Prva nagrada iznosi 15.000 evra, dok je rok za predaju radova 28. septembar, a rezultati do kraja oktobra

Kompanija CRH u regionu Adrije i Zapadnog Balkana, u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije, raspisala je studentski arhitektonsko-urbanistički konkurs „Ekoton 26: Novi prostori suživota“, sa ukupnim nagradnim fondom od 30.000 evra. Prva nagrada iznosi 15.000 evra, druga 10.000 evra, a treća 5.000 evra (neto). Konkurs je otvoren za studente osnovnih i master studija iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije, bez obzira na oblast studija ili lične karakteristike.

Radovi na konkursu treba da odgovore na jedan od tri zadatka: urbana regeneracija – uvođenje prirode u grad, ruralna reanimacija – integrisanje tehnologija u selo, i socijalna kohezija – prostori za jačanje zajednice. Predložena rešenja mogu obuhvatiti zelene mostove za divlje životinje, ekološke nadvožnjake, linearne parkove iznad saobraćajnih koridora, propusne pešačke rute, kišne bašte, revitalizaciju ruralnih pejzaža, ekološku i modularnu gradnju, centre zajednice, međugeneracijske parkove, fleksibilne kulturne hubove, kao i inkluzivne urbane intervencije.

Rok za dostavljanje radova je 28. septembar, a rezultati konkursa biće objavljeni do kraja oktobra. Prijave se podnose anonimno pod šifrom, putem sajta https://ekoton-studentski.konkurs.rs/, gde je dostupna i kompletna konkursna dokumentacija. Učesnici mogu uključiti stručnjake kao konsultante u svoje timove.

Kako je izjavio Siniša Mauhar, direktor CRH za Adriju i Zapadni Balkan, „cilj ovog konkursa je uspostavljanje regionalne mreže mladih inovatora, kao i stvaranje baze vizionarskih prostornih modela koji će pomoći oblikovanju zajednica za bolje sutra. Naša misija je da gradimo budućnost u kojoj se ideje ne zadržavaju na papiru, već hrabro transformišu izgrađeni prostor.“

Radove će ocenjivati žiri koji čine profesor Branislav Mitrović (predsednik žirija), profesor Dejan Miljković, profesorka Zorica Savičić, arhitektkinja Anđela Karabašević i Siniša Mauhar. Organizatori pozivaju sve zainteresovane studente iz regiona da svojim inovativnim rešenjima doprinesu održivom razvoju zajednica.

Srbija dobila prvu WOAH referentnu laboratoriju za bolest kvrgave kože goveda, priznanje usvojeno jednoglasno u Parizu

Veterinarski specijalistički institut Kraljevo zvanično je imenovan za WOAH Referentnu laboratoriju za bolest kvrgave kože goveda na 93. Generalnoj skupštini Svetske organizacije za zdravlje životinja (WOAH) u Parizu, nakon što je Rezolucija br. 33 usvojena jednoglasno. Ovo je prva WOAH referentna laboratorija u Srbiji, što predstavlja značajno međunarodno priznanje za Ministarstvo poljoprivrede, Upravu za veterinu i naučne institucije zemlje, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Ministar Dragan Glamočić istakao je da je ovo priznanje rezultat znanja, stručnosti i kapaciteta Srbije i potvrda njenog ugleda u međunarodnoj veterinarskoj zajednici. “Ovo priznanje dolazi deceniju nakon što smo uspešno suzbili i iskorenili bolest kvrgave kože goveda u Srbiji. Tada smo pokazali da država može brzo i efikasno da odgovori na ozbiljne izazove, a danas, u vreme kada se ova bolest ponovo pojavljuje u pojedinim evropskim zemljama, vidimo da su iskustvo Srbije i stručnost domaćih institucija prepoznati na najvišem međunarodnom nivou”, izjavio je Glamočić.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nastaviće da ulaže u razvoj i jačanje kapaciteta veterinarske službe, laboratorija, opreme, kadrova, terenskih službi i informacionih sistema, ističući stratešku važnost zdravlja životinja, bezbednosti hrane i stabilnosti poljoprivredne proizvodnje za Srbiju.

Regionalni direktor WOAH za Evropu Budimir Plavšić naglasio je da je ovo priznanje potvrda dugogodišnjeg ulaganja u sistem, znanje, organizaciju i kapacitete veterinarske službe Srbije. “Posebno želim da istaknem da ovo dostignuće dolazi u godini kada se obeležava deset godina od pojave bolesti kvrgave kože goveda u Srbiji i regionu. Upravo u tom periodu, pod rukovodstvom ministra Glamočića, kao predsednika nacionalnog kriznog štaba, Srbija je sprovela odlučan, brz i koordinisan odgovor koji je omogućio da bolest bude zaustavljena i iskorenjena u izuzetno kratkom roku”, naveo je Plavšić.

Novi status Veterinarskog specijalističkog instituta Kraljevo doprinosi jačanju međunarodne vidljivosti Srbije, razvoju naučne i stručne saradnje, kao i podršci državama članicama WOAH u dijagnostici, nadzoru, pripravnosti i kontroli bolesti kvrgave kože goveda i srodnih zaraznih bolesti životinja.

Na području Zagreba postavljeno 33 zamke, nadzor traje do kraja septembra zbog rizika za kukuruz i vinovu lozu

Poljoprivredni proizvođači u regionu suočavaju se sa novim izazovom nakon što je japanska buba (Popillia japonica), poznata invazivna štetočina, početkom godine zvanično potvrđena na području zagrebačke park-šume Maksimir. Ovaj insekt napada više od 400 biljnih kultura, ugrožavajući prvenstveno kukuruz i vinovu lozu, ali i koštičave voćke, kruške i jabuke. Stručnjaci upozoravaju da klima u regionu pogoduje njenom širenju.

Porodica Krznar, koja gaji lešnike na 20 hektara, beleži povećane troškove zaštite zbog novih štetočina. “Pretprošle godine smrdljivi martin nam je naneo ogromnu štetu, uništio je gotovo polovinu plodova. Iako sam konvencionalni poljoprivrednik, borimo se ekološkim sredstvima, na što trošimo oko 1.000 evra po hektaru”, navodi uzgajivač lešnika Damir Krznar.

Plodovi napadnuti japanskom bubom dobijaju tamne mrlje, iznutra se suše i trule, dok odrasle jedinke uništavaju lišće, cvetove i plodove. Gusenice napadaju korenov sistem, što može značajno smanjiti prinos. U Maksimiru je postavljeno 33 lovke, a stručnjaci ih obilaze svake dve nedelje kao deo Akcionog plana za sprečavanje širenja štetočine.

“Ovo su lovke čiji je cilj da ulove odrasle jedinke, i mužjake i ženke. Ovaj štetočina je takozvani autostoper i vrlo se lako širi na velike udaljenosti prevoznim sredstvima, vazduhoplovnim i drumskim saobraćajem, ali i preko putnika”, izjavila je Maja Pintar iz Hrvatske agencije za poljoprivredu i hranu. Nadzor će trajati do kraja rujna, dokad traje razdoblje leta ovog tvrdokrilca.

Borbu dodatno otežava stroga evropska regulativa koja ograničava izbor sredstava za zaštitu bilja. “Zbog toga ostaje dovoljno prostora da se razne napasti prošire, što poljoprivrednicima otežava pravovremeno suzbijanje. Svedočimo nemilosrdnom širenju, što je vidljivo ne samo na ovom primeru, nego i na brojnim drugima”, upozorava Mladen Jakopović iz Hrvatske poljoprivredne komore.

Građani su pozvani da, ukoliko primete japansku bubu, odmah obaveste nadležne službe.