Dijetetičari otkrivaju kako kombinacija vlakana, fermentisanih namirnica i biljnih izvora jača creva

Roxana Ehsani, dijetetičar iz Sjedinjenih Američkih Država, ističe da doručak ima velik uticaj na zdravlje probave kod žena. Svako jutro, pravilan izbor namirnica može unaprediti zdravlje creva i doprineti boljem opštem stanju. Zbog toga, doručak predstavlja priliku da već na početku dana podržite svoju probavu i imunitet.

Pre svega, važnost doručka za zdravlje creva ogleda se u tome što unos vlakana, fermentisanih namirnica i biljnih izvora doprinosi pravilnoj funkciji digestivnog sistema. Takođe, Amy Shapiro, registrovani dijetetičar, naglašava da vlakna deluju kao prebiotik i hrane korisne bakterije u crevima. Fermentisani proizvodi, poput kefira, jogurta ili kiselog kupusa, uvode dobre probiotike i čine mikrobiotu otpornijom. Pored toga, uključivanje raznovrsnog voća, povrća, integralnih žitarica i semenki povećava raznovrsnost dobrih bakterija.

Kako doručak sa vlaknima i fermentisanim namirnicama jača vašu probavu

Osim toga, Roxana Ehsani savetuje da ne zaboravite omega-3 masne kiseline jer one smanjuju upale i štite sluznicu creva. Doručak je često najbogatiji izvor ugljenih hidrata tokom dana, pa je važno birati kvalitetne izvore. Na taj način, unos vlakana i dobrih bakterija može imati pozitivan efekat na kožu, srce i mozak. U međuvremenu, dovoljan unos tečnosti ujutru pomaže crevima da ostanu aktivna i sprečava pojavu zatvora.

Kada birate šta ćete pojesti, prednost dajte obrocima koji su jednostavni i bogati vlaknima. Na primer, ovsena kaša sa borovnicama, lanenim semenom i malo kefira kombinuje više korisnih sastojaka. Takođe, integralni tost sa avokadom i fermentisanim povrćem doprinosi zdravlju mikrobioma. „Voda ujutru pomaže crevima da funkcionišu pravilno i smanjuje rizik od zatvora“, ističe Ehsani.

Osam doručaka za zdravlje vaše probave koje preporučuju dijetetičari

Kao rezultat saveta stručnjaka, izdvajamo osam predloga za doručak koji štite probavu: ovsena kaša sa orašastim plodovima, smuti sa šumskim voćem i kefir, integralni tost sa avokadom, jogurt sa chia semenkama i medom, palačinke od heljde sa voćem, fermentisano povrće uz omlet, integralna granola sa jogurtom i voćem, kao i sendvič sa humusom i povrćem.

Ipak, najvažnije je da doručak ostane raznovrstan, bogat vlaknima i jednostavan za pripremu. Na taj način, svaki novi dan možete započeti obrokom koji podržava zdravlje vaše probave. Štaviše, male promene u jutarnjoj rutini mogu doneti velike koristi za celokupno zdravlje žene.

Novo istraživanje otkriva da kombinacija abdominalne gojaznosti i niskog nivoa vitamina D značajno povećava rizik kod žena starijih od 50 godina.

Žene koje imaju masnoću na stomaku i istovremeno manjak vitamina D suočavaju se sa znatno većim rizikom po zdravlje, pokazuje najnovija studija. Istraživanje koje su sproveli stručnjaci sa Federalnog univerziteta u Sao Karlosu i Univerzitetskog koledža u Londonu analiziralo je podatke od 5.520 ispitanika tokom šest godina. Kao rezultat, otkriveno je da žene starije od 50 godina sa ovim faktorima imaju i do 123% veći rizik od smrtnog ishoda u poređenju sa ženama koje nemaju ni abdominalnu gojaznost ni deficit vitamina D.

Pre svega, stručnjaci su istakli da je obim struka veći od 88 centimetara i nivo vitamina D ispod 30 nanomola po litru posebno rizičan. Osim toga, žene sa samo jednom od ovih poteškoća takođe su u opasnosti. Na primer, ukoliko imaju samo masnoću na stomaku, rizik raste za 47%. Ako imaju samo manjak vitamina D, rizik je povećan za čak 91%. Ovi podaci jasno ukazuju na važnost kombinovanog pristupa prevenciji.

Povezanost masnoće na stomaku i manjka vitamina D kod žena

Zapravo, masnoća u predelu stomaka može zadržavati deo vitamina D u masnim ćelijama. Na taj način, ovaj vitamin postaje manje dostupan organizmu. Pored toga, višak masnog tkiva podstiče hroničnu upalu, što dodatno otežava situaciju za žene u menopauzi i posle nje. S druge strane, starenje prirodno smanjuje sposobnost tela da sintetiše vitamin D.

Profesor Tijago da Silva Aleksandre, vođa istraživanja, izjavio je: „Abdominalna gojaznost u kombinaciji sa niskim vitaminom D može imati posebno negativan efekat. Zato je važno da žene, naročito posle pedesete godine, redovno proveravaju nivo vitamina D i vode računa o obimu struka.”

Praktični saveti za žene u prevenciji zdravstvenih rizika

Zbog hormonalnih promena tokom menopauze, ženama se češće javlja masnoća u predelu stomaka. Takođe, smanjena fizička aktivnost i nepravilna ishrana dodatno mogu pogoršati stanje. Zato stručnjaci savetuju redovno praćenje krvne slike, kao i aktivan način života.

Osim toga, boravak na suncu, uravnotežena ishrana bogata vitaminom D i redovno vežbanje znatno doprinose prevenciji. Međutim, svaka žena treba da se konsultuje sa lekarom kako bi izabrala najbolji pristup svom zdravlju. Na kraju, pravovremeno prepoznavanje i tretiranje abdominalne gojaznosti i nedostatka vitamina D može poboljšati kvalitet života i smanjiti ozbiljne zdravstvene rizike kod žena starijih od 50 godina.

Visoke temperature tokom hot joge mogu doneti benefite, ali i predstavljati izazov za zdravlje žena

Hot joga ubrzano dobija popularnost među ženama koje traže intenzivan trening. Ipak, hot joga na 40 stepeni, koja se uglavnom praktikuje u specijalizovanim studijima, može imati različite efekte na žensko telo. Mnoge žene se pitaju kako upravo ove visoke temperature utiču na njihovo zdravlje i da li je ova disciplina pravi izbor za svaku osobu. Zbog toga je važno znati osnovne informacije pre nego što se odlučite za ovakav vid vežbanja.

Kako hot joga na 40 stepeni utiče na žensko telo

Pre svega, hot joga se izvodi u prostoriji sa temperaturom većom od 40 stepeni i povećanom vlažnošću vazduha. Najpoznatiji stil, Bikram joga, sastoji se od niza unapred definisanih poza koje traju oko 90 minuta. Tokom vežbanja, srce brže kuca, krvni sudovi se šire, a znojenje je znatno pojačano. Međutim, tako intenzivni uslovi mogu biti opterećujući, naročito za žene sa hroničnim zdravstvenim problemima. Prema rečima dr Marijane Rajić, „hot joga nije za svakoga. Ako imate problema sa srcem ili niste navikle na ovakve temperature, obavezno se posavetujte sa lekarom pre početka vežbanja.“ Osim toga, dodatni napor može izazvati umor i dehidraciju, zbog čega je važno unositi dovoljno tečnosti pre, tokom i nakon treninga.

Zablude o gubitku kilograma tokom hot joge

Mnoge žene nakon časa hot joge osećaju se lakše i misle da su izgubile kilograme. Ipak, gubitak težine najčešće znači gubitak vode, a ne masnih naslaga. Kada ponovo unesete tečnost, kilogrami se vraćaju. Takođe, znojenje je prirodan način rashlađivanja tela i ne znači direktno topljenje masnog tkiva. Zbog toga hot joga nije brzo rešenje za mršavljenje, ali redovno vežbanje može doprineti boljoj kondiciji i pokretljivosti.

Prednosti i rizici hot joge za žensko zdravlje

S druge strane, hot joga može poboljšati fleksibilnost, ravnotežu i izdržljivost. Toplota pomaže mišićima da se lakše opuste, pa neke žene uspevaju da izvode zahtevnije položaje. Ipak, osećaj opuštenosti može dovesti do preteranog istezanja i mogućih povreda. „Kada ste zagrejane, lako je da precenite svoje mogućnosti. To može dovesti do povrede mišića ili zglobova“, upozorava dr Marijana Rajić. Zbog toga je važno slušati svoje telo i ne forsirati se, posebno ako ste početnica ili imate neki zdravstveni problem.

Kome hot joga najviše odgovara

Hot joga može biti dobar izbor za žene koje su već u dobroj fizičkoj formi i nemaju probleme sa srcem ili disajnim organima. Takođe, one koje uživaju u intenzivnim treninzima često biraju ovaj vid vežbanja. Međutim, trudnicama, starijim osobama i ženama sa hroničnim bolestima preporučuje se poseban oprez. Na kraju, najvažnije je da se pre početka konsultujete sa stručnjakom i odaberete vrstu joge koja najbolje odgovara vašim potrebama. Na taj način, možete iskoristiti sve prednosti hot joge, a rizik po zdravlje svesti na minimum.