Saša Bondarenko objašnjava koje navike u ishrani mogu povećati rizik od raka i daje praktične preporuke za žene

U poslednje vreme, izjava lekarke Saše Bondarenko, specijalistkinje za istraživanje raka, izazvala je veliku pažnju javnosti u Beogradu. Ona skreće pažnju ženama na svakodnevne prehrambene navike koje, prema njenom laboratorijskom iskustvu, mogu imati uticaj na povećanje rizika od razvoja raka. Iako se često diskutuje o specifičnoj „superhrani” i raznim dijetama, Bondarenko naglašava da nijedna pojedinačna namirnica nije direktni uzročnik bolesti, ali dugotrajne navike mogu imati ozbiljne posledice.

Prema njenim rečima, ljudi često previše pažnje posvećuju određenim namirnicama, zanemarujući širu sliku kao što su genetika, životni stil i okruženje. “Radila sam u laboratorijama za istraživanje raka gde sam proučavala šta se događa unutar ćelija na nivou DNK i znam šta govorim. Ne verujem u to da jedna namirnica stvara rak, ali se određene navike ponavljaju godinama i mogu povećati rizik”, ističe Bondarenko.

Najveći rizik, prema njenim saznanjima, predstavlja svakodnevna konzumacija prerađenog mesa – slanine, kobasica, viršli i drugih suhomesnatih proizvoda, uključujući dimljeno i sušeno meso. “Prerađeno meso klasifikovano je kao kancerogen Grupe 1. To znači da postoje snažni dokazi o povezanosti sa razvojem raka”, objašnjava. Takođe navodi da je unos samo 50 grama prerađenog mesa dnevno povezan sa oko 18 odsto većim rizikom od raka debelog creva.

Bondarenko ističe da pojedinačni izbori ne dovode odmah do bolesti, već da upravo ponavljane navike tokom godina čine najveći uticaj na zdravlje. Ženama savetuje da biraju što više svežih i raznovrsnih namirnica i da što više izbegavaju poluprerađene proizvode kao deo svakodnevne ishrane.

Ona naglašava i važnost informisanosti i kritičkog pristupa savetima o ishrani: “Ne postoji čarobna hrana koja nas štiti, ali postoje navike koje možemo promeniti”, kaže Bondarenko. Uz to, preporučuje redovne preventivne preglede i pažljivo praćenje signala koje telo šalje.

Zaključak stručnjaka iz oblasti onkologije je da je mnogo važnije razgovarati o celokupnim navikama u ishrani i načinu života, umesto da se fokusiramo na pojedinačne proizvode. Pravovremena informisanost i promene u svakodnevnim navikama mogu značajno doprineti smanjenju rizika od različitih bolesti.

Parfemi često postaju most između prošlosti i sadašnjosti, posebno kada nas podsete na drage osobe kojih više nema.

Većina žena dobro zna koliko mirisi mogu snažno da nas vrate u prošlost i probude duboke emocije, posebno kada izgubimo dragu osobu. Mirisi su neretko nevidljiva nit koja nas povezuje s nekim ko nam je bio važan, a za Margaux Anboubu, to je parfem koji je njen otac Imad obožavao. Nakon što je preminuo pre dve godine, ona ga, kako kaže, ne vidi više svuda oko sebe, ali ga stalno oseća kroz njegov omiljeni parfem poznate kompanije. Miris sa notama bergamota, kedra i lavande bio je njegov prepoznatljiv znak i deo lične rutine do poslednjih dana, iako je borba sa retkom bolešću promenila njegov život.

Danas je baš taj parfem jedan od najtraženijih u svetu, pa ga je Margaux gotovo nemoguće izbeći – često ga prepozna u prolazu, u prodavnici ili kod drugih ljudi. Svaki put kada ga oseti, kaže: “Svakog puta kada ga osetim, imam poriv da pozovem oca, pa se setim da to više nije moguće.” Ovaj osećaj nije redak, jer mirisi imaju izuzetnu moć da nas povežu sa sećanjima i emocijama.

Stručnjaci ističu da mirisi direktno utiču na deo mozga zadužen za pamćenje i emocije. Samo jedna kap parfema može izazvati talas uspomena ili čak fizičke reakcije, poput ubrzanog rada srca ili mučnine. Lauren Rooney iz vodeće kompanije za proizvodnju mirisa objašnjava: “Miris ima direktan put do limbičkog sistema u mozgu, što znači da može zaobići racionalno razmišljanje i odmah povezati sa osećanjima.” Zbog toga je moguće da naiđemo na poznati parfem i osetimo snažan povratak u vreme.

Mnoge žene potvrđuju da upravo mirisi imaju veliku ulogu u procesu žaljenja. Bilo da je reč o parfemu roditelja, partnera ili bliskog člana porodice, jedan mirisni trag može izazvati neočekivani nalet tuge ili radosti. Razumevanje ovog fenomena često pomaže u prevazilaženju gubitka, jer nam pomaže da osvestimo vezu između čula mirisa i emocija.

Na kraju, za mnoge žene parfem nije samo deo svakodnevice, već dragoceni most do prošlih trenutaka i ljudi koje su volele. Iako susreti sa poznatim mirisom mogu biti bolni, oni su istovremeno i dragoceni, jer omogućavaju podsvesni dijalog sa voljenima. Kao što Margaux kaže, svaki susret sa tim parfemom joj je težak, ali i dragocen. Mnoge žene iz takvih iskustava crpe snagu da kroz mirise sačuvaju uspomene, nastave dalje i sačuvaju deo voljenih osoba kroz ono što su oni voleli.

Saznajte koje maslinovo ulje je najbolje za vaše obroke i kako ga pravilno koristiti u ishrani

Izbor pravog maslinovog ulja za domaćinstvo često zbunjuje žene koje žele da poboljšaju ukus i kvalitet obroka, a istovremeno vode računa o zdravlju porodice. Na policama su najčešće dostupna dva tipa: običnog i ekstra devičanskog maslinovog ulja. Iako oba potiču od istog ploda, razlike u načinu prerade i osobinama su velike.

Ekstra devičansko maslinovo ulje dobija se hladnim ceđenjem maslina bez zagrevanja i bez dodatka hemikalija. Ovim procesom se čuvaju prirodni antioksidansi i karakteristična punoća ukusa. Boja ekstra devičanskog ulja je zelenkasto-zlatna, miris je intenzivan, a ukus ima blagu gorčinu.

Nasuprot tome, obično maslinovo ulje je kombinacija rafinisanog i manjeg procenta devičanskog ulja. Dodatna obrada smanjuje mu aromu i nutritivne vrednosti, pa je ukus dosta neutralniji i boja svetlija. Zbog toga je odličan izbor za kuvanje na višim temperaturama, kada je potreban blag ukus.

Kvalitet ulja može se uočiti i vizuelno. Ekstra devičansko ulje ima izraženu aromu i osvežavajuću pikantnost, dok je obična varijanta diskretnija. Prilikom kupovine uvek proverite etiketu — oznaka „ekstra devičansko“ garantuje da je ulje prošlo stroge provere, uključujući i kiselost koja ne sme biti iznad 0,8 odsto.

Zbog pažljivog procesa proizvodnje, cena ekstra devičanskog maslinovog ulja je obično viša, ali mnoge domaćice smatraju da se ulaganje isplati, posebno kada se koristi kao začin za salate, prelive i gotova jela.

Za razliku od njega, obično maslinovo ulje je pogodno za pripremu većih količina hrane i prženje, zbog neutralnog ukusa i bolje otpornosti na toplotu.

Na kraju, izbor zavisi od ličnih navika, ukusa i budžeta. Bitno je imati na umu da cena nije jedini pokazatelj kvaliteta, već i način prerade i očuvana nutritivna svojstva. Tako možete doneti najbolju odluku za svoju porodicu i uživati u svim prednostima maslinovog ulja.