Ćerka Kim Kardašijan i Kanijea Vesta predstavila je retro izdanje na TikToku, a pozitivni komentari ne prestaju

Nort Vest ponovo promenila imidž i pokazala potpuno novu bob frizuru, što je izazvalo brojne komentare na društvenim mrežama. Najstarija ćerka Kim Kardašijan i Kanijea Vesta odlučila je da osveži svoj izgled i na TikToku pokazala stajling inspirisan modom sa početka 2000-ih. Ova promena je naišla na uglavnom pozitivne reakcije, što je osveženje nakon talasa kritika na njen račun poslednjih nedelja.

Nort Vest ponovo promenila imidž uz kratki bob i retro stajling, što su pratioci na mrežama odmah primetili. U videu na TikToku, Nort je šetala improvizovanom modnom pistom u svom domu, pokazujući novu frizuru koja joj je u potpunosti promenila izgled. Bob frizura, poznata kao simbol ranih dvehiljaditih, ovoga puta je izazvala pozitivnu lavinu komentara.

Fanovi su pohvalili izbor i istakli da joj novi stil odlično pristaje, dok su pojedini podsetili na slične frizure poznatih iz tog perioda, poput Viktorije Bekam ili Rijane. Ovo je značajan zaokret s obzirom da su prethodni modni eksperimenti Nort često nailazili na kritike.

Iako nije poznato da li će Nort zadržati ovaj stil duže vreme, činjenica je da su reakcije ovoga puta pretežno pozitivne. Video sa novom frizurom brzo je prikupio veliki broj pregleda i pozitivnih komentara, što pokazuje da je Nort uspela da iznenadi i osvoji publiku svojom transformacijom.

Snažne peščane oluje pune, potencijalno smrtonosnih gljivičnih spora, zahvatiće ovog leta najmanje 11 američkih saveznih država, a najgori uslovi tek se očekuju.

Meteorolozi i zdravstveni stručnjaci upozoravaju da će peščane oluje na jugozapadu Sjedinjenih Američkih Država (SAD) do septembra podizati opasne gljivične spore iz zemljišta, čime bi milioni ljudi mogli da budu izloženi riziku od dolinske groznice ili kokcidioidomikoze.

Reč je o plućnoj infekciji koja nastaje udisanjem

mikroskopskih spora gljivice Coccidioides, koja prirodno živi u suvom zemljištu i lako se podiže u vazduh tokom snažnih pustinjskih vetrova. Ove gljivice su specifične po tome što mogu da prežive u ekstremno suvim i toplim uslovima.

Nakon što dospeju u pluća, spore se razvijaju u gljivične ćelije. Imuni sistem ih kod većine ljudi uspešno suzbije, pa bolest najčešće izaziva blage simptome slične gripu, poput povišene temperature, kašlja i glavobolje. Međutim, kod težih slučajeva infekcija može da se proširi na druge organe i kosti, pa čak i da bude smrtonosna.

Opasna kombinacija – ekstremne vrućine, suše i monsunski vetrovi

Broj obolelih mogao bi uskoro naglo da poraste jer jugozapad SAD – uključujući Kaliforniju, Nevadu, Arizonu, Jutu, Kolorado, Novi Meksiko i Teksas – ulazi u sezonu severnoameričkog monsuna, koju karakterišu snažne grmljavinske oluje i jaki vetrovi.

Ti vetrovi podižu ogromne zidove prašine, poznate kao habubi, baš u periodu kada je zemljište najsuvlje. Kombinacija ekstremnih vrućina, suše i monsunskih vetrova dovodi do sve češćih i intenzivnijih peščanih oluja koje raznose gljivične spore.

Slučajevi dolinske groznice obično dostižu vrhunac u oktobru, nekoliko nedelja ili meseci nakon peščanih oluja, jer je potrebno vreme da se gljivica razvije nakon udisanja spora. Meteorološke službe su već ove nedelje izdale upozorenja zbog lošeg kvaliteta vazduha, pošto veliki sistemi visokog vazdušnog pritiska zadržavaju dim, izmaglicu i prašinu pri tlu, piše „Dejli mejl“.

Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) navodi da su delovi država Vašington, Oregon, Ajdaho i južni Vajoming takođe pogodna staništa za ovu gljivicu. Ipak, CDC upozorava da bi se područje na kojem se spore mogu pojaviti moglo proširiti na gotovo ceo zapad SAD – od Oklahome, Kanzasa, Nebraske i Dakote do pacifičke obale.

Americi preti „mini kupola prašine“ ako El Ninjo „podivlja“

Stručnjaci kompanije „Accu Weather“ u junu su upozorili da bi SAD mogle da dožive svojevrsni fenomen poznat kao „mini kupola prašine“ (na engleskom Dust Bowl) ukoliko trenutni vremenski obrazac El Ninjo u Tihom okeanu izazove višegodišnju sušu. U istorijskom kontekstu ovaj fenomen označava period katastrofalnih peščanih oluja i dugotrajnih suša koje su pogodile prerije u Severnoj Americi tokom 1930-ih godina i uništile poljoprivredno zemljište. Bila je to jedna od najvećih ekoloških katastrofa koja je prisilila milione ljudi na iseljavanje ih tih oblasti.

Nova slična pojava u oblastima u kojima, prema CDC-u, može da opstane gljivica Coccidioides, mogla bi desetine miliona Amerikanaca da izloži opasnim sporama.

Stručnjaci ne znaju zašto se infekcije tako brzo šire

Istraživanja pokazuju da broj slučajeva dolinske groznice poslednjih godina naglo raste širom jugozapada SAD, iako stručnjaci još ne znaju tačno zbog čega se infekcije toliko brzo šire.

Studija objavljena 2017. godine u časopisu „Geophysical Research Letters“ navodi da je stopa oboljevanja od dolinske groznice u područjima jugozapada pogođenim peščanim olujama porasla za više od 800 odsto između 2000. i 2011. godine.

Istraživači iz Laboratorije za atmosferske resurse američke NOAA i Univerziteta Džordž Mejson utvrdili su i da je broj velikih peščanih oluja tokom 2000-ih bio 240 odsto veći nego tokom devedesetih godina.

Zaključili su da su glavni uzrok klimatske promene, koje čine region sve suvljim. Dodatno, male promene temperature površine severnog Tihog okeana doprinele su jačim vetrovima i sušnijim uslovima, što podiže još više prašine.

Epidemije i na mestima koja nisu pogodna za ovu gljivicu

Gljivica Coccidioides prirodno raste u suvim, peskovitim zemljištima u pojedinim pustinjskim područjima sveta, poput jugozapada SAD. Najviše joj odgovaraju zemljišta bogata alkalnim materijama, vrela leta, blage zime i malo padavina. Uglavnom nije opasna dok miruje u zemlji, ali postaje rizična kada vetar podigne njene spore u vazduh i ljudi ih udahnu.

Iako CDC ove infekcije smatra retkim, priznaje da su se pojedine epidemije pojavile i na mestima za koja se ranije nije verovalo da predstavljaju pogodno stanište za ovu gljivicu.

Selest Saulo, generalna sekretarka Svetske meteorološke organizacije, izjavila je za „Bi-Bi-Si sajens fokus“ da peščane oluje nisu samo neprijatnost zbog prljavih prozora i zamućenog neba, već ozbiljno ugrožavaju zdravlje i kvalitet života miliona ljudi i nanose ogromne ekonomske gubitke zbog prekida u vazdušnom i drumskom saobraćaju, poljoprivredi i proizvodnji solarne energije.

CDC i zdravstvene vlasti okruga Marikopa u Arizoni dali su nekoliko važnih saveta:

kad počne peščana oluja, ostanite u zatvorenom i ne otvarajte prozore

izbegavajte područja poput gradilišta i mesta na kojima se vrše iskopavanja

ako ne možete da izbegnete, nosite makar zaštitnu masku N95

Slavni glumac i njegova supruga, nekada konobarica, danas važe za jedan od najskladnijih holivudskih parova

Met Dejmon, poznati holivudski glumac, već godinama privlači pažnju ne samo svojim ulogama, već i privatnim životom. Ljubavna priča sa Lusijanom Barozo počela je 2003. godine u jednom baru u Majamiju, dok je glumac snimao film na Floridi. Iako je tada bio pod pritiskom da izlazak preskoči, Dejmon je na nagovor kolega ipak pristao, a taj susret mu je promenio život.

Lusijana je u tom periodu radila kao konobarica i bila samohrana majka, što je izazivalo brojne komentare u svetu šou-biznisa. Deo javnosti i kolega tada nije verovao da ovakva veza ima budućnost, pogotovo s obzirom na to da Dejmon važi za jednu od najpoželjnijih zvezda u industriji. Ipak, supružnici su, uprkos početnim predrasudama i ismevanju na koje su nailazili, izgradili snažan i stabilan odnos.

U emisiji kod Elen Didženeris, Dejmon je ispričao da nije planirao da te večeri izlazi: „Nekoliko ljudi iz ekipe nagovorilo me je da odemo na pivo. Nisam bio raspoložen, ali sam na kraju pristao“, prisetio se glumac. Taj slučajan izlazak pokazao se presudnim za njegov privatni život.

Danas, posle skoro dvadeset godina zajedničkog života, Met Dejmon i Lusijana Barozo često se ističu kao primer stabilnosti među holivudskim parovima. Njihova priča još jednom potvrđuje da ljubav ne poznaje granice statusa i profesije.