Nova generacija čipova donosi naprednu AI obradu i efikasnost, uz podršku za Wi-Fi 7 i Bluetooth 6, dostupna tokom 2026. godine

Intel je zvanično predstavio Core Series 3 procesore, namenjene laptopovima srednjeg i nižeg cenovnog ranga, uz obećanje značajnog napretka u performansama i energetskoj efikasnosti. Kompanija iz Santa Klare najavila je lansiranje ovih čipova 16. aprila 2026, ističući da su bazirani na Intel 18A proizvodnom procesu, što ih svrstava u istu tehnološku klasu kao i njihove jače Core Ultra Series 3 modele.

Novi Core Series 3 čipovi donose do 47% bolje performanse po jednom jezgru i 41% bolje u višejezgarnom radu u poređenju sa modelima starim pet godina. GPU performanse za veštačku inteligenciju su unapređene čak 2,8 puta, dok u odnosu na prethodnu generaciju (Core 7 150U) novi procesori troše i do 64% manje energije procesora, uz 2,7 puta bolje AI GPU mogućnosti.

Najmoćniji model u seriji je šestojezgarni Intel Core 7 360, koji dostiže P-core Max Turbo frekvenciju od 4,8GHz i NPU TOPS performanse od 17, što omogućava napredne AI funkcije direktno na uređaju. U ponudi su i drugi šestojezgarni modeli, kao i petojezgarni Core 3 procesor za ulazni segment, sa nešto skromnijim grafičkim mogućnostima.

Trajanje baterije je jedan od glavnih aduta: Intel navodi da Core Series 3 laptopovi mogu izdržati do 12,5 sati u kancelarijskim uslovima i čak 18,5 sati strimovanja sadržaja sa Netflix-a. Kada je reč o povezivanju, podržani su Wi-Fi 7, Bluetooth 6 i dva Thunderbolt 4 porta, što donosi savremene opcije za brzi prenos podataka i povezivanje perifernih uređaja.

Prvi laptopovi sa Core Series 3 čipovima stižu tokom 2026. godine kroz modele poput Acer Aspire Go 14, 15 i 16, kao i ASUS Vivobook 14/15/17 i ExpertBook B5 Flip, B3 G2 i P3 G2. Očekuje se da proizvođači kao što su Dell, Samsung i Lenovo uskoro najave svoje uređaje sa ovom novom generacijom procesora.

Novi Intel Core Series 3 procesori predstavljaju značajan iskorak za pristupačne i svakodnevne laptopove, donoseći korisnicima bolje performanse, veću autonomiju i napredne AI mogućnosti, što ih čini privlačnim izborom za širi spektar korisnika.

Nova funkcija omogućava Gemini AI modelu da koristi podatke iz Google Photos, Gmail-a i YouTube-a za kreiranje personalizovanih vizuala, dostupno za AI Pro i Ultra pretplatnike

Google je najavio proširenje funkcije ‘Personal Intelligence’ unutar Gemini AI platforme, omogućavajući korisnicima da generišu slike koje direktno koriste njihove lične podatke sa Google naloga. Ova funkcionalnost sada obuhvata Nano Banana 2 model i dostupna je u Gemini aplikaciji za korisnike sa AI Pro i AI Ultra pretplatama. Inicijalno predstavljena kroz personalizaciju odgovora na osnovu podataka iz Gmail-a, Google pretrage i YouTube istorije, nova opcija sada uključuje i Google Photos, što pruža bogatiji kontekst pri generisanju slika.

Korisnici više ne moraju ručno unositi dodatne informacije kako bi Gemini kreirao slike koje odražavaju njihove interese ili osobenosti. Na primer, zahtev tipa ‘kreiraj sliku mojih neophodnih stvari za pusto ostrvo’ koristi podatke kao što su prethodne pretrage, istorija gledanja ili slike iz Google Photos kako bi automatski uključio relevantne predmete ili osobe. Takođe, ako su u Google Photos označeni članovi porodice ili kućni ljubimci, dovoljno je uputiti zahtev kao što je ‘napravi ručno crtani portret mame’, a Gemini može pronaći odgovarajuću referentnu fotografiju i generisati sliku na osnovu nje.

U slučaju da generisana slika ne odgovara očekivanjima, korisnik može dodatno precizirati zahtev ili izabrati novu referentnu fotografiju iz Google Photos pomoću ‘+’ dugmeta. Google takođe omogućava pregled izvora slika koje je AI koristio putem ‘Sources’ opcije, a moguće je i zatražiti direktnu atribuciju korišćenih materijala.

Ova strategija koristi jedinstvenu prednost Google-a—pristup velikoj količini ličnih podataka korisnika—kako bi se diferencirao na tržištu AI asistenata. Personalizovana verzija Nano Banana 2 trenutno je dostupna unutar Gemini aplikacije za korisnike sa odgovarajućim pretplatama, dok Google najavljuje da će ova funkcija uskoro biti proširena i na Gemini u Chrome-u i širem krugu korisnika.

Uprkos interesovanju odbora za veće ovlašćenje i AI sektor, Meta još nije omogućila rad sa eksternim kompanijama

Meta, tehnološki gigant iza društvenih mreža Facebook i Instagram, još uvek nije omogućila svojoj nezavisnoj instanci za nadzor, Oversight Board-u, da uspostavi saradnju sa kompanijama iz oblasti veštačke inteligencije. Iako je tokom protekle godine Odbor sve više pokazivao interesovanje za politiku i etička pitanja generativne AI, Meta nije napravila pravne izmene koje bi omogućile da Odbor formalno sarađuje sa eksternim AI firmama.

Prema informacijama iz industrije, članovi Odbora su u jesen 2025. započeli razgovore sa Meta-om o potencijalnim izmenama ugovora koji regulišu način rada ovog tela, kako bi mogli da ponude ekspertizu i drugim kompanijama, posebno onim koje razvijaju LLM (Large Language Model) tehnologije i chatbotove. Međutim, Meta nije dala signal da je spremna da odobri takve izmene, a prema izvorima upoznatim sa situacijom, odluka zahteva odobrenje najvišeg rukovodstva kompanije.

Iako je Meta ranije menjala dokumenta kako bi omogućila Odboru da posreduje u rešavanju sporova oko moderacije sadržaja u Evropi, sadašnja situacija je kompleksnija jer bi Odbor mogao da sarađuje sa firmama koje su potencijalni konkurenti u AI trci. Pored toga, članovi Odbora su tokom godina dobijali detaljne informacije o internim sistemima moderacije u Meta-i, što otvara pitanje zaštite poverljivih podataka ukoliko bi Odbor radio i sa drugim kompanijama.

Odbor, koji čine stručnjaci za ljudska prava i slobodu govora iz celog sveta, javno ističe da ima kapacitet da pomogne AI industriji u rešavanju realnih problema koje uzrokuju generativni modeli. Kada je kompanija Anthropic objavila svoj “Claude Constitution” za AI, članica Odbora Suzanne Nossel analizirala je dokument i istakla potrebu za nezavisnim nadzorom sličnim onom koji obavlja Meta-in Odbor. U tekstu za britanski The Guardian, Nossel je naglasila da se AI kompanije suočavaju sa sličnim dilemama kao društvene mreže.

Iako su neki AI igrači privatno pokazali interesovanje za saradnju, nijedna firma to još nije javno potvrdila. Odbor je, prema izjavama kopredsedavajućeg Paola Carozze, vodio preliminarne razgovore sa nekoliko AI kompanija, ali bez konkretnih rezultata. U industriji raste konsenzus da su AI platforme suočene sa izazovima sličnim onima koje su imale društvene mreže pre deset godina, posebno u oblasti transparentnosti i zaštite korisnika. Bivši istraživač iz OpenAI nedavno je istakao da AI industriji nedostaje mehanizam nezavisnog nadzora kakav postoji kod Meta-e.

I dalje ostaje nepoznato koliko je aktuelno rukovodstvo Meta-e zainteresovano za dugoročnu budućnost Odbora, posebno nakon odlaska Nicka Clegga, koji je bio jedan od glavnih zagovornika njegovog rada. Za sada, Oversight Board ostaje ograničen na moderaciju sadržaja u okviru Meta platformi, dok su njegova šira ovlašćenja i saradnja sa AI sektorom na čekanju.