Vlasnici Napred Razvoja stekli su 90% udela u Energoprojektu, a mali akcionari najavljuju tužbe tražeći obeštećenje zbog razlike u ceni
Upravni sud poništio je rešenje iz 2017. godine kojim je Komisija za hartije od vrednosti dozvolila kompaniji Napred Razvoj i povezanim firmama da objave ponudu za otkup akcija Energoprojekta. Dozvola iz 2017. proglašena je nezakonitom, što otvara mogućnost za nove pravne i ekonomske posledice u vezi sa preuzimanjem Energoprojekta. Predmet je vraćen Komisiji na ponovno odlučivanje, dok Energoprojekt odluku o prinudnom otkupu akcija treba da razmatra na skupštini zakazanoj za sutra.
Preuzimanje Energoprojekta i sporne transakcije
Preuzimanje Energoprojekta započelo je početkom 2017. godine, kada su firme Napred Razvoj, Montinvest, Jopag i GP Napred kupile akcije na berzi i stekle 35% vlasništva. Komisija za hartije od vrednosti tada je utvrdila da su povezane firme zajednički delovale i naložila im da podnesu zahtev za objavu ponude za preuzimanje. Komisija je 7. jula 2017. odobrila zahtev, nakon čega su firme otkupile dodatne akcije po ceni od 1.501 dinar i stekle većinsko vlasništvo.
U međuvremenu, Napred Razvoj i povezane firme postale su vlasnici 90% Energoprojekta, preuzimanjem i državnog udela. Time su stekli pravo na prinudni otkup akcija od malih akcionara i povlačenje Energoprojekta sa berze. Odluka Upravnog suda doneta je 26. juna 2026. i strankama je dostavljena nekoliko dana kasnije. Još nije poznato da li je ova presuda bila motiv za prodaju državnog udela po nižoj ceni u odnosu na 2017.
Pravna borba i posledice po akcionare
Spor oko preuzimanja Energoprojekta traje devet godina. Bivši direktor Energoprojekta, Vladimir Milovanović, i direktor za pravne poslove, Jovan Nikčević, tužili su Komisiju još 2017. godine. Prva odluka Upravnog suda doneta je tek 2023, kada je tužba odbijena. Oni su se žalili Vrhovnom sudu, koji je u junu 2025. poništio tu odluku, što je dovelo do nove presude Upravnog suda kojom je tužba prihvaćena.
Kao rezultat, slučaj se formalno vraća na početak, iako su transakcije sa akcijama već sprovedene. Mali akcionari, kojih ima najmanje 300 spremnih za tužbu, mogu da traže obeštećenje zbog razlike u ceni koju su dobili i one koju smatraju da su mogli dobiti. Prema izvorima bliskim Energoprojektu, moguće je da tužbi bude nekoliko hiljada. S druge strane, deo malih akcionara više nije živ, pa se postavlja pitanje isplate eventualne štete.
Komisija pred izazovom novih odluka
Sud je utvrdio da je Komisija za hartije od vrednosti više od 40 puta upozoravana na potencijalne neregularnosti u procesu preuzimanja akcija Energoprojekta. Ipak, Komisija je dopuštala ponude za preuzimanje, što sada može dovesti do tužbi i protiv samih članova Komisije. Jedno od spornih pitanja bilo je i izostanak saglasnosti Narodne banke Srbije za preuzimanje firme Energoprojekt Garant, koja je osiguravajuća kuća, što je bio deo žalbe Milovanovića i Nikčevića.
Osim toga, ostaje otvoreno pitanje zašto država nije prodala svoj udeo po višoj ceni 2017, kao i koliki će biti konačni trošak za budžet zbog gubitka Energoprojekta. Presuda Vrhovnog suda iz 2025. ukazala je na bitno povređena pravila postupka prilikom davanja saglasnosti za preuzimanje.
Šta sledi za Energoprojekt i tržište kapitala
Prema izjavama upućenih izvora, realno je očekivati da Komisija ponovi postupak odlučivanja, ali i da ponovo donese odluku sličnu onoj iz 2017. Time bi se pokrenuo novi ciklus tužbi i potencijalno dodatno odužili sporovi. Trenutno se u vezi sa preuzimanjem Energoprojekta vodi nekoliko desetina sudskih postupaka. Ovaj slučaj stvara neizvesnost za male akcionare, investitore i samu Komisiju, a može imati dugoročne posledice po poverenje u tržište kapitala u Srbiji.
