Ovaj nasledni sindrom znatno povećava rizik od nekoliko vrsta karcinoma, a rano testiranje može spasiti život

Sve više žena širom sveta suočava se sa rastućim brojem dijagnostikovanih karcinoma, a posebno zabrinjava to što među obolelima ima sve mlađih osoba. Stručnjaci iz Srbije, regiona i sveta upozoravaju na genetski sindrom koji često ostaje neprepoznat u porodicama – Linčov sindrom. Procene govore da više od milion ljudi, a među njima i veliki broj žena, živi sa ovim naslednim stanjem bez svesti o njegovom postojanju.

Linčov sindrom je najčešći nasledni uzrok karcinoma debelog creva i materice, ali takođe povećava rizik od raka pankreasa, želuca, jajnika i prostate. Sindrom nastaje usled mutacija na jednom od pet gena i prenosi se sa roditelja na decu, pri čemu svako dete ima oko 50% šanse da ga nasledi. Zbog toga je veoma važno obratiti pažnju na porodičnu istoriju raka.

Za razliku od poznate BRCA mutacije, koja se često pominje zahvaljujući javnim ličnostima, Linčov sindrom je još češći, ali mnogo manje poznat. Smatra se da pogađa jednu od 300 osoba, dok BRCA mutacija zahvata jednu od 400. Linčov sindrom uglavnom nema jasne simptome, pa većina žena sazna za njega tek nakon ozbiljnih zdravstvenih problema ili dijagnoze karcinoma.

„Mnoge žene se iznenade kada saznaju za Linčov sindrom, jer u porodici nisu imale jasne pokazatelje ili im niko nije pričao o ranim slučajevima raka“, navodi dr. Ivana Jovanović, specijalista genetike. Ona ističe da je rano otkrivanje ovog sindroma ključno za pravovremeno sprovođenje preventivnih pregleda i skrininga.

Genetsko testiranje danas je dostupnije nego ranije i često ga pokriva zdravstveno osiguranje. Test se sprovodi analizom uzorka krvi ili pljuvačke i preporučuje se ženama koje u porodici imaju slučajeve raka debelog creva, materice, pankreasa, želuca, prostate ili jajnika, posebno ako je bolest dijagnostikovana pre 50. godine života.

Važno je znati da dijagnoza Linčovog sindroma nije presuda. „Neće svaka osoba razviti rak, ali je rizik značajno viši, pa redovni lekarski pregledi mogu spasiti život“, naglašava dr. Jovanović. Za žene koje nose ovaj sindrom postoje posebni programi praćenja i savetovanja kako bi mogle da vode dug i kvalitetan život uz pravovremenu brigu o zdravlju.

Zbog stigme i tabu tema u vezi sa pojedinim vrstama raka, žene često ne razgovaraju otvoreno o porodičnoj istoriji bolesti. Stručnjaci savetuju više edukacije i međusobnu podršku, kako bi svaka žena imala priliku za ranu prevenciju i očuvanje zdravlja.

Poznati britanski lekar upozorava da ovakva ishrana vodi ka ozbiljnim bolestima i preranoj smrti širom sveta

Britanski specijalista za infektivne bolesti, dr Kris van Tuleken, ističe da ultra-prerađena hrana danas nosi još veću zdravstvenu opasnost od duvana. On upozorava da je ova vrsta ishrane postala glavni uzrok prerane smrti globalno, jer izaziva zavisnost koja se može porediti sa pušenjem ili konzumiranjem alkohola. Posebno zabrinjava činjenica da su ovakve namirnice sveprisutne i da su lako dostupne, kako u zemljama sa nižim primanjima, tako i u razvijenim državama, uključujući i Veliku Britaniju.

Prema njegovim rečima, ultra-prerađena hrana sadrži visoke nivoe masti, šećera i soli, što negativno utiče ne samo na zdravlje ljudi, već i na životinje koje gajimo. Dr van Tuleken naglašava: “Loša ishrana, koja uključuje visok unos ultra-prerađenih proizvoda, sada je pretekla duvan kao vodeći uzrok prerane smrti, i kod ljudi i kod životinja koje uzgajamo.”

Osim što je zdravstveni problem, ovaj tip ishrane ima i ekološke posledice – prehrambena industrija doprinosi smanjenju biodiverziteta, emisiji ugljenika i povećanju plastičnog otpada. Zvanična definicija ultra-prerađene hrane nastala je pre oko 12 godina, a istraživanja iz Latinske Amerike su pokazala da je promena prehrambenih navika dovela do porasta gojaznosti i hroničnih bolesti, iako ranije to nije bio slučaj.

Dr van Tuleken navodi: “Deset godina ranije gotovo niko nije bio gojazan, a danas svi znaju nekoga ko ima ozbiljne zdravstvene posledice zbog ishrane, poput dijabetesa tipa 2.” On smatra da je usvajanje zapadnog, industrijskog načina ishrane dovelo do ozbiljnih promena u javnom zdravlju. Naučna istraživanja jasno povezuju konzumaciju ultra-prerađene hrane sa većim rizikom od hroničnih oboljenja, mentalnih problema i povećane smrtnosti.

“Nijedna studija do sada nije pokazala pozitivne efekte po zdravlje od unosa ovakve hrane. Smanjenje njenog konzumiranja donosi široke koristi za javno zdravlje”, ističe dr van Tuleken. On takođe upozorava da osuđivanje ljudi zbog loših navika može biti kontraproduktivno, jer ih često navodi da još češće posežu za štetnim proizvodima. “Ultra-prerađena hrana može izazvati zavisnost poput duvana ili alkohola, a za to postoje i naučni dokazi”, naglašava on.

Jedan korisnik društvenih mreža je podelio lično iskustvo, navodeći da je, prateći savete doktora, uspeo da za pet meseci gotovo potpuno eliminiše ovu hranu iz ishrane, što mu je bilo lakše nego što je očekivao.

Uporedili smo sastav, probiotike i nutritivne prednosti kefira i jogurta – saznajte koji više doprinosi imunitetu i zdravlju creva

Sve više žena pažljivo bira namirnice koje doprinose boljem zdravlju, a fermentisani mlečni proizvodi kao što su kefir i jogurt postaju sve popularniji. Iako se često koriste na isti način, ova dva napitka imaju značajne razlike kada je reč o sastavu, probioticima i nutritivnim vrednostima.

Jogurt se proizvodi fermentacijom mleka uz pomoć bakterija Lactobacillus bulgaricus i Streptococcus thermophilus. Ovaj proces pretvara laktozu u mlečnu kiselinu, što daje jogurtu karakterističan ukus. Jogurt je bogat izvor kalcijuma, proteina i vitamina, a njegovo redovno konzumiranje pomaže jačanju imuniteta, regulaciji nivoa holesterola i održavanju zdrave crevne flore. Nutricionistkinja Ana Gándara ističe: „Jogurt ima antiinflamatorno dejstvo na crevnu sluzokožu i pomaže u očuvanju zdrave mikroflore.”

Kefir, koji potiče sa Kavkaza, dobija se fermentacijom mleka sa kefirnim zrncima – jedinstvenom kombinacijom kvasaca i korisnih bakterija. U odnosu na jogurt, ređi je, ima blagi kiselkasti ukus i osvežavajuću, blago gaziranu notu. Posebno je zanimljivo da kefir može sadržati do 2% alkohola, zahvaljujući procesu fermentacije. Sadrži više od deset različitih sojeva korisnih bakterija, uključujući Lactobacillus acidophilus, koji dodatno doprinose zaštiti creva.

Kefir je bogat vitaminima B grupe (folna kiselina, B12, biotin, riboflavin), kao i mineralima poput kalcijuma, magnezijuma, kalijuma i fosfora. Redovno konzumiranje ovog napitka može doprineti zdravlju creva, smanjenju nivoa lošeg holesterola i zaštiti od upalnih procesa. „Probiotici u kefiru su izuzetno snažni jer mogu preživeti prolazak kroz digestivni trakt i direktno utiču na poboljšanje crevne mikroflore”, naglašava Gándara.

Glavne razlike su u teksturi i broju probiotskih kultura – jogurt je gušći i blažeg ukusa, dok je kefir tečniji, osvežavajući i sadrži više probiotskih sojeva. Enzimi iz kefira olakšavaju varenje i drugih namirnica, dok jogurt posebno pomaže varenju samog mlečnog proizvoda.

Stručnjaci smatraju da je kefir, zahvaljujući raznovrsnijim probiotskim kulturama i bogatstvu vitamina i minerala, nešto bolji izbor za one koji žele maksimalnu podršku imunitetu i zdravlju creva. Ipak, oba napitka su dragocena i poželjna u svakodnevnoj, uravnoteženoj ishrani.