Četiri savezne države traže naplatu kazne zbog navodnog podsticanja zavisnosti dece, iznos gotovo jednak tržišnoj vrednosti kompanije

Američka tehnološka kompanija Meta saopštila je da Kalifornija, Kolorado, Kentaki i Nju Džersi zahtevaju da plati ukupno 1,4 biliona dolara (oko 1510 milijardi dolara) na ime kazne u sudskom postupku. Kompanija je optužena da je platforme Fejsbuk i Instagram dizajnirala tako da podstiču zavisničko korišćenje kod dece i tinejdžera, kao i da javnost nije bila u potpunosti informisana o bezbednosti maloletnika na mreži.

Meta navodi da je traženi iznos kazne neosnovan i da ne postoji uporište u dokazima, ističući da bi takva kazna bila bez presedana u istoriji zaštite potrošača i gotovo jednaka trenutnoj tržišnoj vrednosti kompanije, koja iznosi oko 1,5 biliona dolara. Kompanija takođe osporava tvrdnje vezane za “zavisnost od društvenih mreža”, naglašavajući da taj pojam nije zvanično priznata psihijatrijska dijagnoza.

Sudski proces protiv Mete vodi se pred saveznim sudom u Ouklendu u Kaliforniji, a njegovo započinjanje očekuje se u avgustu. Tokom suđenja, biće razmatrane optužbe da je kompanija kršila zakone o zaštiti potrošača i privatnosti dece, uključujući navode o prikupljanju podataka maloletnika bez saglasnosti roditelja.

Prema dostupnim informacijama, u Sjedinjenim Američkim Državama trenutno se vodi više hiljada sudskih postupaka protiv Mete i drugih tehnoloških kompanija kao što su Snep, Alfabet i Bajtdens. Tužbe se zasnivaju na tvrdnjama da su ove kompanije svesno razvijale funkcije koje podstiču prekomerno korišćenje platformi od strane dece i tinejdžera, što se navodi kao jedan od uzroka problema mentalnog zdravlja mladih.

Meta je ponovila da smatra da su ovakve optužbe i iznos tražene kazne neosnovani i najavila da će se braniti tokom predstojećeg sudskog procesa.

Pšenica se otkupljuje po 19 do 20 dinara, višnje rodile 100 odsto više, isplate subvencija 77 milijardi dinara

Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da je otkupna cena maline u 2026. godini između 400 i 450 dinara po kilogramu, što je među višim cenama u regionu, dok se pšenica otkupljuje po ceni od 19 do 20 dinara po kilogramu. Ministar Dragan Glamočić istakao je da se cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda, poput maline i pšenice, formiraju isključivo na svetskom tržištu, a ne administrativnim odlukama države.

Glamočić je ocenio da će ovogodišnja proizvodnja voća biti među najboljima u poslednjih deset godina, budući da su gotovo sve voćne vrste, uključujući kajsiju i jabuku, dobro rodile. Prema njegovim rečima, višnja je dala prinos 100 odsto veći nego prethodne godine, dok se oko 90 odsto malina izvozi na strana tržišta.

Ministar je ukazao da, u godinama visokih prinosa, problem nije skladišni kapacitet već velika ponuda koja pritiska cene na niži nivo. Deo viškova, kako navodi, mogao bi biti prerađen u proizvode kao što su džemovi, sokovi i rakija, a država pruža podsticaje za takve investicije.

Govoreći o žetvi, Glamočić je rekao: „Ovo je dobra godina što se tiče pšenice, najlošije je prošao Banat, ali prosečni prinos je odličan. Gruba procena je oko šest tona po hektaru, što je veoma dobar rezultat.” On je napomenuo da država ne može administrativno da određuje cenu berzanske robe poput pšenice, kukuruza i ječma, jer su cene određene globalnim tržištem i velikim proizvođačima iz Rusije, Ukrajine i Amerike.

Proizvođačima je omogućeno da skladište žitarice u silosima ukoliko očekuju povoljniju cenu u kasnijem periodu. Ministar je najavio i nastavak podrške kroz subvencije za protivgradne mreže, kao i ponovno uvođenje mera za finansiranje bušenja dubinskih bunara.

Posebno je naglašeno ubrzanje isplate subvencija: „Na isti datum prošle godine bilo je isplaćeno 49 milijardi dinara, a ove godine više od 77 milijardi. To je povećanje od oko 58 odsto”, istakao je Glamočić.

Ministar nije komentarisao povraćaj dela akciza za gorivo, za čiju isplatu poljoprivrednici navode da kasni po nekoliko meseci iako je zakonski rok dve nedelje od podnošenja zahteva. Vlada Srbije je nedavno povećala cenu dizela za poljoprivrednike sa 179 na 184 dinara, dok je iznos povraćaja akcize smanjen sa 50 na 38 dinara po litru.

Srednje škole upisuju dva odeljenja po 24 učenika, a interesovanje za CNC zanimanja ne opada zbog velike potražnje

CNC operateri su među najtraženijim profilima u industriji, a plate u ovom sektoru kreću se od 1.000 evra naviše, u zavisnosti od znanja, iskustva i vrste posla, navode stručnjaci sa višedecenijskim iskustvom. Ova potražnja posledica je širenja upotrebe CNC mašina koje automatski obrađuju materijale kao što su metal, drvo, plastika i kompoziti prema digitalnim programima, ali i dalje zahtevaju obučen kadar za pripremu, programiranje i kontrolu kvaliteta.

U industrijskoj praksi, rad CNC operatera počinje od tehničkog crteža ili digitalnog modela koji se pomoću posebnih računarskih programa pretvara u precizna uputstva za mašinu. Posao obuhvata programiranje, podešavanje parametara i nadgledanje procesa, a kvalitet gotovog proizvoda zavisi od stručnosti i pažnje operatera.

Prema rečima Milorada Antonića, koji vodi firmu za proizvodnju mašinskih delova, formalno obrazovanje je važno osnovu, ali se najvažnije veštine stiču tokom praktičnog rada. “Plate se kreću od oko 1.000 evra naviše, u zavisnosti od znanja, iskustva i vrste posla. Industrija konstantno traži nove radnike, pa firme često zapošljavaju mlade odmah nakon škole ili prakse”, ističe Antonić.

Obrazovanje za CNC operatere najčešće se stiče u srednjim mašinskim školama, gde interesovanje za smer tehničar za kompjutersko upravljanje CNC mašinama ostaje visoko. Raspisuju se dva odeljenja po 24 učenika i odeljenja su uglavnom popunjena, navodi Dušica Jovanović, direktorka Politehnike – škole za nove tehnologije. “Već godinama upisujemo dva odeljenja po 24 učenika, a interesovanje je konstantno. Učenici tokom školovanja prolaze kroz veliki broj praktičnih predmeta, a nakon završetka lako nalaze posao, jer je tražnja za ovim profilom velika”, kaže Jovanović.

Praktična nastava kroz dualno obrazovanje omogućava učenicima da steknu iskustvo u velikim kompanijama, mada kasnije mnogi biraju manje firme sa manjim nivoom stresa. Svaka CNC mašina zahteva obučenog operatera, zbog čega je ovaj kadar danas izuzetno cenjen u industriji.