Stručnjaci savetuju otvoren razgovor o higijeni pre uvođenja dezodoransa, posebno u pubertetu
Sve više roditelja se pita u kom uzrastu je prikladno da njihovo dete počne sa upotrebom dezodoransa, posebno kada primete prve promene vezane za pubertet. Dečji lekari podsećaju da pubertet kod devojčica može nastupiti između osme i trinaeste godine, dok je kod dečaka to obično između devete i četrnaeste. Prvi znaci puberteta – poput pojačanog znojenja, drugačijeg mirisa tela, akni ili rasta dlaka – mogu se pojaviti i pre tog uzrasta, što dodatno zabrinjava roditelje.
Pre nego što detetu ponudite dezodorans, preporučuje se da roditelji najpre razgovaraju s njim o ličnoj higijeni. Stručnjaci savetuju nežan i podržavajući pristup, kao što je: “Izgleda da se tvoje telo menja, primećuješ li to? Kako ti se čini?”, navodi pedijatar dr Ana Petrović, koja ističe da je korisno podeliti i svoja iskustva, kako bi dete shvatilo da su promene u pubertetu sasvim normalne.
Za decu koja su mlađa ili tek ulaze u adolescenciju, stručnjaci podvlače važnost svakodnevne higijene. Redovno pranje tela, sa naglaskom na pazuhe, prepone i stopala, najčešće je sasvim dovoljno da se spreči neprijatan miris. Rutine poput tuširanja, pranja lica i nogu mogu se usvojiti već od najranijeg uzrasta, čime se razvijaju zdrave navike pre nego što se pojave prvi znaci puberteta.
Kada je u pitanju tuširanje, savetuje se da deca posebnu pažnju obrate na delove tela gde se koža dodiruje, kao što su pazusi, međunožje i analna regija. Genitalnu oblast treba prati vodom od napred ka nazad, a noge i prostor između prstiju dobro oprati i osušiti. Tuširanje je preporučljivije od kupanja, jer bolje uklanja nečistoće sa kože.
Dezodorans se uvodi tek kada svakodnevna higijena više ne može da kontroliše neprijatne mirise, što se uglavnom dešava kod starijih adolescenata. Tada je važno birati blage dezodoranse, bez agresivnih sastojaka, i detetu objasniti kako se pravilno koristi. Stručnjaci ističu da bi adolescenti trebalo da preuzmu odgovornost za svoju higijenu najkasnije do 13. ili 14. godine.
Roditelji su tu da pruže podršku i budu vodiči kroz promene koje donosi odrastanje, kako bi deca razvila dobre navike i samopouzdanje u tom periodu.
