Najnovija istraživanja otkrivaju da brzina hoda posle osamdesete može biti važan pokazatelj zdravlja i mentalne otpornosti kod žena.
Brzina hoda posle osamdesete postaje nova tema brojnih istraživanja širom sveta. Naučnici su ispitali blizu 4.000 osoba starijih od 80 godina koje nisu imale kognitivne smetnje na početku studije. Pokazalo se da žene koje hodaju brže imaju manji rizik od gubitka pamćenja i bolju vitalnost. Zbog toga, brzina hoda posle osamdesete privukla je pažnju stručnjaka u oblasti zdravlja i starenja.
Brzina hoda posle osamdesete kao ogledalo zdravlja žene
Istraživanje je pokazalo da devet odsto učesnika, nazvanih „superhodačima”, prelazi prosečno 4,7 kilometara na sat. Kod ovih žena rizik od kognitivnog pada bio je čak 51 odsto niži u odnosu na one koje su sporo hodale. Takođe, one su tokom perioda praćenja od tri do pet godina zadržale bolje mentalne sposobnosti. Ipak, stručnjaci napominju da brzina hoda posle osamdesete nije uzrok, već posledica očuvanog zdravlja i vitalnosti.
Šta mozak „superhodača” otkriva o otpornosti
S druge strane, snimanja mozga pokazala su da žene koje brzo hodaju imaju bolje očuvane regije u hipokampusu. Ovaj deo mozga je ključan za pamćenje i učenje. Kod njih su testovi pokazali bolje rezultate, iako su postojale slične promene u mozgu kao kod drugih. „Brzina hoda posle osamdesete može biti znak veće otpornosti mozga na oštećenja”, izjavila je dr Jelena Petrović. Na tu otpornost utiču i genetika, obrazovanje, fizička aktivnost, društveni život, ishrana i san.
Redovno hodanje donosi brojne prednosti ženama
Osim toga, redovno hodanje doprinosi očuvanju mišićne snage, ravnoteže i samopouzdanja. Žene koje su aktivne imaju manje hroničnih bolesti i ređe gube pokretljivost. Štaviše, fizička aktivnost pozitivno utiče na raspoloženje i samostalnost u svakodnevnom životu. Međutim, važno je podsetiti da brzina hoda posle osamdesete pokazuje već postignuto zdravlje, a ne garantuje zaštitu od demencije.
Praktični saveti za očuvanje vitalnosti u starosti
Da biste očuvale vitalnost, preporučuje se svakodnevna fizička aktivnost prilagođena godinama i mogućnostima. Pre svega, zdrava ishrana, kvalitetan san i održavanje društvenih kontakata imaju ključnu ulogu. Na kraju, žene koje vode aktivan život češće zadržavaju i dobro pamćenje i pokretljivost u poznim godinama. Redovno hodanje, čak i umerenim tempom, može biti jednostavan način da osnažite i telo i mozak.
