U parku će biti dostupno 14 hala površine po 280 kvadrata i 39 kancelarija, prvi stanari stižu u septembru

Industrijsko-tehnološki park Kruševac uskoro otvara vrata sa 14 proizvodnih hala, svaka površine 280 kvadratnih metara, i 39 kancelarija spremnih za inovacije i razvoj poslovanja. Više od 200 korisnika moći će da koristi ove kapacitete, a prvi stanari očekuju se početkom septembra, izjavila je direktorka parka Martina Manojlović.

Park, koji je u razvoju poslednjih šest godina, izdvaja se u regionu kao jedini industrijski park sa naučnom komponentom, dok su ostali parkovi u Srbiji i na Balkanu više orijentisani na naučno-tehnološki segment. “Mi imamo i tu naučnu komponentu i svakako će biti mesta za nauku, inovacije, startapove i spin-of kompanije, ali naš park je jedinstven zato što je industrijski. Imaćemo 14 hala, svaka površine 280 kvadratnih metara, što znači da će postojati i proizvodni prostor za razvoj industrije u našem gradu”, izjavila je Manojlović.

Park je opisan kao “pametna zgrada”, “mala fabrika velikih preduzeća” i “stanica za budućnost”. Cilj je da se dođe do svakog inovatora iz regiona i šire, kao i da park bude mesto susreta preduzetnika za razmenu ideja i iskustava. Poseban akcenat biće na podršci porodičnom i inovativnom preduzetništvu, kao i lakoj industriji.

U biznis inkubatoru već se pripremaju budući stanari, a uslovi za ulazak u park su definisani. “Upravni odbor će odlučivati o tome koje su kompanije najpogodnije za razvoj poslovanja u našem parku, ali ćemo podržati sve ljude sa dobrim idejama i pružiti šansu svakome ko ima inovativan pristup razvoju preduzetništva”, navela je Manojlović.

Veliko interesovanje za prostor pokazale su domaće, ali i strane kompanije, uključujući i predloge iz Kine i Rusije na nedavnom sajmu tehnologije. U okviru kompleksa biće izgrađene i kongresne i sajamske sale, restoran, teretana i organizovano čuvanje dece, kako bi korisnici imali sve uslove za celodnevni rad.

Industrijsko-tehnološki park Kruševac biće deo izložbe EXPO 2027 u Beogradu, gde se tokom tri meseca očekuje učešće oko 120 zemalja.

Sertifikati i brodarske knjižice iz Srbije sada važe na plovnim putevima EU, uklonjena administrativna prepreka

Evropska komisija priznala je sertifikate o stručnoj osposobljenosti, brodarske knjižice i brodske dnevnike koje izdaje Srbija za unutrašnju plovidbu, saopštio je Stalni sekretarijat Transportne zajednice. Ova odluka usvojena je početkom juna 2026. godine i predstavlja važan korak za Srbiju u procesu dalje integracije sa evropskim transportnim sistemom.

Prema saopštenju Transportne zajednice, priznavanje dokumenata Srbije znači da će profesionalni dokumenti članova posade iz Srbije biti priznati na unutrašnjim plovnim putevima Evropske unije, čime se uklanja značajna administrativna prepreka i otvaraju nove mogućnosti za brodske radnike, kompanije i transportne operatere.

Direktor Stalnog sekretarijata Transportne zajednice, Matej Zakonjšek, izjavio je da je ovo „veliki korak napred za Srbiju i za integraciju zapadnog Balkana u transportno tržište EU-a“ i dodao: „Priznavanje dokumenata Srbije u oblasti unutrašnje plovidbe olakšaće kvalifikovanim radnicima rad na evropskim plovnim putevima i ojačati ulogu Srbije u regionalnoj i evropskoj transportnoj povezanosti“.

U saopštenju se navodi da je ova odluka rezultat četverogodišnjeg intenzivnog rada institucija Srbije, uz kontinuiranu podršku Transportne zajednice i saradnju sa Evropskom komisijom. Uklanjanjem administrativne prepreke stvaraju se nove mogućnosti za mobilnost, zapošljavanje i poslovnu prekograničnu saradnju.

Transportna zajednica ističe da odluka Evropske komisije potvrđuje da je Srbija preduzela neophodne mere kako bi njen sistem izdavanja dokumenata ispunjavao iste zahteve koji važe u Evropskoj uniji. Ova prekretnica direktno je povezana i sa Akcijskim planom nove generacije Transportne zajednice za vodni transport, čiji je cilj da podrži sigurniji, savremeniji i bolje povezan sistem unutrašnje plovidbe na Zapadnom Balkanu.

Carine od 12,5 odsto za Kinu, Indiju i Brazil; izuzeci za govedinu, banane i metale predviđeni novim režimom

Sjedinjene Američke Države predložile su uvođenje novih carina od najmanje 10 odsto na uvoz robe iz 60 zemalja ako je ta roba proizvedena prinudnim radom, navodi se u saopštenju. Ove carine ne bi stupile na snagu odmah, već bi njihova primena usledila nakon javne rasprave i revizije planirane za jul.

Prema predlogu, carine od 10 odsto primenjivaće se na robu iz Kanade, Meksika, Evropske unije, Tajvana, Ujedinjenog Kraljevstva i još nekoliko drugih zemalja. Viša carinska stopa od 12,5 odsto odnosiće se na uvoz iz velikih ekonomija poput Kine, Indije, Japana, Južne Koreje, Brazila i Švajcarske.

Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD navela je da će niže carinske stope važiti za zemlje koje su već zabranile uvoz proizvoda nastalih prinudnim radom ili su se obavezale da će takve mere uvesti, dok su više stope rezervisane za države koje to nisu učinile ili ih ne sprovode efikasno.

Planirani režim predviđa i pojedinačne izuzetke. Tako bi kvote mogle biti niže na tekstil iz zemalja u koje SAD izvoze tekstil i odeću, dok su određeni proizvodi potpuno izuzeti od novih carina, uključujući govedinu, paradajz, banane, kafu, sok od pomorandže i druge prehrambene artikle. Metali su takođe izuzeti, jer su već obuhvaćeni drugim dažbinama, kao i određena goriva i hemikalije.