Rutina i doslednost su ključ za lepšu kožu, kosu i zglobove – saznajte kada je preporučeno uzimati kolagen

Kolagen je jedan od najtraženijih suplemenata među damama koje žele zdraviju kožu, jaču kosu i poboljšanu pokretljivost zglobova. Ipak, često se postavlja pitanje u koje doba dana je najbolje uzimati kolagen kako bi rezultati bili što bolji. Nutricionisti naglašavaju da nije neophodno striktno se pridržavati pravila kada je vreme unosa u pitanju – najvažnije je pronaći trenutak koji se uklapa u vašu dnevnu rutinu i omogućava vam redovnost.

Nutricionistkinja Aleksis Lopez preporučuje da birate onaj deo dana kada se najlakše setite da popijete kolagen, bilo da je to uz jutarnju kafu, smoothie pre treninga ili kao večernji napitak. Kako ona ističe: “Najvažnije je da kolagen uzimate svakodnevno, jer istraživanja pokazuju da doslednost donosi najbolje rezultate.”

Ukoliko želite da ojačate zglobove ili podržite rezultate treninga, savetuje se da kolagen uzimate 30 do 60 minuta pre fizičke aktivnosti. Za one koji žele da poboljšaju cirkulaciju i metabolizam kože, jutarnji unos može imati dodatne benefite. Nutricionistkinja Samanta Dieras ističe: “Uzimanje kolagena ujutru može doprineti boljoj cirkulaciji i zdravlju kože.”

Stručnjaci preporučuju suplemente jer ih telo lakše apsorbuje nego kolagen iz hrane. Prah je najpopularniji oblik – lako se meša sa napicima ili obrocima i omogućava jednostavno doziranje. “Prah je najpraktičniji, a omogućava i lako podešavanje doze”, objašnjava Lopez. Preporučene dnevne količine variraju od 2,5 do 15 grama: niže doze služe za negu kože i kose, dok su više potrebne za zdravlje zglobova i oporavak posle treninga, prema rečima dijetetičarke Eimi Šapiro.

Kolagen možete uzimati sa ili bez hrane, ali osobama sa osetljivim stomakom savetuje se da ga uzimaju uz obrok. Takođe, vitamin C iz voća i povrća dodatno podstiče prirodnu sintezu kolagena u organizmu. Najvažnije što stručnjaci ističu jeste da ne razmišljate previše o tačnom terminu, već da budete istrajni svakog dana.

Zaključak: prilagodite unos kolagena svojim navikama, birajte oblik koji vam najviše odgovara i ne zaboravite na svakodnevnu upotrebu – samo tako ćete videti promene na koži, kosi, noktima i zglobovima.

Nestabilne vremenske prilike 29. marta mogu doneti pojačan umor, nervozu i pad motivacije, posebno kod osetljivih žena

Meteorolozi prognoziraju da će 29. mart u Srbiji biti obeležen promenljivim vremenom, što će najviše osetiti žene koje su sklone reakcijama na klimatske promene. Očekuje se pretežno oblačno vreme sa povremenim kišom i pljuskovima, dok će jak vetar doprinositi osećaju nelagodnosti. Nizak i nestabilan atmosferski pritisak dodatno otežava prilagođavanje organizma, pa su tegobe naglašenije kod žena sa hroničnim bolestima ili onih koje su meteoropate.

Promene vremena mogu uzrokovati nagle skokove ili padove krvnog pritiska, osećaj slabosti i brže zamaranje kod žena koje imaju kardiovaskularne probleme. One koje pate od reumatskih oboljenja mogu primetiti pojačane bolove u zglobovima i mišićima, naročito tokom hladnijih i vlažnih delova dana. Žene sa respiratornim tegobama, kao što su astma ili bronhitis, mogu imati više poteškoća sa disanjem i veću osetljivost na vlagu.

Meteoropate će tokom ovog dana češće osećati glavobolju, pospanost, manjak koncentracije i težinu u telu. Mnoge žene mogu primetiti i razdražljivost ili unutrašnji nemir, što je česta reakcija na produženo oblačno vreme i nedostatak sunca. Mentalni umor je izraženiji nego inače, pa čak i rutinske dnevne obaveze mogu delovati zahtevnije, uz oscilacije u motivaciji.

Stručnjaci savetuju da se u ovakvim danima smanji intenzitet fizičkih i mentalnih aktivnosti, sa što češćim pauzama i više odmora. Preporuka je lagana ishrana, dovoljan unos vode i dovoljno sna. Boravak napolju treba prilagoditi aktuelnim vremenskim prilikama, uz zaštitu od vetra i vlage. Osobe sa hroničnim bolestima treba redovno da uzimaju propisanu terapiju i prate signale sopstvenog tela.

„Važno je da žene slušaju svoje telo i u ovakvim danima ne forsiraju obaveze više nego što je neophodno“, ističe dr Ana Marković. „Pravovremeni odmor i smanjenje stresa mogu mnogo pomoći.“

Promenljivo vreme može se odraziti i na odnose sa drugima, jer su nervoza i napetost češći, pa sitnice lako postanu izvor nesporazuma. Stručnjaci savetuju dodatno strpljenje i otvorenu komunikaciju sa porodicom i kolegama dok traje period nestabilnog vremena.

Otkrijte koje namirnice sadrže više proteina od jaja i kako ih lako uključiti u svakodnevnu ishranu

Sve veći broj žena vodi računa o unosu proteina, naročito ako vode aktivan način života ili žele uravnoteženu ishranu. Iako su jaja često prvi izbor kada se govori o proteinima, stručnjaci naglašavaju da postoje i druge namirnice koje su još bogatije ovim važnim nutrijentom, a nude i dodatne benefite za zdravlje.

Dijetetičarka i koordinatorka kliničke ishrane Abigail Collen posebno preporučuje nemasno svinjsko meso, koje sadrži čak 29 grama proteina na 100 grama, a uz to je i izvor vitamina B grupe, cinka, gvožđa i selena. Kako Collen navodi, “Nemasna svinjetina je izuzetno prilagodljiva za razne načine pripreme i može biti kvalitetan deo ručka ili večere”.

Za one koje biraju biljne izvore, sojine mahune (edamame) su odlična opcija – u 100 grama edamamea nalazi se oko 12 grama proteina, a bogate su i vlaknima, vitaminom C, kalcijumom, gvožđem, magnezijumom i kalijumom. Klinička dijetetičarka Jenae Anderson navodi da su sojine mahune “odličan izbor za raznovrsnu ishranu jer se mogu pripremati kuvane, pržene ili pečene”.

Riba je još jedan vredan izvor proteina. Na primer, lagana bela riba poput koda sadrži od 18 do 23 grama proteina na 100 grama, dok u sušenom ili slanom obliku taj broj može da poraste i do 63 grama, ali treba biti oprezan zbog visokog sadržaja soli.

Nemasna govedina je takođe izuzetno bogata proteinima – između 22 i 26 grama na porciju od 85 grama. Kako kaže dijetetičarka Amy Shapiro, osim proteina, govedina je bogata gvožđem, cinkom i vitaminom B12, što je važno za energiju i sprečavanje nutritivnih deficita. Shapiro savetuje da birate nemasne delove, poput buta, i spremate ih na roštilju ili u tiganju, kako biste smanjili unos zasićenih masti.

Ne treba zanemariti ni semenke bundeve – iako često ostaju u drugom planu, one su odličan izvor proteina i drugih korisnih nutrijenata. Uključivanje ovih namirnica u svakodnevnu ishranu doprinosi boljem balansu hranljivih materija, a stručnjaci savetuju kombinovanje različitih izvora proteina radi optimalnog unosa svih esencijalnih aminokiselina i vitamina.

Bilo da vam je potreban dodatni izvor energije, želite da izgradite mišićnu masu ili unapredite jelovnik svoje porodice, ove namirnice pomoći će vam da na ukusan način povećate unos proteina.