Konsolidacija omogućava klijentima u Srbiji pristup širem portfoliju rešenja, uz 95.000 zaposlenih u 130 zemalja

Marsh, vodeća globalna kompanija za profesionalne usluge, sprovela je objedinjavanje poslovanja svojih članica pod jedinstvenim brendom. Od 1. septembra 2026. godine, Mercer posluje kao Marsh People and Investments, dok Guy Carpenter nastavlja rad kao Marsh Re. Ključni ekonomski podatak je da Marsh ostvaruje godišnje prihode od 27 milijardi dolara, posluje u više od 130 zemalja i zapošljava 95.000 ljudi. Marsh je objavio ovu informaciju u zvaničnom saopštenju.

Strateška konsolidacija i novi brendovi u okviru Marsh

Promenom brenda, Marsh People and Investments preuzima savetodavne usluge u segmentima upravljanja ljudskim resursima, benefita, budućnosti rada i investicija. Ova ekspertiza, ranije deo Mercer-a, dodatno se integriše sa ostalim savetodavnim kapacitetima Marsh grupe, čime se osnažuje ponuda globalnim i lokalnim klijentima. Marsh People and Investments pokriva oblasti penzijskih i investicionih programa, što je posebno značajno u uslovima brzih promena na tržištu rada. S druge strane, Guy Carpenter, sada Marsh Re, nastavlja da pruža rešenja iz oblasti reosiguranja i upravljanja složenim rizicima. Marsh Re se oslanja na više od jednog veka iskustva Guy Carpentera, čime grupacija jača poziciju među vodećim globalnim brokerima za reosiguranje.

Benefit za klijente u Srbiji i globalna ekonomska perspektiva

Za klijente u Srbiji, objedinjavanje Marsh, Mercer i Guy Carpenter znači pristup široj mreži eksperata i specijalizovanih rešenja. Dostupne su usluge iz osiguranja, reosiguranja, menadžmenta rizika i savetovanja u vezi sa ljudskim resursima, zdravljem i investicijama. Kao rezultat, kompanije na domaćem tržištu mogu lakše pristupiti globalnim standardima u upravljanju rizicima i benefitima zaposlenih. Marsh je lider na tržištu osiguranja u Srbiji i ima u portfoliju neke od najvećih i najsloženijih poslovnih rizika u zemlji. Konsolidacija doprinosi konkurentnosti i efikasnosti, što je prepoznato i u industriji profesionalnih usluga globalno.

Pojačana stručnost i dugoročne implikacije promene

Zbog toga, objedinjavanje poslovanja pod brendom Marsh omogućava bolju integraciju ekspertize i brže prilagođavanje tržišnim zahtevima. Zahvaljujući prisutnosti u više od 130 zemalja, Marsh može efikasno odgovoriti na potrebe klijenata, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou. Kroz Marsh People and Investments i Marsh Re, kompanija jača svoju ulogu u savetovanju i posredovanju, što je ključno za održiv rast i stabilnost na tržištu profesionalnih usluga. Očekuje se da će ova promena doprineti većoj prepoznatljivosti brenda i dodatno povezati ekspertizu unutar grupe.

Prosečan radnik u Srbiji ostvaruje 29,5 dolara po satu, dok je u EU prosek 83 dolara, a Slovenija beleži najveći rast

Produktivnost rada u EU porasla je za 0,9 odsto u drugom kvartalu 2026. godine po zaposlenom, objavio je Eurostat. Istovremeno, produktivnost po odrađenim satima povećana je za 0,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ovi podaci potvrđuju da je rast produktivnost rada u EU postao jedan od ključnih pokretača ekonomskog oporavka.

Najveći rast produktivnosti rada po zaposlenom u EU u drugom kvartalu zabeležila je Slovenija sa 4,5 odsto. Slede je Danska sa 3,6 odsto i Litvanija sa 3,5 odsto. S druge strane, pad produktivnosti rada po zaposlenom registrovan je u Irskoj (-1 odsto), Rumuniji (-0,8 odsto) i Italiji (-0,4 odsto). Ovi pokazatelji ukazuju na razlike u ekonomskim trendovima unutar same Evropske unije.

Produktivnost rada u EU i regionu

Produktivnost rada meri se kao bruto domaći proizvod (BDP) po zaposlenom ili po odrađenom satu rada. Prema podacima Međunarodne organizacije rada, irski radnici su u prošloj godini imali najveću produktivnost na svetu. Svaki sat rada u Irskoj vrednovan je 164,7 dolara, dok su radnici u Luksemburgu ostvarivali 159,5 dolara po satu. U poređenju sa ovim rezultatima, prosečan radnik u Srbiji stvori 29,5 dolara po satu, što predstavlja 43 odsto proseka EU. Prosečna produktivnost rada u Zapadnoj Evropi iznosi 83 dolara po satu.

Kada se uporedi sa susednim državama, Srbija beleži niže vrednosti. U Severnoj Makedoniji, za sat rada stvori se 34 dolara, u Bugarskoj 37,2 dolara, u Rumuniji 50,7 dolara, dok je najviša u Hrvatskoj sa 58,7 dolara po satu. Samo Bosna i Hercegovina i Albanija imaju nižu produktivnost od Srbije u regionu. Kao rezultat, jaz u produktivnosti između Srbije i EU ostaje izražen, što ima značajne posledice za konkurentnost domaće privrede.

Uzroci zaostajanja Srbije u produktivnosti

Niža produktivnost rada u Srbiji posledica je više strukturalnih problema. Između ostalog, slabija ulaganja u tehnologiju, istraživanja i razvoj ograničavaju mogućnosti za unapređenje proizvodnje. Takođe, postoji neusklađenost znanja i veština zaposlenih sa zahtevima tržišta.

Međunarodni monetarni fond ukazuje na probleme upravljanja i prevelik uticaj države na poslovno okruženje, uz otežan pristup finansiranju. Svetska banka navodi da srpske firme, naročito manje, za isti nivo proizvodnje angažuju više radnika nego kompanije u EU. Uporedo sa tim, rast privrede Srbije sve više zavisi od povećanja produktivnosti, jer su efekti povećanja zaposlenosti i kapitalnih investicija ograničeni.

Konačno, brzina kojom Srbija smanjuje jaz u produktivnosti u odnosu na EU ostaje izazov. Povećanje produktivnosti rada u EU i dalje nameće potrebu za strateškim reformama u domaćoj privredi, kako bi konkurentnost Srbije bila unapređena i održiva na duži rok.

Investicija od 300 milijardi juana jača finansijski sektor i podržava kreditiranje u Kini, najavljena je rekapitalizacija osam institucija

Kineska vlada najavila je ulaganje od 300 milijardi juana, odnosno oko 45 milijardi dolara, u svoje najveće banke i osiguravajuće kompanije. Ova mera ima za cilj da ojača finansijski sektor, obezbedi stabilnost i podrži nastavak kreditiranja, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Detalji investicije i finansijski uticaj

Vlada planira rekapitalizaciju ukupno osam vodećih finansijskih institucija. Među njima su Industrijska i komercijalna banka Kine, Poljoprivredna banka Kine i Narodna osiguravajuća kompanija (Grupa) Kine. Ova rekapitalizacija biće sprovedena putem izdavanja posebnih obveznica, što predstavlja jedan od najvećih paketa podrške finansijskom sektoru u poslednje dve decenije. Kao rezultat, očekuje se unapređenje solventnosti i očuvanje poverenja investitora u sistem.

Kontekst kineskog finansijskog sektora i prethodne mere

Ova investicija dolazi nakon što je od početka 2025. godine kineska vlada već uložila ukupno 500 milijardi juana u finansijske institucije. Takva politika potvrđuje opredeljenost države da održava rast kreditiranja i likvidnost na tržištu. S obzirom na izazove u globalnoj ekonomiji, kineski finansijski sektor se suočava sa potrebom za dodatnom stabilnošću, što dodatno pojačava značaj ove intervencije.

Izjave i procene o uticaju na tržište

Ministarstvo finansija navelo je da je cilj ove rekapitalizacije da „ojača snagu finansijskog sistema i omogući održivo kreditiranje“. Bloomberg ističe da je reč o najobimnijoj rekapitalizaciji u Kini u poslednjih dvadeset godina. Pored toga, ovakve mere mogu doprineti smanjenju rizika od nelikvidnosti i povećanju konkurentnosti kineskih banaka i osiguravača na globalnom tržištu.

Širi značaj i istorijska perspektiva

Ulaganje od 45 milijardi dolara predstavlja značajan korak u nastavku razvoja kineskog finansijskog sistema. S obzirom da je Kina najveća ekonomija u Aziji, stabilnost njenih banaka ima direktan uticaj na regionalna i globalna finansijska kretanja. Prethodne godine zabeležen je rast trgovine i tražnje na kineskom tržištu, što dodatno opravdava ovakve mere podrške. Na taj način, kineske vlasti potvrđuju važnost proaktivnog pristupa u upravljanju ekonomskim izazovima i očuvanju stabilnosti sektora.