Kazne za nepoštovanje kreću se od 5.000 do 2.000.000 dinara, elektronsko plaćanje putarine postaje jedini način za vozila 4. kategorije

Javno preduzeće Putevi Srbije objavilo je da će od 1. jula 2026. godine početi primena kaznene politike za sve vlasnike i korisnike vozila 4. kategorije koji putarinu ne budu plaćali elektronski putem TAG uređaja. Obaveza korišćenja TAG uređaja za teretna vozila na snazi je od 1. januara 2026, u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara (član 198. stav 13), ali je puna primena bila odložena radi prelaznog perioda i tehničke podrške korisnicima.

Prema važećim propisima, kazne za pravna lica koja ne poštuju ovu obavezu iznose od 500.000 do 2.000.000 dinara, dok je za odgovorno lice u pravnom licu predviđena novčana kazna od 10.000 do 100.000 dinara. Preduzetnici se suočavaju sa kaznama od 10.000 do 500.000 dinara, a fizička lica od 5.000 do 50.000 dinara.

Jedini regularan način plaćanja putarine za vozila 4. kategorije u okviru bezbarijernog (MLFF) sistema naplate na deonici Obilaznice oko Beograda jeste preko registracije TAG uređaja na web platformu Toll4All. Svi oni koji putarinu na ovom delu puta plate korišćenjem pripejd ili postpejd TAG uređaja, a ne registrovanog na Toll4All, dobiće račun za naknadnu naplatu sa dodatnim troškovima vanrednog postupka.

Putevi Srbije pozivaju sve prevoznike koji još nisu uveli TAG uređaje u svoja teretna vozila da to učine što pre, kako bi obezbedili brži, jednostavniji i bezbedniji prolazak kroz naplatne stanice i izbegli dodatne troškove i kazne. Za više informacija i tehničku podršku, korisnicima je na raspolaganju Korisnički centar Puteva Srbije.

Evropska unija kroz projekte EU4Green i EU za cirkularnu ekonomiju promoviše održivo upravljanje otpadom i resursima

Evropska unija je kroz inicijative EU4Green i EU za cirkularnu ekonomiju organizovala radionice i događaje u Beogradu s ciljem smanjenja otpada iz tekstilne industrije i domaćinstava. Kroz praktične primere i edukaciju, promovisani su modeli popravke garderobe, razmene odeće i smanjenja otpada u kuhinji, što doprinosi implementaciji principa cirkularne ekonomije u Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana.

Tokom radionica u Evropskoj kući, posetioci su kroz četiri tematska segmenta – nosi, jedi, koristi i kupuj – mogli da se upoznaju sa cirkularnim modelima u svakodnevnom životu. Slađana Milojević, stručnjakinja za održivu modu, demonstrirala je upcycling tehnike, dok je dizajnerka Magdalena Klašnja pokazala praktične načine popravke odeće u Kutku za popravke. Tim Urbani buvljak održao je radionicu o kulturi razmene garderobe, s posebnim fokusom na stvaranje zajednice koja malim koracima doprinosi promenama u potrošačkim navikama.

Branka Ilakovac, stručnjakinja za upravljanje otpadom od hrane, vodila je radionicu o smanjenju otpada u kuhinji koristeći cirkularne užine i kreativnu ponovnu upotrebu namirnica. “Male promene u svakodnevnim navikama mogu značajno da smanje količinu otpada koji nastaje u domaćinstvu. Kroz praktične trikove i kreativna rešenja, kuhinjski ostaci mogu dobiti novu vrednost – od cirkularnih užina do ponovne upotrebe namirnica koje najčešće završavaju kao otpad”, izjavila je Ilakovac.

Rafael Demolije iz Delegacije Evropske unije u Srbiji naglasio je važnost ovakvih događaja: “Evropska unija snažno podržava Srbiju u oblasti zaštite životne sredine kroz različite projekte. Ovakve događaje smatramo izuzetno važnima, jer građanima približavaju male korake i načine na koje svaki čovek može da utiče na svoje okruženje.”

Podrška Evropske unije ima za cilj promociju održivog razvoja, prevenciju nastanka otpada i efikasno korišćenje resursa. Projekti su realizovani u saradnji sa institucijama, kompanijama, lokalnim samoupravama i građanima, a očekuje se da kroz dalju edukaciju doprinesu jačanju svesti i upotrebi praktičnih rešenja za održivu i resursno efikasniju budućnost.

Južnokorejski proizvođač dostigao bilion dolara, uz porast indeksa KOSPI za skoro 95 odsto

Južnokorejski proizvođač memorijskih čipova SK Hajniks premašio je tržišnu vrednost od bilion dolara zahvaljujući velikoj potražnji za naprednim memorijskim čipovima koji se koriste u AI sistemima. Ovaj rezultat ostvaren je danas, a ključnu ulogu imala je rastuća tražnja u centrima podataka i procesorima koje razvijaju kompanije poput Envidije.

Pored SK Hajniksa, isti prag tržišne vrednosti ranije su dostigli i Samsung elektroniks iz Južne Koreje, kao i američki Majkron tehnolodži, što ukazuje na snažnu vezu razvoja veštačke inteligencije sa sektorom memorijskih čipova. Južna Koreja je tako postala prva država posle Sjedinjenih Američkih Država sa više kompanija čija tržišna vrednost premašuje bilion dolara.

Samsung i SK Hajniks zajedno čine oko polovinu ukupne vrednosti korejskog berzanskog indeksa KOSPI, koji je ove godine zabeležio rast od skoro 95 odsto. Cene memorijskih čipova znatno su porasle zbog ograničene ponude i sve veće potražnje, što je rezultiralo rekordnim profitima kod najvećih proizvođača u industriji.

Prema analizama, očekuje se da će potražnja za memorijskim čipovima biti veća od ponude najmanje do 2028. godine, što bi moglo da održi visoke cene i profitne marže u ovom sektoru.