U Seulu reciklaža hrane porasla na 98 odsto, dok Barselona beleži osmostruko niže troškove pražnjenja kontejnera

Grupa Svetske banke objavila je izveštaj koji pokazuje da digitalizacija upravljanja otpadom donosi značajne uštede i poboljšanja za opštine i komunalne kompanije širom sveta. Prema podacima iz izveštaja, globalni komunalni čvrsti otpad biće u porastu za 50 odsto do 2050. godine, sa 2,6 milijardi tona u 2022. na 3,9 milijardi tona. U državama sa nižim prihodima količina otpada može se više nego udvostručiti, a u pojedinim regionima i utrostručiti. Troškovi neadekvatnog upravljanja otpadom već sada dostižu 361 milijardu dolara godišnje, zbog posledica neprikupljenog otpada, neuređenih deponija i spaljivanja.

Izveštaj pod nazivom “Savremeni pristup otpadu: Praktične smernice za digitalizaciju upravljanja otpadom” naglašava da digitalni alati, kao što su GPS praćenje, mobilna plaćanja, pametni kontejneri, AI sortiranje i platforme za naplatu, mogu unaprediti pouzdanost usluga, smanjiti operativne troškove i povećati efikasnost sistema za reciklažu. Korišćenje podataka omogućava bolje donošenje investicionih odluka i jačanje cirkularne ekonomije.

Studije slučaja iz izveštaja potvrđuju meren uticaj digitalizacije: u Kambodži je grad Batambang povećao obuhvat uslugom sa 40 odsto domaćinstava na 75–80 odsto uvođenjem digitalne naplate i GPS praćenja. U Seulu (Republika Koreja), primenom RFID sistema za naplatu odlaganja hrane i IoT kontejnera, reciklaža otpada od hrane porasla je sa dva odsto tokom 1990-ih na 98 odsto do 2023. godine. Pilot-projekat pametnih kontejnera omogućio je smanjenje učestalosti odvoženja otpada za 66 odsto i troškova prikupljanja za 83 odsto.

U gradu Sfaksu (Tunis), digitalni sistemi za praćenje vozila smanjili su potrošnju goriva do 57 odsto, dok je vreme prikupljanja otpada skraćeno za 29 do 48 odsto. U Kotonuu (Benin), GPS praćenje dovelo je do povećanja godišnje količine prikupljenog otpada za 9 odsto, sa 430.000 na 470.000 tona, uz smanjenje broja odlazaka na deponiju za oko 500. U Barseloni su integrisane platforme i solarni samopresujući kontejneri omogućili smanjenje troškova pražnjenja osam puta u poređenju sa tradicionalnim rešenjima.

Izveštaj detaljno opisuje četiri ključne oblasti digitalizacije: uključivanje građana i privrede putem aplikacija i alata za komunikaciju, optimizaciju prikupljanja i logistike uz GPS i pametne kontejnere, tretman i upravljanje postrojenjima kroz AI sortiranje i senzore, kao i digitalne platforme za naplatu i sledljivost materijala. Praktične smernice namenjene su opštinama i kompanijama, a uspešna digitalizacija, kako se navodi, zavisi od jasnog upravljanja, kvalitetnih podataka, postepene implementacije i saradnje sa građanima i privredom.

Izveštaj su pripremili Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica Grupe Svetske banke, i kompanija Eunomia Research and Consulting, uz podršku vlada Koreje, Japana i Švajcarske.

Južnokorejski proizvođač dostigao bilion dolara, uz porast indeksa KOSPI za skoro 95 odsto

Južnokorejski proizvođač memorijskih čipova SK Hajniks premašio je tržišnu vrednost od bilion dolara zahvaljujući velikoj potražnji za naprednim memorijskim čipovima koji se koriste u AI sistemima. Ovaj rezultat ostvaren je danas, a ključnu ulogu imala je rastuća tražnja u centrima podataka i procesorima koje razvijaju kompanije poput Envidije.

Pored SK Hajniksa, isti prag tržišne vrednosti ranije su dostigli i Samsung elektroniks iz Južne Koreje, kao i američki Majkron tehnolodži, što ukazuje na snažnu vezu razvoja veštačke inteligencije sa sektorom memorijskih čipova. Južna Koreja je tako postala prva država posle Sjedinjenih Američkih Država sa više kompanija čija tržišna vrednost premašuje bilion dolara.

Samsung i SK Hajniks zajedno čine oko polovinu ukupne vrednosti korejskog berzanskog indeksa KOSPI, koji je ove godine zabeležio rast od skoro 95 odsto. Cene memorijskih čipova znatno su porasle zbog ograničene ponude i sve veće potražnje, što je rezultiralo rekordnim profitima kod najvećih proizvođača u industriji.

Prema analizama, očekuje se da će potražnja za memorijskim čipovima biti veća od ponude najmanje do 2028. godine, što bi moglo da održi visoke cene i profitne marže u ovom sektoru.

Evropska komisija označila Huavej i ZTE kao visokorizične, države članice upozoravaju na moguće ekonomske posledice

Nemačka i Španija izjasnile su se protiv predloga Evropske komisije o zabrani kineskih tehnoloških dobavljača kao što su Huavej i ZTE u evropskim telekomunikacionim mrežama, pokazuju navodi iz izvora upućenih u pregovore. Berlinski i madridski zvaničnici smatraju da bi potpuno uklanjanje kineske IKT opreme sa evropskih tržišta moglo dovesti do značajnog povećanja troškova razvoja infrastrukture za veštačku inteligenciju na kontinentu.

Evropska komisija je kompanije Huavej i ZTE označila kao ‘visokorizične dobavljače’ za telekomunikacione mreže i pozvala države članice da ih isključe iz ključne infrastrukture. Iako formalno odluke o telekomunikacionoj infrastrukturi donose nacionalne vlade, Brisel predlaže izmene Zakona o sajber bezbednosti koje bi preporuke Evropske komisije učinile pravno obavezujućim širom EU. Predložene izmene uključuju i procenu rizika od stranog političkog uticaja i zavisnosti od pojedinih dobavljača.

Zvaničnici iz Nemačke i Španije upozoravaju da bi zabrana opreme kineskih kompanija na nivou EU mogla izazvati odgovor Kine, što bi dodatno uticalo na ekonomske odnose. Evropske zemlje se nalaze pod pritiskom da balansiraju između ekonomskih odnosa sa Kinom i bezbednosnih upozorenja Sjedinjenih Američkih Država i evropskih saveznika o mogućim rizicima kineske tehnologije u kritičnoj infrastrukturi.

Poslanici i stručnjaci za bezbednost iz Evrope i SAD godinama upozoravaju na rizik da kineski proizvođači mogu neovlašćeno pristupiti podacima korisnika preko telekomunikacionih mreža, što kompanije Huavej i ZTE odlučno odbacuju. Portparol Huaveja izjavio je da bi isključivanje kineskih dobavljača samo na osnovu zemlje porekla predstavljalo kršenje osnovnih pravnih principa Evropske unije.

Evropska komisija nastavlja konsultacije sa državama članicama, dok se rasprava o budućim pravilima sajber bezbednosti i kontroli dobavljača u telekomunikacionim mrežama nastavlja.