Banke prelaze sa optimizacije troškova na redefinisanje operativnog modela, uz sve veći uticaj veštačke inteligencije

Finansijske institucije širom sveta ulaze u novu fazu transformacije poslovanja, prelazeći sa klasične digitalizacije i optimizacije troškova na potpuni redizajn operativnih modela, navodi se u izveštaju Deloitte “FSI Predictions 2026”. Ova promena, nazvana „strukturna reinvencija“, znači dublju i temeljniju reorganizaciju poslovanja, pri čemu veštačka inteligencija postaje centralni deo novih proizvoda i usluga.

U prethodnoj deceniji banke su ulagale značajna sredstva u digitalizaciju, modernizujući korisničke interfejse, razvijajući mobilne platforme i automatizujući procese. Ipak, mnoge institucije nastavile su sa radom na fragmentisanim i zastarelim sistemima, koji su često ostajali skriveni iza modernog digitalnog okvira. Deloitte ističe da tradicionalni programi smanjenja troškova nisu bili dovoljni da reše dublje strukturne izazove sektora.

Novi pritisci dolaze sa svih strana: rastuća očekivanja klijenata, sve personalizovanije digitalno iskustvo, kompleksni regulatorni zahtevi u domenu sajber bezbednosti i transparentnosti, kao i rast konkurencije kroz fintech kompanije i alternativne platne infrastrukture. Kao odgovor na ove izazove, banke počinju da redefinišu način na koji razvijaju proizvode, obrađuju transakcije i donose poslovne odluke, oslanjajući se na inteligentne, podatkovno orijentisane i autonomne operativne modele.

Deloitte posebno izdvaja razvoj AI-native proizvoda kao ključni trend. U prethodnoj fazi, veštačka inteligencija je uglavnom bila alat za poboljšanje korisničkog servisa, otkrivanje prevara ili automatizaciju pojedinih procesa. Sada AI postaje sastavni deo same infrastrukture i načina na koji banke upravljaju rizicima i razvijaju usluge. „AI se postepeno ugrađuje u operativnu osnovu finansijskih institucija, menjajući način donošenja odluka i upravljanja procesima“, navodi se u izveštaju.

Ovakva transformacija podrazumeva i modernizaciju platne infrastrukture, gde nove tehnologije kao što su digitalna imovina i blockchain menjaju tok novca kroz finansijski sistem. Tradicionalni platni sistemi često su opterećeni složenim posredničkim strukturama, sporim procesima i visokim troškovima. Savremene digitalne infrastrukture nude brže, fleksibilnije i efikasnije transakcije, pri čemu banke koje uspešno implementiraju ove promene dobijaju priliku za razvoj novih poslovnih modela.

Analitičari izveštaja zaključuju da strukturna reinvencija finansijskog sektora nije samo tehnološko pitanje, već zahteva i promene u načinu razmišljanja i organizacije poslovanja. Pristup u kojem je AI centralni mehanizam omogućava institucijama da odgovore na sve brže promene na tržištu i rastuća očekivanja korisnika.

Bruto plata iznosila 168.008 dinara, rast neto zarada za 11,6 odsto nominalno, a medijalna zarada 94.585 dinara

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) u Srbiji iznosila je 121.805 dinara u aprilu 2026. godine, dok je bruto plata u istom periodu dostigla 168.008 dinara. U periodu januar–april 2026. godine, bruto zarade su porasle za 11,5 odsto nominalno i 8,5 odsto realno u odnosu na isti period prethodne godine, dok je prosečna neto plata bila veća za 11,6 odsto nominalno i 8,6 odsto realno.

Upoređujući april 2026. sa istim mesecom prethodne godine, bruto zarada je nominalno viša za 11,4 odsto, a realno za 7,8 odsto. Prosečna neto plata je u istom periodu nominalno porasla za 11,5 odsto, dok je realni rast iznosio 7,9 odsto. Medijalna neto zarada za april 2026. godine bila je 94.585 dinara, što znači da je polovina zaposlenih ostvarila zaradu do tog iznosa.

Darko Vučetić izabran jednoglasno, Srbija dobija vidljivost u kreiranju evropskih geoprostornih politika naredne tri godine

Pomoćnik direktora Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), Darko Vučetić, izabran je za kopredsedavajućeg Komiteta Ujedinjenih nacija za upravljanje geoprostornim informacijama za Evropu (UN-GGIM Europe) na 13. plenarnoj sednici održanoj u Ženevi, saopštio je RGZ. Vučetić će ovu funkciju obavljati tokom naredne tri godine zajedno sa Džejmsom Norisom iz Ujedinjenog Kraljevstva, a izbor je ostvaren jednoglasnom podrškom predstavnika evropskih država.

Ovo je prvi put da Srbija dobija rukovodeću poziciju u najvišem regionalnom telu Ujedinjenih nacija zaduženom za geoprostorne informacije, katastar i geodeziju. U saopštenju RGZ-a naglašava se da izbor Vučetića predstavlja značajno međunarodno priznanje za Republiku Srbiju i potvrdu stručnog ugleda koji srpski katastar ima među evropskim institucijama i ekspertima.

UN-GGIM Europe koordinira aktivnosti evropskih država u oblastima kao što su katastar nepokretnosti, zemljišni registri, digitalne mape, satelitski podaci, prostorno planiranje, upravljanje infrastrukturom, zaštita životne sredine i razvoj pametnih gradova. Geoprostorni podaci su postali ključna komponenta moderne ekonomije i koriste se u oblastima saobraćaja, energetike, poljoprivrede, građevinarstva, telekomunikacija i upravljanja prirodnim resursima.

Vučetić je do sada bio član Izvršnog komiteta UN-GGIM Europe, član Biroa Radne grupe za zemljišnu administraciju pri Ekonomskoj komisiji Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE WPLA), kao i član upravnog odbora EuroGeographics. Njegov rad na modernizaciji katastra, razvoju geoprostornih informacija i digitalnoj transformaciji javne uprave prepoznat je i na međunarodnom nivou.

Srbija je poslednjih godina sprovela niz projekata digitalizacije katastarskih usluga, elektronske razmene podataka i unapređenja geoprostorne infrastrukture, što je u stručnim krugovima predstavljano kao primer modernizacije javnih servisa. Izbor na ovu funkciju omogućava Srbiji veći uticaj na definisanje standarda za razmenu i korišćenje prostornih podataka, bolji pristup međunarodnim projektima i veću vidljivost domaćih stručnjaka u međunarodnim forumima.

Funkcija kopredsedavajućeg ne donosi automatski finansijske benefite niti posebna izvršna ovlašćenja, ali omogućava Srbiji da bude aktivno uključena u donošenje odluka koje oblikuju budući razvoj geoprostornih sistema u Evropi. Geoprostorna infrastruktura smatra se ključnom za planiranje izgradnje puteva, železnica, energetskih objekata, industrijskih zona, stambenih naselja, kao i za upravljanje poljoprivrednim zemljištem, zaštitu životne sredine i razvoj pametnih gradova.

Evropske institucije poslednjih godina rade na usklađivanju standarda i stvaranju zajedničkog okvira za razmenu prostornih informacija, dok razvoj veštačke inteligencije i digitalnih mapa dodatno povećava značaj kvalitetnih geoprostornih podataka. Izbor Darka Vučetića za kopredsedavajućeg omogućava Srbiji da bude prisutnija u procesima koji određuju pravila i standarde upravljanja geoprostornim informacijama na evropskom nivou.