Kompanija planira stečajno restrukturiranje, dok dug doseže 2,1 milijardu dolara, a prihodi opadaju pod pritiskom novih tehnologija

Getty Images, globalni lider u licenciranju fotografija, suočava se sa ozbiljnom finansijskom krizom i planira stečajno restrukturiranje. Kompanija, čija je procenjena vrednost 2022. godine iznosila 4,8 milijardi dolara, sada na berzi vredi svega 7,2 miliona dolara. Ovaj nagli pad rezultat je kombinacije visokih dugova i sve izraženije konkurencije novih tehnologija, posebno veštačke inteligencije.

Prihodi Getty Images pod pritiskom novih tehnologija

Dug kompanije narastao je na 2,1 milijardu dolara, dok su troškovi kamata za samo godinu dana povećani za 57 odsto. Kao rezultat, kompanija planira restrukturiranje koje bi omogućilo nastavak poslovanja, uz promenu vlasničke strukture. Većinski vlasnici – porodica Getty i investiciona kompanija Koch Equity Development, koji zajedno drže 72,9 odsto kapitala, najavili su ulaganje do 533 miliona dolara. Istovremeno, vlasnici obveznica pristali su da otpišu 270 miliona dolara duga. Uporedo sa tim, širenje upotrebe generativne veštačke inteligencije dodatno je ugrozilo poslovni model kompanije. Segment Creative, koji se bavi licenciranjem fotografija, zabeležio je pad broja korisnika sa godišnjim pretplatama od 11,4 odsto tokom 2025. godine. Prihodi tog segmenta porasli su svega 0,7 odsto. U drugom tromesečju 2026. ukupni prihodi Getty Images bili su manji za 2,5 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Posledice tržišnih promena i pravni izazovi

Tradicionalni model posredovanja između fotografa i klijenata, među kojima su medijske i reklamne agencije, postao je manje atraktivan zbog pojave AI alata za generisanje slika. Ovi alati omogućavaju korisnicima da brzo i jeftino dođu do novih vizuala, što direktno utiče na potražnju za licenciranim fotografijama. S druge strane, pad vrednosti akcija i smanjenje broja pretplatnika jasno ukazuju na strukturalne promene u industriji vizuelnih sadržaja. Dodatni izazov predstavljaju i pravni sporovi. U novembru 2025. godine, Visoki sud u Londonu odbacio je glavne zahteve Getty Images protiv britanskog proizvođača AI alata Stability AI, tvorca sistema Stable Diffusion, što je oslabilo poziciju kompanije u zaštiti autorskih prava. Kao rezultat svih ovih faktora, očekuje se da će najveći deo trenutnih akcionara pretrpeti značajne gubitke, jer bi nova vlasnička struktura gotovo u potpunosti obezvredila postojeća ulaganja. Restrukturiranje bi, međutim, trebalo da omogući dalji rad kompanije, dok se sektor vizuelnih sadržaja prilagođava novim tehnološkim trendovima.

Sajber napad zahvatio 180 prodavnica Intermarché i 80 Coopérative objekata, hrana zagrevana do 50 stepeni

Sajber napad na rashladne uređaje pogodio je stotine supermarketa u Francuskoj, izazivajući ozbiljne ekonomske gubitke za velike trgovinske lance. Napad je počeo uveče 11. oktobra i doveo do toga da su rashladni sistemi u više od 180 prodavnica Intermarché i 80 objekata Coopérative postali neupotrebljivi. Prema saopštenju kompanije, hrana u pogođenim rashladnim uređajima zagrevana je i do 50 stepeni Celzijusa tokom šest sati.

Razmere napada na rashladne uređaje

Ovaj sajber napad na rashladne uređaje predstavlja incident bez presedana u sektoru maloprodaje hrane, upozorili su iz Coopérative i Les Mousquetaires, vlasnika lanaca Intermarché i Netto. Napad je pogodio i druge lance, među kojima je Carrefour, koji je prijavio 80 pogođenih prodavnica, dok je Monoprix naveo da je oko pet odsto njegovih objekata pretrpelo posledice. Kao rezultat, trgovci su bili prinuđeni da unište velike količine sveže i zamrznute hrane, zbog čega su pretrpeli značajne finansijske gubitke.

Ekonomsku štetu još procenjuju

Izvršni direktor Coopérative, Dominik Šelšer, istakao je da je ugrožavanje opreme ključne za čuvanje hrane ozbiljan rizik za lanac snabdevanja stanovništva. Tužilaštvo u Parizu otvorilo je istragu kako bi utvrdilo povezane štete i odgovorne za napad. Prema rečima čelnika Intermarchéa, Tjeri Kotijar, preliminarna procena pokazuje da ukupna šteta na nivou zemlje može dostići desetine miliona evra. Osim toga, kompanije su upozorile da polise osiguranja u većini slučajeva ne pokrivaju ovakve incidente, što dodatno povećava rizik za poslovanje.

Sektor maloprodaje pred novim izazovima

Napad na rashladne uređaje pokazuje ranjivost modernih prodajnih sistema koji su sve više digitalizovani. Uporedo sa tim, trgovci su ubrzano radili na uklanjanju pokvarene hrane i vraćanju prodavnica u normalan režim rada. Konačan zbir gubitaka još nije objavljen, ali incident ukazuje na potrebu za dodatnim ulaganjima u sajber bezbednost u sektoru maloprodaje hrane. Pored toga, incident šalje snažnu poruku svim učesnicima na tržištu o rastućoj opasnosti od ciljanih sajber napada na infrastrukturu koja je ključna za svakodnevno funkcionisanje privrede.

Istraživanje pokazuje da efektivna zarada pokriva tek polovinu iznosa koji građani smatraju dovoljnim za ekonomsku sigurnost

Biro za društvena istraživanja (Birodi) i Centar za politike emancipacije (CPE) sproveli su onlajn anketu o medijalnoj plati u Srbiji i realnim troškovima života. Rezultati pokazuju da je medijalna plata u Srbiji 100.000 dinara. Ipak, građani procenjuju da im je za život potrebno čak 200.000 dinara mesečno. Ovo ističe značajan jaz između zarade i procenjenih životnih potreba. Istraživanje „Plata za život – Između zarade i ekonomske sigurnosti“ sprovedeno je od 14. do 24. septembra 2026. godine na uzorku od 638 panelista.

Medijalna plata u Srbiji i plata za život

Prema rezultatima, efektivna zarada pokriva tek polovinu iznosa koji ispitanici smatraju potrebnim za život. Preciznije, medijalna plata u Srbiji od 100.000 dinara znatno je manja od iznosa koji građani navode kao nužan za pokrivanje mesečnih troškova. Prema obračunu CPE, plata za život za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara. Minimalna zarada pokriva samo 42 odsto tog iznosa. Pored toga, procena građana o potrebnoj zaradi za život je čak 30 odsto viša od izračunate plate za život i tri puta veća od minimalne zarade. Ovo ukazuje na izražen nesklad između prihoda i potreba domaćinstava.

Sposobnost pokrivanja troškova i socijalna ranjivost

Istraživanje je pokazalo da 81,6 odsto ispitanika ne može bez teškoća da pokrije nepredviđeni trošak od 500 evra. Kada je reč o odmoru, 23,8 odsto nije putovalo van mesta stanovanja, ali je odmaralo. Petina ispitanika nije ni odmarala, već je nastavila da radi. Posebno su ugrožena domaćinstva u kojima najmanje jedan član ima hroničnu bolest ili invaliditet. Takvih domaćinstava ima 38,4 odsto, a njihovi medijalni prihodi iznose 150.000 dinara u poređenju sa 190.000 dinara kod ostalih. Među njima, čak 90,2 odsto ne može lako da pokrije nepredviđeni trošak od 500 evra.

Širi ekonomski kontekst i implikacije

Ovi podaci osvetljavaju ozbiljan problem ekonomske nesigurnosti u Srbiji. Naime, iako medijalna plata u Srbiji beleži rast, razlika između zarade i troškova života ostaje velika. Kao rezultat, veliki deo stanovništva izložen je riziku od finansijskih šokova. Takva situacija može uticati na potrošnju, ali i na dugoročnu ekonomsku stabilnost domaćinstava. Plata za život, prema metodologiji međunarodne mreže Clean Clothes Campaign, predstavlja iznos koji omogućava zadovoljenje osnovnih potreba i ekonomsku sigurnost. S obzirom na to da minimalna zarada pokriva manje od polovine potrebnog iznosa, a procene građana su još više, jasno je da ekonomski jaz nastavlja da raste. Na kraju, rezultati ankete ukazuju na potrebu za sistemskim pristupom povećanju zarada i smanjenju troškova života radi unapređenja ekonomske sigurnosti građana.