Nemačka fabrika menja delatnost nakon dogovora Volkswagena i Aurelius Capital, deo zaposlenih ostaje u sektoru odbrane

Volkswagen je postigao dogovor o prodaji fabrike u Osnabriku, čime 1.400 od 1.800 radnih mesta prelazi u sektor odbrane. Ova nemačka automobilska kompanija je još 2024. godine najavila prestanak proizvodnje automobila u Osnabriku do leta 2027. godine. Dogovor uključuje Aurelius Capital kao većinskog vlasnika i podršku pokrajine Donja Saksonija, a cilј je dugoročna zaštita zaposlenih i industrijske infrastrukture.

Prema zvaničnim informacijama, prodaja omogućava nastavak proizvodnje u fabrici, ali sa novom namenom. Aurelius će preuzeti pogon, dok će Volkswagen obezbediti podršku tokom tranzicije kroz industrijsku infrastrukturu i ekspertizu. Većina zaposlenih, njih oko 1.400, dobiće priliku da ostanu na poslu, dok će fabrika fokus preusmeriti sa automobila na razvoj i proizvodnju bezbednosnih i odbrambenih rešenja.

Prelazak iz automobila u odbrambenu industriju

Ova transformacija fabrike u Osnabriku deo je šire strategije Volkswagena za racionalizaciju proizvodnih kapaciteta. Takođe, to je odgovor na planirano gašenje pojedinih pogona i smanjenje broja zaposlenih širom sveta, koje bi moglo da dostigne čak 100.000 radnika. Preuređenjem fabrike u Osnabriku, kompanija izbegava potpuno zatvaranje i otpuštanje svih radnika, nudeći alternativu kroz nove industrijske grane.

Prvi veliki projekat u novoj fazi fabrike biće saradnja sa izraelskom kompanijom Rafael Advanced Defense Systems. Plan je da se u Osnabriku proizvode sistemi i komponente za protivvazdušnu odbranu, namenjeni Nemačkoj i drugim evropskim zemljama. Rafael će obezbediti tehnologiju i stručnost, dok će lokalni radnici imati ključnu ulogu u pokretanju proizvodnje. Kao rezultat, fabrika postaje deo evropskog lanca snabdevanja odbrambenim rešenjima, što je značajan strateški iskorak za Osnabrik.

Dugoročne posledice za zaposlene i industriju

Prelazak fabrike u odbrambeni sektor omogućava očuvanje radnih mesta i korišćenje postojećih znanja i resursa. Takođe, Aurelius i pokrajina Donja Saksonija očekuju da saradnja sa Rafaelom bude samo početak šire transformacije. Planira se privlačenje novih partnera i razvoj dodatnih projekata iz oblasti bezbednosti i odbrane. S druge strane, Volkswagen koristi ovu tranziciju kao model za druge fabrike kojima preti zatvaranje, nudeći održivija rešenja umesto otpuštanja i gubitka industrijskih kapaciteta.

Fabrika u Osnabriku do sada je bila jedan od tradicionalnih pogona Volkswagena sa dugom istorijom u automobilskoj industriji. Sada, prelazak u odbrambeni sektor pokazuje fleksibilnost nemačke industrije u odgovoru na promene tržišta i tehnološke izazove. Ovaj model bi mogao da posluži drugim proizvodnim kompanijama koje traže alternativu potpunom gašenju pogona, posebno u uslovima globalne transformacije automobilske industrije i rastuće potražnje za odbrambenim sistemima.

Prosečan radnik u Srbiji ostvaruje 29,5 dolara po satu, dok je u EU prosek 83 dolara, a Slovenija beleži najveći rast

Produktivnost rada u EU porasla je za 0,9 odsto u drugom kvartalu 2026. godine po zaposlenom, objavio je Eurostat. Istovremeno, produktivnost po odrađenim satima povećana je za 0,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ovi podaci potvrđuju da je rast produktivnost rada u EU postao jedan od ključnih pokretača ekonomskog oporavka.

Najveći rast produktivnosti rada po zaposlenom u EU u drugom kvartalu zabeležila je Slovenija sa 4,5 odsto. Slede je Danska sa 3,6 odsto i Litvanija sa 3,5 odsto. S druge strane, pad produktivnosti rada po zaposlenom registrovan je u Irskoj (-1 odsto), Rumuniji (-0,8 odsto) i Italiji (-0,4 odsto). Ovi pokazatelji ukazuju na razlike u ekonomskim trendovima unutar same Evropske unije.

Produktivnost rada u EU i regionu

Produktivnost rada meri se kao bruto domaći proizvod (BDP) po zaposlenom ili po odrađenom satu rada. Prema podacima Međunarodne organizacije rada, irski radnici su u prošloj godini imali najveću produktivnost na svetu. Svaki sat rada u Irskoj vrednovan je 164,7 dolara, dok su radnici u Luksemburgu ostvarivali 159,5 dolara po satu. U poređenju sa ovim rezultatima, prosečan radnik u Srbiji stvori 29,5 dolara po satu, što predstavlja 43 odsto proseka EU. Prosečna produktivnost rada u Zapadnoj Evropi iznosi 83 dolara po satu.

Kada se uporedi sa susednim državama, Srbija beleži niže vrednosti. U Severnoj Makedoniji, za sat rada stvori se 34 dolara, u Bugarskoj 37,2 dolara, u Rumuniji 50,7 dolara, dok je najviša u Hrvatskoj sa 58,7 dolara po satu. Samo Bosna i Hercegovina i Albanija imaju nižu produktivnost od Srbije u regionu. Kao rezultat, jaz u produktivnosti između Srbije i EU ostaje izražen, što ima značajne posledice za konkurentnost domaće privrede.

Uzroci zaostajanja Srbije u produktivnosti

Niža produktivnost rada u Srbiji posledica je više strukturalnih problema. Između ostalog, slabija ulaganja u tehnologiju, istraživanja i razvoj ograničavaju mogućnosti za unapređenje proizvodnje. Takođe, postoji neusklađenost znanja i veština zaposlenih sa zahtevima tržišta.

Međunarodni monetarni fond ukazuje na probleme upravljanja i prevelik uticaj države na poslovno okruženje, uz otežan pristup finansiranju. Svetska banka navodi da srpske firme, naročito manje, za isti nivo proizvodnje angažuju više radnika nego kompanije u EU. Uporedo sa tim, rast privrede Srbije sve više zavisi od povećanja produktivnosti, jer su efekti povećanja zaposlenosti i kapitalnih investicija ograničeni.

Konačno, brzina kojom Srbija smanjuje jaz u produktivnosti u odnosu na EU ostaje izazov. Povećanje produktivnosti rada u EU i dalje nameće potrebu za strateškim reformama u domaćoj privredi, kako bi konkurentnost Srbije bila unapređena i održiva na duži rok.

Investicija od 300 milijardi juana jača finansijski sektor i podržava kreditiranje u Kini, najavljena je rekapitalizacija osam institucija

Kineska vlada najavila je ulaganje od 300 milijardi juana, odnosno oko 45 milijardi dolara, u svoje najveće banke i osiguravajuće kompanije. Ova mera ima za cilj da ojača finansijski sektor, obezbedi stabilnost i podrži nastavak kreditiranja, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Detalji investicije i finansijski uticaj

Vlada planira rekapitalizaciju ukupno osam vodećih finansijskih institucija. Među njima su Industrijska i komercijalna banka Kine, Poljoprivredna banka Kine i Narodna osiguravajuća kompanija (Grupa) Kine. Ova rekapitalizacija biće sprovedena putem izdavanja posebnih obveznica, što predstavlja jedan od najvećih paketa podrške finansijskom sektoru u poslednje dve decenije. Kao rezultat, očekuje se unapređenje solventnosti i očuvanje poverenja investitora u sistem.

Kontekst kineskog finansijskog sektora i prethodne mere

Ova investicija dolazi nakon što je od početka 2025. godine kineska vlada već uložila ukupno 500 milijardi juana u finansijske institucije. Takva politika potvrđuje opredeljenost države da održava rast kreditiranja i likvidnost na tržištu. S obzirom na izazove u globalnoj ekonomiji, kineski finansijski sektor se suočava sa potrebom za dodatnom stabilnošću, što dodatno pojačava značaj ove intervencije.

Izjave i procene o uticaju na tržište

Ministarstvo finansija navelo je da je cilj ove rekapitalizacije da „ojača snagu finansijskog sistema i omogući održivo kreditiranje“. Bloomberg ističe da je reč o najobimnijoj rekapitalizaciji u Kini u poslednjih dvadeset godina. Pored toga, ovakve mere mogu doprineti smanjenju rizika od nelikvidnosti i povećanju konkurentnosti kineskih banaka i osiguravača na globalnom tržištu.

Širi značaj i istorijska perspektiva

Ulaganje od 45 milijardi dolara predstavlja značajan korak u nastavku razvoja kineskog finansijskog sistema. S obzirom da je Kina najveća ekonomija u Aziji, stabilnost njenih banaka ima direktan uticaj na regionalna i globalna finansijska kretanja. Prethodne godine zabeležen je rast trgovine i tražnje na kineskom tržištu, što dodatno opravdava ovakve mere podrške. Na taj način, kineske vlasti potvrđuju važnost proaktivnog pristupa u upravljanju ekonomskim izazovima i očuvanju stabilnosti sektora.