Sve više žena razmatra terapiju testosteronom u menopauzi, ali prednosti i rizici zahtevaju pažljivu procenu sa lekarom.

Testosteron u menopauzi postaje tema o kojoj žene širom sveta sve češće razgovaraju sa svojim lekarima. U Srbiji i drugim državama, žene koje prolaze kroz menopauzu traže rešenja za simptome kao što su smanjena seksualna želja, energija i raspoloženje. Iako se ovaj hormon često vezuje za muškarce, on ima važnu ulogu i u ženskom telu. Zbog toga, terapija testosteronom privlači pažnju kao potencijalno rešenje kada klasična hormonska terapija ne daje željene rezultate.

Testosteron u menopauzi i njegov uticaj na seksualnu želju

Pre svega, naučna istraživanja potvrđuju da testosteron u menopauzi najviše pomaže kod poremećaja seksualne želje. Velika analiza kliničkih studija pokazala je da pažljivo dozirana terapija može značajno povećati seksualnu želju kod žena koje se suočavaju sa ovim izazovom. Zbog toga, međunarodne medicinske smernice prepoznaju testosteron kao moguću opciju za žene sa ozbiljno smanjenom seksualnom željom. Ipak, seksualna želja zavisi i od drugih faktora, poput stresa, odnosa sa partnerom i mentalnog zdravlja. Zbog toga terapija testosteronom nije univerzalno rešenje za sve žene.

Može li testosteron popraviti raspoloženje i energiju?

Mnoge žene koje koriste terapiju testosteronom opisuju bolje raspoloženje i više energije. Takođe, neka istraživanja pokazuju poboljšanja pamćenja i kognitivnih funkcija kod žena koje su koristile gel sa testosteronom tokom četiri meseca. Međutim, lekari ističu da nauka još nije dokazala direktnu vezu između testosterona i svih navedenih poboljšanja. Potrebne su dodatne, obimnije studije kako bi se potvrdila ova saznanja. Osim toga, važno je naglasiti da testosteron u menopauzi ne treba koristiti za lečenje svih simptoma, poput umora ili problema sa koncentracijom, jer dokazi za takvu primenu nisu dovoljni.

Testosteron nije zamena za klasičnu hormonsku terapiju

Kada razmišljate o hormonalnim tretmanima, važno je znati da testosteron ne može zameniti estrogen ili progesteron. Standardne hormonske terapije kod žena u menopauzi najčešće uključuju ove hormone, dok se testosteron uvodi samo u posebnim slučajevima. Osim toga, preparati testosterona prilagođeni ženama nisu lako dostupni u svim državama. Zbog toga se ponekad koriste proizvodi namenjeni muškarcima, što otežava precizno doziranje. Prevelike doze mogu dovesti do pojave akni ili pojačanog rasta dlaka, što ženama stvara dodatne brige.

Bezbednost i savet stručnjaka u terapiji testosteronom

Zbog potencijalnih neželjenih efekata, važno je da žene koriste samo minimalne, medicinski preporučene doze testosterona. Dugoročna bezbednost ove terapije još uvek nije do kraja ispitana, posebno kada su u pitanju rizici za srce, krvne sudove i dojke. Konačno, svaka žena koja razmatra ovu terapiju treba da razgovara sa svojim lekarom i dobro se informiše o svim prednostima i rizicima. Individualni savet i pažljivo praćenje su ključni za očuvanje zdravlja tokom menopauze.

Mnogi ljudi odustaju od fizičke aktivnosti jer veruju da bez odlaska u teretanu i dugih treninga nema pravih rezultata. Međutim, kretanje ne mora uvek da znači naporan trening. I kraći periodi aktivnosti mogu da doprinesu boljoj kondiciji kada postanu deo svakodnevice.

Šetnja je jednostavniji početak nego što mislite

Brža šetnja od 10 do 15 minuta može biti dobar način da napravite pauzu od sedenja, razbistrite misli i postepeno povećate dnevnu aktivnost.

Ako veći deo dana provodite za računarom, pokušajte da ustanete na svakih sat vremena. Prošetajte po kancelariji, protegnite noge ili izađite na kratko na svež vazduh.

Ne morate odmah da postavite cilj od 10.000 koraka. Mnogo je korisnije da krenete od nivoa koji vam odgovara i postepeno ga povećavate.

Deset minuta vežbanja kod kuće

Za početak vam nije potrebna posebna oprema. Možete napraviti jednostavnu rutinu:

• 10 čučnjeva, prilagođenih vašoj kondiciji
• 10 sklekova o zid
• 20 sekundi marširanja u mestu
• Lagano istezanje u trajanju od jednog do dva minuta

Odmorite između vežbi i ponovite krug ako vam prija. Ako imate povredu, hronične tegobe ili bol tokom vežbanja, prilagodite aktivnosti svojim mogućnostima i posavetujte se sa stručnjakom.

Doslednost je važnija od savršenog plana

Najveća prepreka često nije nedostatak vremena, već očekivanje da sve mora da se uradi odjednom. Kada fizičku aktivnost podelite na kraće celine, lakše je da je uklopite u radni dan.

Cilj nije da svakog dana budete iscrpljeni, već da pronađete način kretanja koji možete dugoročno da održite.

Tagovi: sport, rekreacija, vežbanje kod kuće, fizička aktivnost, šetnja, zdrav način života

Hladnije vreme i boravak u zatvorenom povećavaju rizik od infekcija, ali prave navike mogu da zaštite zdravlje žena

Niki Ramskil, lekarka opšte prakse, objašnjava zbog čega su prehlade i grip češći u jesen. U ovom periodu, žene često primećuju više slučajeva infekcija kod sebe i članova porodice. Najpre, promena vremena i niže temperature omogućavaju virusima da duže opstanu u vazduhu. Osim toga, većina nas više vremena provodi u zatvorenim prostorima, kao što su kancelarije, škole ili javni prevoz. Zbog toga je lakše preneti prehlade i grip.

Kako hladnoća i zatvoreni prostori povećavaju rizik od bolesti

Pored temperature, vazduh u jesen postaje hladan i suv. To može da isuši sluzokožu nosa, koja je prva linija odbrane protiv virusa. Kada ona oslabi, virusi lakše ulaze u organizam. Takođe, povratak u školske klupe i radne obaveze znači češći kontakt sa drugim ljudima. Deca često donose viruse iz škole, pa se infekcije brzo šire među članovima porodice. “Redovno provetravanje prostorija ostaje važno čak i kada je napolju hladno. Dovoljno je nekoliko minuta da se smanji koncentracija virusa u vazduhu”, ističe Niki Ramskil. Pored toga, redovno i temeljno pranje ruku je jednostavna, ali efikasna mera zaštite.

Stres i umor dodatno slabe imunitet tokom jeseni

Jesen donosi povratak užurbanog ritma, što često znači više stresa i manje sna. Žene tada balansiraju između poslovnih i porodičnih obaveza, što može da oslabi imunitet. Pre svega, hronični umor i nedostatak kvalitetnog sna smanjuju otpornost organizma. “San je neophodan za normalno funkcionisanje imunog sistema. Kada ga nema dovoljno, telo je podložnije infekcijama”, naglašava Ramskil. Takođe, stres nepovoljno utiče na zdravlje. Zbog toga je važno pronaći vreme za odmor, šetnju na svežem vazduhu ili lagane vežbe.

Zdrava ishrana kao podrška imunitetu tokom jeseni

Uravnotežena ishrana ima važnu ulogu u prevenciji prehlade i gripa. Povrće poput bundeve, kupusa i paprike, kao i voće, orašasti plodovi i integralne žitarice, obezbeđuju vitamine i minerale potrebne za jak imunitet. Vitamin C podržava odbrambene sposobnosti organizma, dok je vitamin D posebno značajan kada ima manje sunca. Međutim, o upotrebi suplemenata treba se posavetovati sa zdravstvenim radnikom. Na kraju, nijedna namirnica ili dodatak ne može u potpunosti sprečiti prehlade i grip. Mnogo je važnije održavati raznovrsnu ishranu i redovno provetravati prostorije. Pranje ruku i zdrave životne navike mogu značajno smanjiti rizik od infekcija. Na taj način, jesen može biti vreme dobrog zdravlja za svaku ženu.