Naučnici upozoravaju da preterano korišćenje veštačke inteligencije može umanjiti pažnju, pamćenje i osećaj autorstva
Veštačka inteligencija je poslednjih godina postala neizostavan deo svakodnevnice, naročito među ženama koje balansiraju između posla, porodice i ličnih obaveza. Digitalni alati omogućavaju brže pisanje mejlova, organizaciju zadataka i rešavanje problema, što štedi vreme, ali prema istraživanjima, donose i određene rizike za naše mentalne sposobnosti. Naučnici, uključujući tim iz MIT Media Lab, upozoravaju da nas preterano oslanjanje na tehnologiju može učiniti manje pažljivim i smanjiti kapacitet za pamćenje.
Stručnjaci ističu da mozak jača one funkcije koje redovno koristi. Kada tekstove, zadatke i rešavanja problema prepuštamo digitalnim asistentima, propuštamo priliku da vežbamo sopstvene kognitivne veštine. Ovaj fenomen, poznat kao kognitivno rasterećenje, znači da tehnologija preuzima mentalni napor, dok korisnici sve ređe proveravaju informacije ili dublje promišljaju rešenja.
Studija iz MIT-a pod vođstvom Natalije Kosmine podelila je učesnike u tri grupe: jedna je koristila digitalne alate, druga internet pretrage, a treća radila potpuno samostalno. Rezultati su pokazali da su oni koji nisu koristili digitalne asistente imali znatno jaču moždanu aktivnost povezanu sa pažnjom i pamćenjem. S druge strane, kod korisnika digitalnih sistema, primećene su slabije veze između autora i nastalog teksta, kao i slabije pamćenje sadržaja. “Kada digitalni sistemi predlože rešenje, često ga prihvatamo bez dodatnog razmišljanja”, navodi Natalija Kosmina.
Sličan obrazac zabeležen je i među lekarima u Poljskoj koji su koristili pametne sisteme pri pregledu pacijenata – povratkom na rad bez digitalne asistencije, uočavali su manje problema kod pacijenata. Ovo je posebno značajno za žene zaposlene u zdravstvu, gde i najmanje promene u pažnji mogu imati ozbiljne posledice.
Iako stručnjaci ističu da tehnologija nije štetna po mozak, naglašavaju važnost uravnoteženog korišćenja digitalnih alata. “Tehnologija je izuzetno koristan pomoćnik, ali nije zamena za sopstveno razmišljanje”, zaključuje Kosmina. Ključ je u balansu: koristiti digitalne asistente kada je potrebno, ali ne zanemarivati zadatke koji podstiču naše pamćenje i kritičko promišljanje. Tako ostajemo i efikasne i mentalno snažne.
