Novi model ima 16-inčni OLED ekran sa osvetljenjem od 240Hz i startnu cenu od 3.500 dolara

Razer je lansirao najnoviju verziju svog Blade 16 laptopa, donoseći značajne hardverske nadogradnje za 2026. godinu. Kompanija je ovaj model predstavila nakon prethodnih eksperimentisanja sa AI funkcijama, usmeravajući se sada na praktična unapređenja namenjena gejmerima i profesionalcima. Blade 16 sada stiže sa Intel Core Ultra 9 386H procesorom, jednim od prvih izrađenih na Intel-ovom novom 18A procesu, kao i sa izuzetno brzim LPDDR5X-9600MHz RAM-om. Laptop je već dostupan za poručivanje po početnoj ceni od 3.500 dolara.

Novi Razer Blade 16 je pozicioniran između kompaktne Blade 14 i robusne Blade 18 serije. Debljina uređaja je 14,9mm na najtanjim delovima, što odgovara prethodnom modelu. Ekran je 16-inčni QHD+ OLED sa osvežavanjem od 240Hz, a prema navodima kompanije, sada nudi i do 100 nita više osvetljenja u poređenju sa prethodnikom. Što se tiče portova, Blade 16 je opremljen sa tri USB 3.2 Gen 2 Type-A porta, jednim Thunderbolt 4, jednim Thunderbolt 5 portom, HDMI 2.1 portom i UHS-II SD čitačem kartica.

Najveća promena je prelazak sa AMD Ryzen procesora na Intel Core Ultra 9 386H, čime Razer prati Intel-ovu obnovljenu strategiju povratka na tržište visokih performansi. Novi čip ima 16 jezgara i integrisanu NPU jedinicu sposobnu za do 50 TOPS (triliona operacija u sekundi) specifično za AI zadatke poput generisanja slika i prevoda u realnom vremenu. Blade 16 funkcioniše i kao Copilot+PC, što znači da podržava Microsoft-ovu AI platformu za poboljšano korisničko iskustvo. U kombinaciji sa NVIDIA GeForce RTX 50 Series Laptop GPU-om i do 64GB LPDDR5X-9600MHz RAM-a, ovaj model je spreman za najzahtevnije igre i profesionalne aplikacije.

Početna konfiguracija dolazi sa 32GB RAM-a, 1TB SSD skladištem i GeForce RTX 5080 grafikom. Visoka cena od 3.500 dolara delimično odražava rastuće troškove memorije i skladišta, što je trend prisutan širom PC industrije. Razer Blade 16 je odmah dostupan za naručivanje putem zvanične Razer prodavnice, dok se informacije o dolasku na evropska i regionalna tržišta očekuju u narednim mesecima.

Digitalna izdanja prvih igara biće jeftinija od fizičkih kopija, novi sistem startuje sa Yoshi and the Mysterious Book 21. maja

Nintendo je najavio značajnu promenu u svojoj politici cena za igre na predstojećoj Switch 2 konzoli, uvodeći različite cene za digitalna i fizička izdanja prvih igara. Ova odluka, zvanično potvrđena na zvaničnom sajtu kompanije, stupiće na snagu sa lansiranjem igre “Yoshi and the Mysterious Book” 21. maja. Digitalna verzija igre na eShop-u koštaće 60 dolara, dok će fizička kopija u maloprodaji biti 70 dolara. Do sada su Nintendo-ove igre prvih strana, bez obzira na format, imale istu cenu od 70 dolara.

Ova promena može biti korisna za korisnike koji preferiraju digitalnu kupovinu igara, jer će im omogućiti uštedu u odnosu na standardne maloprodajne cene. Međutim, korisnici koji i dalje preferiraju fizička izdanja neće imati nikakvu cenovnu olakšicu. Dodatno, sve više fizičkih verzija Switch 2 igara zapravo ne sadrži igru na samoj kartici, već se u kutiji nalazi kod za preuzimanje sa interneta. Takvi “game key card” sistemi smanjuju vrednost fizičkih izdanja za kolekcionare i korisnike koji očekuju tradicionalno iskustvo.

Nintendo je i ranije testirao različite cene za digitalna i fizička izdanja u pojedinim regionima – na primer, kod naslova kao što je “Donkey Kong Bananza” digitalna verzija je u nekim zemljama bila povoljnija u odnosu na fizičku. Ovakva praksa, međutim, sada postaje standard na globalnom nivou.

Stručnjaci iz industrije navode da bi razlog za ovakvu odluku mogao biti rast troškova proizvodnje i transporta fizičkih izdanja. Faktori kao što su nestašica memorijskih čipova, problemi sa lancima snabdevanja, fluktuacije cena energenata i promenljive carinske politike dodatno utiču na ukupne troškove plasiranja fizičkih kopija na tržište.

Očekuje se da će novi cenovni model uticati na navike kupaca i dalji razvoj tržišta video igara, a ostaje da se vidi kako će korisnici reagovati na ovu promenu, naročito oni koji preferiraju kolekcionarska izdanja ili prodaju polovnih igara.

Kompanije moraju platiti 3 miliona dolara odštete zbog navodno štetnih funkcija za decu; presuda ima širi uticaj na industriju

Porota u Los Anđelesu presudila je da su kompanije Meta i YouTube bile nemarne u slučaju koji se tiče zavisnosti od društvenih mreža, naloživši im da isplate 3 miliona dolara odštete ženi koja je tvrdila da su je kao dete njihove platforme oštetile zbog dizajna sa potencijalno zavisničkim efektima. Tužbu je podnela dvadesetogodišnja žena, označena inicijalima ‘K.G.M.’, koja je pokrenula spor protiv Meta, YouTube, TikTok i Snap, navodeći da su joj kao detetu platforme nanele štetu zbog svojih funkcionalnosti. TikTok i Snap su postigli poravnanje pre početka suđenja.

Prema informacijama iz industrije, Meta je obavezna da plati 70% iznosa, dok ostatak duga snosi YouTube, a pitanje dodatnih (kaznenih) odšteta još nije rešeno. Portparol kompanije Meta izjavio je da se ne slažu sa presudom i da procenjuju pravne opcije, dok iz Google-a (vlasnika YouTube-a) nisu odmah dali komentar.

Ovo suđenje privuklo je veliku pažnju jer predstavlja prvi slučaj u kojem se pred sudom raspravljao uticaj dizajna društvenih mreža na maloletnike. Pravni zastupnici Meta i YouTube tokom procesa su osporavali tvrdnje da društvene mreže moraju biti tretirane kao izvor zavisnosti. Izvršni direktor Meta, Mark Zuckerberg, svedočio je da kompanija želi da Instagram bude koristan korisnicima i više puta je osporavao način na koji advokati tužilaca interpretiraju njegove prethodne izjave.

Kako navodi advokat tužilaca, ovo je prvi put da je porota imala uvid u interne dokumente i svedočenja izvršnih rukovodilaca, što, prema njegovim rečima, potvrđuje da su kompanije stavljale profit ispred dobrobiti dece.

Ova presuda dolazi neposredno nakon što je Meta već bila suočena sa još jednom nepovoljnom sudskom odlukom, kada je sud u Novom Meksiku naložio kompaniji da plati 375 miliona dolara kazne u odvojenom slučaju koji se takođe odnosio na bezbednost dece na internetu, a Meta je najavila žalbu na tu odluku.