prenosi se sa roditelja na decu, pri čemu svako dete ima oko 50% šanse da ga nasledi. Zbog toga je veoma važno obratiti pažnju na porodičnu istoriju raka.

Za razliku od poznate BRCA mutacije, koja se često pominje zahvaljujući javnim ličnostima, Linčov sindrom je još češći, ali mnogo manje poznat. Smatra se da pogađa jednu od 300 osoba, dok BRCA mutacija zahvata jednu od 400. Linčov sindrom uglavnom nema jasne simptome, pa većina žena sazna za njega tek nakon ozbiljnih zdravstvenih problema ili dijagnoze karcinoma.

„Mnoge žene se iznenade kada saznaju za Linčov sindrom, jer u porodici nisu imale jasne pokazatelje ili im niko nije pričao o ranim slučajevima raka“, navodi dr. Ivana Jovanović, specijalista genetike. Ona ističe da je rano otkrivanje ovog sindroma ključno za pravovremeno sprovođenje preventivnih pregleda i skrininga.

Genetsko testiranje danas je dostupnije nego ranije i često ga pokriva zdravstveno osiguranje. Test se sprovodi analizom uzorka krvi ili pljuvačke i preporučuje se ženama koje u porodici imaju slučajeve raka debelog creva, materice, pankreasa, želuca, prostate ili jajnika, posebno ako je bolest dijagnostikovana pre 50. godine života.

Važno je znati da dijagnoza Linčovog sindroma nije presuda. „Neće svaka osoba razviti rak, ali je rizik značajno viši, pa redovni lekarski pregledi mogu spasiti život“, naglašava dr. Jovanović. Za žene koje nose ovaj sindrom postoje posebni programi praćenja i savetovanja kako bi mogle da vode dug i kvalitetan život uz pravovremenu brigu o zdravlju.

Zbog stigme i tabu tema u vezi sa pojedinim vrstama raka, žene često ne razgovaraju otvoreno o porodičnoj istoriji bolesti. Stručnjaci savetuju više edukacije i međusobnu podršku, kako bi svaka žena imala priliku za ranu prevenciju i očuvanje zdravlja.