Cena zlata tokom 2026. pala ispod psihološke granice, iako je u odnosu na početak 2025. i dalje u plusu 53 odsto
Cena zlata na svetskim berzama pala je krajem juna 2026. ispod 4.000 dolara, što je izazvalo uznemirenost na tržištima, ali su iskusniji investitori sačekali prolazak talasa straha i cena se ponovo oporavlja. Pad od 7-8 odsto od početka godine do kraja juna primećen je nakon višemesečnog rasta, dok je u odnosu na rekord iz januara pad bio još izraženiji. Prema ekonomskim analizama, i pored ove korekcije, cena zlata je od početka 2025. do kraja juna 2026. i dalje u plusu za približno 53 odsto.
Aktuelna korekcija razlikuje se od prethodnih velikih kriza, poput Crnog ponedeljka 1987, dot-com balona, globalne finansijske krize ili pandemije, jer ovaj put tržište nije pogodio finansijski šok, već promenjena očekivanja u vezi sa politikom američkog Feda, rast prinosa na američke državne obveznice, jačanje dolara i realizacija profita nakon snažnog rasta. Cenu zlata sada u velikoj meri određuju očekivanja vezana za kamatne stope, prinose i kurs američke valute, a ne samo geopolitička neizvesnost.
“Korekcije, odnosno padovi cene zlata nakon dužih perioda rasta, nisu neuobičajeni. Važno je razlikovati kratkoročnu korekciju od promene dugoročnog trenda. Od početka 2026. do kraja juna, cena zlata pala je za oko 7-8 odsto, dok je za period od početka 2025. do kraja juna 2026. rast iznosio oko 53 odsto. Korekcija je rezultat snažnog prethodnog rasta, a ne gubitka poverenja u zlato”, izjavio je Georgi Hristov, ekonomski analitičar i direktor kompanije Tavex Zlato & srebro.
Tokom prethodnih kriza zabeležen je obrazac u kojem zlato nije uvek raslo u prvim danima panike – investitori često prodaju i zlato radi likvidnosti, ali se ono kasnije vraća kao sigurno utočište. U 1987. godini zlato je najpre skočilo, potom osciliralo; tokom dot-com krize kasnije je ušlo u višegodišnji rast, a 2008. i 2020. godine zabeležen je privremeni pad zbog tražnje za kešom, da bi potom cena ponovo rasla.
Današnja situacija se razlikuje i po tome što su centralne banke poslednje četiri godine kupovale zlato tempom neviđenim još od Bretton Woods ere, pri čemu je Svetski savet za zlato naveo da su od 2022. banke akumulirale oko 1.000 tona zlata godišnje, što je dvostruko više od proseka od 500 tona iz prethodne decenije. “Današnja podrška ceni zlata zasniva se na strukturnoj potražnji, ne samo na strahu investitora”, istakao je Hristov.
Zlato ostaje zaštitna aktiva, ali nije bez volatilnosti, a kratkoročne korekcije ne umanjuju njegov status sigurnog utočišta, već odražavaju specifične tržišne okolnosti i dugoročne promene u strategiji centralnih banaka.
