Novi sporazum omogućava Srbiji da postane osnivačka članica međunarodne organizacije u oblasti veštačke inteligencije

Vlada Republike Srbije usvojila je 25. juna 2026. godine Zaključak o utvrđivanju osnova za vođenje pregovora i zaključivanje Sporazuma o osnivanju Svetske organizacije za saradnju u oblasti veštačke inteligencije, čime Srbija stiče status jedne od osnivačkih članica ove međunarodne organizacije. Prema zvaničnom saopštenju, ovaj korak će doprineti razvoju naučno-tehnološke saradnje, kao i razmeni znanja i iskustava u oblasti razvoja i primene veštačke inteligencije.

Sporazum predviđa osnivanje nezavisne međuvladine međunarodne organizacije kojoj će biti priznat pravni subjektivitet, a koja će delovati u skladu sa odredbama samog sporazuma. Očekuje se da će nova organizacija podstaći zajedničke istraživačke i inovacione projekte u oblasti veštačke inteligencije, pružajući članicama pristup razmeni stručnosti i savremenih tehnologija.

Cilj usvajanja ovog zaključka i budućeg sporazuma je dalji rast i međunarodna afirmacija Srbije u sektoru veštačke inteligencije, uz jačanje institucionalne saradnje na globalnom nivou.

Bruto plata iznosila 168.008 dinara, rast neto zarada za 11,6 odsto nominalno, a medijalna zarada 94.585 dinara

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) u Srbiji iznosila je 121.805 dinara u aprilu 2026. godine, dok je bruto plata u istom periodu dostigla 168.008 dinara. U periodu januar–april 2026. godine, bruto zarade su porasle za 11,5 odsto nominalno i 8,5 odsto realno u odnosu na isti period prethodne godine, dok je prosečna neto plata bila veća za 11,6 odsto nominalno i 8,6 odsto realno.

Upoređujući april 2026. sa istim mesecom prethodne godine, bruto zarada je nominalno viša za 11,4 odsto, a realno za 7,8 odsto. Prosečna neto plata je u istom periodu nominalno porasla za 11,5 odsto, dok je realni rast iznosio 7,9 odsto. Medijalna neto zarada za april 2026. godine bila je 94.585 dinara, što znači da je polovina zaposlenih ostvarila zaradu do tog iznosa.

Darko Vučetić izabran jednoglasno, Srbija dobija vidljivost u kreiranju evropskih geoprostornih politika naredne tri godine

Pomoćnik direktora Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), Darko Vučetić, izabran je za kopredsedavajućeg Komiteta Ujedinjenih nacija za upravljanje geoprostornim informacijama za Evropu (UN-GGIM Europe) na 13. plenarnoj sednici održanoj u Ženevi, saopštio je RGZ. Vučetić će ovu funkciju obavljati tokom naredne tri godine zajedno sa Džejmsom Norisom iz Ujedinjenog Kraljevstva, a izbor je ostvaren jednoglasnom podrškom predstavnika evropskih država.

Ovo je prvi put da Srbija dobija rukovodeću poziciju u najvišem regionalnom telu Ujedinjenih nacija zaduženom za geoprostorne informacije, katastar i geodeziju. U saopštenju RGZ-a naglašava se da izbor Vučetića predstavlja značajno međunarodno priznanje za Republiku Srbiju i potvrdu stručnog ugleda koji srpski katastar ima među evropskim institucijama i ekspertima.

UN-GGIM Europe koordinira aktivnosti evropskih država u oblastima kao što su katastar nepokretnosti, zemljišni registri, digitalne mape, satelitski podaci, prostorno planiranje, upravljanje infrastrukturom, zaštita životne sredine i razvoj pametnih gradova. Geoprostorni podaci su postali ključna komponenta moderne ekonomije i koriste se u oblastima saobraćaja, energetike, poljoprivrede, građevinarstva, telekomunikacija i upravljanja prirodnim resursima.

Vučetić je do sada bio član Izvršnog komiteta UN-GGIM Europe, član Biroa Radne grupe za zemljišnu administraciju pri Ekonomskoj komisiji Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE WPLA), kao i član upravnog odbora EuroGeographics. Njegov rad na modernizaciji katastra, razvoju geoprostornih informacija i digitalnoj transformaciji javne uprave prepoznat je i na međunarodnom nivou.

Srbija je poslednjih godina sprovela niz projekata digitalizacije katastarskih usluga, elektronske razmene podataka i unapređenja geoprostorne infrastrukture, što je u stručnim krugovima predstavljano kao primer modernizacije javnih servisa. Izbor na ovu funkciju omogućava Srbiji veći uticaj na definisanje standarda za razmenu i korišćenje prostornih podataka, bolji pristup međunarodnim projektima i veću vidljivost domaćih stručnjaka u međunarodnim forumima.

Funkcija kopredsedavajućeg ne donosi automatski finansijske benefite niti posebna izvršna ovlašćenja, ali omogućava Srbiji da bude aktivno uključena u donošenje odluka koje oblikuju budući razvoj geoprostornih sistema u Evropi. Geoprostorna infrastruktura smatra se ključnom za planiranje izgradnje puteva, železnica, energetskih objekata, industrijskih zona, stambenih naselja, kao i za upravljanje poljoprivrednim zemljištem, zaštitu životne sredine i razvoj pametnih gradova.

Evropske institucije poslednjih godina rade na usklađivanju standarda i stvaranju zajedničkog okvira za razmenu prostornih informacija, dok razvoj veštačke inteligencije i digitalnih mapa dodatno povećava značaj kvalitetnih geoprostornih podataka. Izbor Darka Vučetića za kopredsedavajućeg omogućava Srbiji da bude prisutnija u procesima koji određuju pravila i standarde upravljanja geoprostornim informacijama na evropskom nivou.