Meta Quest 3 i Quest 3S poskupljuju od 19. aprila usled naglog rasta troškova memorije, dok cene dodataka ostaju iste

Meta, američka tehnološka kompanija poznata po razvoju AR/VR uređaja, najavila je da će od 19. aprila značajno povećati cene svojih Quest headsetova. Ova odluka dolazi kao odgovor na globalnu krizu sa RAM memorijom, usled koje su troškovi komponenata za uređaje vrtoglavo porasli, pre svega zbog povećane potražnje od strane AI kompanija koje masovno kupuju memoriju za svoje data centre.

Meta Quest 3, najnoviji model iz kompanijine ponude, poskupeće za 100 dolara i nova cena iznosiće 599 dolara. Model Quest 3S, namenjen korisnicima koji žele povoljniji AR/VR uređaj, takođe beleži rast cena – verzija sa 128GB skladišnog prostora sada će koštati 350 dolara, dok će varijanta sa 256GB biti 450 dolara. Kompanija je saopštila da je poskupljenje direktna posledica rasta cena RAM memorije, što je trend koji se već reflektovao i na druge aktere industrije. Na primer, Sony je nedavno povećao cene svojih PlayStation 5 konzola, dok je Microsoft podigao cene Surface PC računara iz istog razloga.

Iako cene Meta Quest dodataka ostaju nepromenjene, zanimljivo je da će i obnovljeni (refurbished) modeli Quest uređaja poskupeti. Refurbished Quest 3S verzije od 128GB sada se nude za 320 dolara, a od 256GB za 410 dolara. Još veći rast beleži obnovljeni Meta Quest 3, čija cena skače za čak 170 dolara i sada iznosi 550 dolara. Za sada, Meta ne planira poskupljenje svojih pametnih naočara, što je kompanija potvrdila izvorima iz industrije.

Ovaj potez Meta-e deo je šireg trenda na globalnom tržištu hardvera, gde rast potražnje za memorijskim čipovima od strane AI sektora stvara pritisak na cene potrošačke elektronike. Korisnicima se savetuje da ukoliko planiraju nabavku nekog od navedenih uređaja, to učine pre zvaničnog povećanja cena.

Nova pravila zahtevaju verifikaciju putem lične isprave i fotografije, a podatke obrađuje treća strana Persona

Anthropic, kompanija poznata po razvoju AI chatbota Claude, saopštila je da uvodi obaveznu verifikaciju identiteta za određene slučajeve korišćenja svoje platforme. Ova izmena, najavljena 16. aprila 2026, odnosi se na specifične mogućnosti Claude-a, mada detalji o tačnim slučajevima primene nisu u potpunosti objavljeni. Korisnici koji pokušaju da pristupe nekim naprednim funkcijama Claude-a mogu biti zamoljeni da dokažu svoj identitet putem važeće zvanične lične isprave sa fotografijom, kao i da naprave selfie kamerom na telefonu ili računaru. Sistem potom upoređuje fotografiju iz dokumenta sa napravljenim selfie snimkom radi potvrde identiteta.

Za samu verifikaciju Anthropic koristi servis Persona, koji je specijalizovan za proveru identiteta i pruža slične usluge kompanijama kao što su OpenAI i Roblox. Persona, prema navodima iz Anthropic-a, neće kopirati niti trajno skladištiti slike korisničkih dokumenata i selfie fotografija. Takođe, kompanija navodi da je Persona ugovorno ograničena u načinu korišćenja podataka i da su svi podaci koji prolaze kroz verifikacioni proces šifrovani kako tokom prenosa, tako i dok miruju na serverima.

Ova odluka izazvala je brojne kritike u zajednici korisnika, posebno među onima koji smatraju da je dodatna verifikacija nepotrebna s obzirom na to da su podaci o plaćanju već povezani sa korisničkim nalozima. Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da je jedan od glavnih investitora u kompaniji Persona i Founders Fund, venture firma čiji je suosnivač i predsednik Peter Thiel, poznat po radu u kompaniji Palantir specijalizovanoj za tehnologije nadzora i veštačku inteligenciju za vladine agencije, uključujući FBI, CIA i ICE.

Iz Anthropic-a ističu da se podaci o identitetu korisnika neće koristiti za treniranje AI modela niti će biti deljeni sa trećim stranama. Kompanija naglašava da je zaštita privatnosti korisnika prioritet i da su svi aspekti verifikacije osmišljeni u skladu sa visokim standardima sigurnosti podataka.

Iako nisu objavljeni svi detalji o tome koje funkcije Claude-a zahtevaju verifikaciju, jasno je da Anthropic nastoji da balansira između regulatornih zahteva, sigurnosti korisnika i privatnosti. Ova odluka može imati uticaj na percepciju privatnosti u sektoru AI chatbota i potencijalno oblikovati standarde za druge kompanije u industriji.

Kandidati koristili naočare sa skrivenim kamerama i nevidljive slušalice za dobijanje odgovora u realnom vremenu

Španske vlasti su razotkrile neobičnu i veoma naprednu prevaru na polaganju vozačkog ispita, gde su kandidati koristili uređaje nalik onima iz špijunskih filmova. Prema navodima policije, grupa kandidata je u ispitne sale unosila specijalno izrađene naočare sa mikro kamerama ugrađenim u okvir, najčešće u centralni deo mosta naočara. Ovi uređaji su bili povezani sa gotovo neprimetnim slušalicama postavljenim duboko u uho, što je omogućavalo komunikaciju sa pomagačima izvan prostorije tokom celog ispita.

Funkcionisanje ove šeme bilo je izuzetno sofisticirano: kamera u naočarima je diskretno snimala pitanja sa testa i slala ih putem interneta pomagaču izvan ispitnog centra. Pomagač je zatim u realnom vremenu pronalazio tačne odgovore i prenosio ih kandidatu kroz minijaturnu slušalicu. Oprema je bila toliko diskretna i kompaktna da je standardna bezbednosna kontrola na početku ispita često nije mogla otkriti.

Kao odgovor na ovakve incidente, španske vlasti su znatno pooštrile mere bezbednosti i procedure kontrole na polaganju vozačkih ispita. Svako ko bude uhvaćen u korišćenju elektronske opreme za varanje suočava se sa novčanom kaznom od 500 evra, trenutnim padanjem na ispitu i šestomesečnom zabranom ponovnog polaganja.

Ovaj slučaj ukazuje na sve sofisticiranije metode elektronskog varanja i potrebu za modernizacijom bezbednosnih procedura, kako bi se odgovorna upotreba tehnologije očuvala i u sistemima provere znanja.