Snažne peščane oluje pune, potencijalno smrtonosnih gljivičnih spora, zahvatiće ovog leta najmanje 11 američkih saveznih država, a najgori uslovi tek se očekuju.

Meteorolozi i zdravstveni stručnjaci upozoravaju da će peščane oluje na jugozapadu Sjedinjenih Američkih Država (SAD) do septembra podizati opasne gljivične spore iz zemljišta, čime bi milioni ljudi mogli da budu izloženi riziku od dolinske groznice ili kokcidioidomikoze.

Reč je o plućnoj infekciji koja nastaje udisanjem

mikroskopskih spora gljivice Coccidioides, koja prirodno živi u suvom zemljištu i lako se podiže u vazduh tokom snažnih pustinjskih vetrova. Ove gljivice su specifične po tome što mogu da prežive u ekstremno suvim i toplim uslovima.

Nakon što dospeju u pluća, spore se razvijaju u gljivične ćelije. Imuni sistem ih kod većine ljudi uspešno suzbije, pa bolest najčešće izaziva blage simptome slične gripu, poput povišene temperature, kašlja i glavobolje. Međutim, kod težih slučajeva infekcija može da se proširi na druge organe i kosti, pa čak i da bude smrtonosna.

Opasna kombinacija – ekstremne vrućine, suše i monsunski vetrovi

Broj obolelih mogao bi uskoro naglo da poraste jer jugozapad SAD – uključujući Kaliforniju, Nevadu, Arizonu, Jutu, Kolorado, Novi Meksiko i Teksas – ulazi u sezonu severnoameričkog monsuna, koju karakterišu snažne grmljavinske oluje i jaki vetrovi.

Ti vetrovi podižu ogromne zidove prašine, poznate kao habubi, baš u periodu kada je zemljište najsuvlje. Kombinacija ekstremnih vrućina, suše i monsunskih vetrova dovodi do sve češćih i intenzivnijih peščanih oluja koje raznose gljivične spore.

Slučajevi dolinske groznice obično dostižu vrhunac u oktobru, nekoliko nedelja ili meseci nakon peščanih oluja, jer je potrebno vreme da se gljivica razvije nakon udisanja spora. Meteorološke službe su već ove nedelje izdale upozorenja zbog lošeg kvaliteta vazduha, pošto veliki sistemi visokog vazdušnog pritiska zadržavaju dim, izmaglicu i prašinu pri tlu, piše „Dejli mejl“.

Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) navodi da su delovi država Vašington, Oregon, Ajdaho i južni Vajoming takođe pogodna staništa za ovu gljivicu. Ipak, CDC upozorava da bi se područje na kojem se spore mogu pojaviti moglo proširiti na gotovo ceo zapad SAD – od Oklahome, Kanzasa, Nebraske i Dakote do pacifičke obale.

Americi preti „mini kupola prašine“ ako El Ninjo „podivlja“

Stručnjaci kompanije „Accu Weather“ u junu su upozorili da bi SAD mogle da dožive svojevrsni fenomen poznat kao „mini kupola prašine“ (na engleskom Dust Bowl) ukoliko trenutni vremenski obrazac El Ninjo u Tihom okeanu izazove višegodišnju sušu. U istorijskom kontekstu ovaj fenomen označava period katastrofalnih peščanih oluja i dugotrajnih suša koje su pogodile prerije u Severnoj Americi tokom 1930-ih godina i uništile poljoprivredno zemljište. Bila je to jedna od najvećih ekoloških katastrofa koja je prisilila milione ljudi na iseljavanje ih tih oblasti.

Nova slična pojava u oblastima u kojima, prema CDC-u, može da opstane gljivica Coccidioides, mogla bi desetine miliona Amerikanaca da izloži opasnim sporama.

Stručnjaci ne znaju zašto se infekcije tako brzo šire

Istraživanja pokazuju da broj slučajeva dolinske groznice poslednjih godina naglo raste širom jugozapada SAD, iako stručnjaci još ne znaju tačno zbog čega se infekcije toliko brzo šire.

Studija objavljena 2017. godine u časopisu „Geophysical Research Letters“ navodi da je stopa oboljevanja od dolinske groznice u područjima jugozapada pogođenim peščanim olujama porasla za više od 800 odsto između 2000. i 2011. godine.

Istraživači iz Laboratorije za atmosferske resurse američke NOAA i Univerziteta Džordž Mejson utvrdili su i da je broj velikih peščanih oluja tokom 2000-ih bio 240 odsto veći nego tokom devedesetih godina.

Zaključili su da su glavni uzrok klimatske promene, koje čine region sve suvljim. Dodatno, male promene temperature površine severnog Tihog okeana doprinele su jačim vetrovima i sušnijim uslovima, što podiže još više prašine.

Epidemije i na mestima koja nisu pogodna za ovu gljivicu

Gljivica Coccidioides prirodno raste u suvim, peskovitim zemljištima u pojedinim pustinjskim područjima sveta, poput jugozapada SAD. Najviše joj odgovaraju zemljišta bogata alkalnim materijama, vrela leta, blage zime i malo padavina. Uglavnom nije opasna dok miruje u zemlji, ali postaje rizična kada vetar podigne njene spore u vazduh i ljudi ih udahnu.

Iako CDC ove infekcije smatra retkim, priznaje da su se pojedine epidemije pojavile i na mestima za koja se ranije nije verovalo da predstavljaju pogodno stanište za ovu gljivicu.

Selest Saulo, generalna sekretarka Svetske meteorološke organizacije, izjavila je za „Bi-Bi-Si sajens fokus“ da peščane oluje nisu samo neprijatnost zbog prljavih prozora i zamućenog neba, već ozbiljno ugrožavaju zdravlje i kvalitet života miliona ljudi i nanose ogromne ekonomske gubitke zbog prekida u vazdušnom i drumskom saobraćaju, poljoprivredi i proizvodnji solarne energije.

CDC i zdravstvene vlasti okruga Marikopa u Arizoni dali su nekoliko važnih saveta:

kad počne peščana oluja, ostanite u zatvorenom i ne otvarajte prozore

izbegavajte područja poput gradilišta i mesta na kojima se vrše iskopavanja

ako ne možete da izbegnete, nosite makar zaštitnu masku N95