Na jugu i istoku Srbije 8,6 odsto građana ne koristi bankarske usluge, nezaposlenost u regionu 9,9 odsto
Novo istraživanje Istraživačko-izdavačkog centra Demostat pokazalo je da je ZAP indeks zadovoljstva potrošača trgovinskim lancima u Srbiji na nivou od 75,8 jedinica, dok je kod korisnika bankarskih usluga dostigao 78 jedinica. Ovi podaci predstavljeni su krajem februara 2026. godine, a istraživanje je sprovedeno radi ocene navika i zadovoljstva građana prilikom izbora prodavnica i banaka.
Prema navodima izvršne direktorke Demostata, Tamare Bajčić, svest potrošača o pravima i zaštiti je na veoma niskom nivou u poređenju sa državama Evropske unije i susednim zemljama. Rezultati istraživanja pokazuju da je glavni kriterijum za izbor trgovinskog lanca cena proizvoda, a zatim slede snabdevenost objekta i raznovrsnost asortimana. Akcije i popusti koje nude trgovinski lanci nalaze se na trećem mestu po važnosti za potrošače.
ZAP indeks zadovoljstva trgovinskim lancima iznosi 75,8 jedinica, a maksimalna vrednost ovog indeksa je 100. Bajčić ističe da je to referentna vrednost za merenje zadovoljstva u sektoru trgovine. Prema ekonomskim analizama, više od 70 odsto ispitanika bar jednom nedeljno posećuje trgovinski lanac, pri čemu su žene, visoko obrazovane osobe i stanovnici Beograda najčešći kupci. Glavni izvor nezadovoljstva među potrošačima su programi lojalnosti, koje većina lanaca nudi, ali ih građani retko koriste zbog njihove složenosti. Na drugom mestu po nezadovoljstvu nalaze se cene.
Kada je reč o bankarskim uslugama, zadovoljstvo korisnika je nešto više i iznosi 78 jedinica po ZAP indeksu. Ekonomski analitičar Saša Đogović naveo je da je najlošija situacija na jugu i istoku Srbije, gde 8,6 odsto ispitanika navodi da nikada ne koristi bankarske usluge. U tim regionima zabeležena je i najviša stopa nezaposlenosti, koja je u trećem kvartalu 2025. godine iznosila 9,9 odsto. Đogović ukazuje da ovaj podatak odražava neravnomernu privrednu razvijenost Srbije i potrebu za ekonomskom decentralizacijom.
U Beogradu svakodnevno banke posećuje 17,5 odsto ispitanika, dok je taj procenat u Vojvodini 13,1. Na jugu i istoku Srbije, u nekim gradovima, poput Dimitrovgrada, više nema banaka, već samo bankomata. Đogović smatra da je neophodno definisanje strategije ekonomske politike koja bi podstakla razvoj manje razvijenih regiona kroz lokalne i javno-privatne inicijative, kao i ciljano subvencionisanje visokotehnološke proizvodnje i poreske olakšice za siromašnije krajeve.
