Arheolozi su pronašli 3.150 srebrnih novčića iz perioda od 980. do 1050. godine kod mesta Rena, što predstavlja dosad najbogatije nalazište iz doba Vikinga u Norveškoj.

U jugoistočnom delu Norveške, arheolozi su pronašli izuzetno vredan lokalitet sa srebrnim novčićima iz vremena Vikinga. Otkriće je zvanično saopšteno danas, a prema analizama, reč je o najvećem nalazištu ove vrste u istoriji zemlje. Na lokalitetu u blizini mesta Rena, u oblasti Esterdalen, do sada je otkriveno ukupno 3.150 srebrnih novčića. Stručnjaci navode da novčići datiraju iz perioda između 980. i 1050. godine, što ih jasno svrstava u epohu Vikinga, prenosi Špigel.

Arheološkinja Mej-Tuve Smiset naglasila je značaj otkrića rečima: “Ovo je potpuno jedinstven nalaz, nešto što se verovatno doživi samo jednom u karijeri”. Smatra se da ovo otkriće baca novo svetlo na ekonomski i kulturni život Vikinga u Norveškoj.

Prema navodima stručnjaka, ovakva otkrića su retka i izuzetno važna za razumevanje istorije regiona, a nalazište kod Rena već je izazvalo veliko interesovanje naučne zajednice.

Profesor sporta Duško Ilić ističe važnost kontinuiteta u nezi tela i preporučuje jutarnje tuširanje hladnom vodom za očuvanje zdravlja kroz godine.

Profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, stručnjak za biomehaniku i motornu kontrolu Duško Ilić, istakao je u razgovoru za Tanjug da proces starenja nije isti kod svih ljudi, jer svako ima posebnu telesnu strukturu. Prema njegovim rečima, telo treba negovati redovno, a ne povremeno, kako bi se očuvalo zdravlje u starijem dobu. Ilić je naglasio i značaj izlaganja hladnoj vodi, rekavši da je “hladna voda izašla iz raja” i preporučio jutarnje tuširanje hladnom vodom kao važnu naviku za vitalnost. On je takođe dodao da u ishrani treba koristiti svinjsku mast. Profesor je napomenuo da su Srbi prema Krečmerovoj podeli “ektomezomorfna varijanta”, odnosno ljudi sa suvim i izraženim mišićima, a da mezomorfi, koji imaju razvijenu muskulaturu, uglavnom žive u sibirskom regionu. Ovim savetima, Ilić je želeo da ukaže na praktične korake za očuvanje zdravlja i vitalnosti tokom starenja.

Američka akademija za filmske umetnosti i nauke uvela je nova pravila: samo ljudska gluma i scenarija kvalifikuju se za najprestižniju filmsku nagradu.

Američka akademija za filmske umetnosti i nauke donela je odluku da isključivo glumačke uloge i scenarija nastali ljudskim radom mogu biti u konkurenciji za Oskara, čime veštačka inteligencija (AI) ne može biti nominovana u ovim kategorijama. Ova izmena pravila dolazi kao odgovor na sve češću upotrebu AI tehnologije u filmskoj industriji, prenosi BBC. Akademija, koja stoji iza dodele najvažnije američke filmske nagrade, objavila je ažurirana pravila o tome koji tip uloga i scenarija u igranim i dokumentarnim filmovima ispunjava uslove za nominaciju. U najnovijim zahtevima za prijavu jasno je precizirano da su za nominacije prihvatljivi samo oni filmovi u kojima su gluma i pisanje delo ljudi. Ova odluka ima za cilj očuvanje autentičnosti i umetničkog doprinosa stvaralaca u filmskoj industriji, u skladu sa novim izazovima koje donosi razvoj veštačke inteligencije.