Pad broja polisa i rast prosečne premije ugrožavaju finansijsku sigurnost poljoprivrednika dok klimatski rizici rastu

Suše u Srbiji u poslednje tri godine prouzrokovale su poljoprivredne gubitke veće od 2,5 milijarde evra. Međutim, osiguranje pokriva svega 2 odsto izgubljene vrednosti, pokazuju podaci Narodne banke Srbije i analiza meteorologa Uroša Davidovića i dr Nataše Tešić, sa Fakulteta poslovne ekonomije Bijeljina. Ovogodišnja suša posebno je pogodila prinos kukuruza, soje, šećerne repe i suncokreta. Procene govore da su gubici samo u kukuruzu između 360 i 500 miliona evra.

Ukupna šteta od klimatskih ekstrema u 2026. godini već premašuje milijardu evra, i to pre završetka godine. Takođe, ovo je treća uzastopna godina sa ovako visokim gubicima u domaćoj poljoprivredi. Kao rezultat, sektor suočava se sa ozbiljnim finansijskim izazovima i rizicima po održivost proizvodnje.

Klimatski šokovi i finansijska zaštita

Povećana učestalost suša dodatno komplikuje odnos između vode, hrane i energije u Srbiji. Osim ulaganja u hidroinfrastrukturu i održivu poljoprivredu, osiguranje je ključan instrument za ublažavanje ekonomskih posledica. Osiguranje ne eliminiše štetu od klimatskih promena, ali omogućava raspodelu gubitka na širi krug učesnika i kroz vreme. Zbog toga se posmatra kao deo strategije za očuvanje kontinuiteta privrednih aktivnosti i otpornosti sektora.

Međutim, trendovi na tržištu poljoprivrednog osiguranja pokazuju zabrinjavajuće promene. Broj zaključenih polisa plodova i useva rastao je od 2005. do 2022. godine, ali je zatim opao za oko 27% u naredne tri godine. Pad broja polisa pratio je i pad ukupne premije, uz napomenu da se podaci za 2025. još mogu revidirati. Ovaj preokret, prema analitičarima, ukazuje da trenutni sistem osiguranja nije prilagođen novim klimatskim rizicima.

Rast premije i pad poverenja

Više faktora utiče na opadanje broja osiguranja. Prosečna premija po polisi porasla je sa 735 evra u 2018. na 1.040 evra u 2024. godini, izraženo u stalnim cenama. Pored toga, poverenje poljoprivrednika opada. Naime, u periodu 2014-2018. oko 24% zahteva za odštetu bilo je odbijeno ili stornirano. Od 2019. godine taj procenat raste na 30%. To znači da svaki treći zahtev ne rezultira isplatom, što negativno utiče na motivaciju da se polisa obnovi.

NBS podaci ne omogućavaju razdvajanje odbijenih i storniranih zahteva, ali je jasno da stopa odbijanja utiče na tržište. U ekstremno sušnim godinama, zaštitni jaz—odnos nepokrivenih šteta i ukupnih gubitaka—iznosio je u proseku 0,98. To potvrđuje da je prosečno svega 2% izgubljene vrednosti zaštićeno osiguranjem.

Perspektive za smanjenje zaštitnog jaza

Kako bi se povećala efikasnost osiguranja, neophodno je proširiti dostupnost i prilagoditi pokriće realnim rizicima. Važna je saradnja između osiguravača, države i poljoprivrednika, uz povezivanje finansijske zaštite sa merama prilagođavanja klimatskim promenama. Samo na taj način moguće je smanjiti zaštitni jaz u poljoprivredi Srbije i obezbediti dugoročnu održivost sektora. Konačno, iskustva iz prethodnih godina ukazuju da bez ovakvih promena, poljoprivrednici će i dalje ostajati nezaštićeni pred klimatskim šokovima, a gubici će nastaviti da rastu.

Neplaćanje kirije dva meseca omogućava raskid ugovora, ali iseljenje i naplata dugovanja zahtevaju sudski postupak

Zakup stana u Srbiji može se suočiti sa ozbiljnim finansijskim problemima ako podstanar prestane da plaća kiriju. Dva meseca neplaćanja kirije, prema članu 35 Zakona o stanovanju, predstavljaju osnov za otkaz ugovora, ali postupak naplate dugovanja i iseljenje zahtevaju dodatne pravne korake. Kao rezultat, vlasnici moraju pažljivo sačuvati ugovore i dokumentovati sve obaveze i opomene.

Kako funkcioniše iseljenje podstanara koji ne plaća kiriju

Pre svega, zakon jasno razlikuje raskid ugovora o zakupu od samog čina iseljenja. Ne postoji univerzalno pravilo da podstanar može biti iseljen odmah nakon prve neplaćene kirije. Obavezno je uputiti pisanu opomenu podstanaru i priložiti dokaze o dugovanju, kao što su izvodi iz banke i kopije komunikacije. Ovi dokazi postaju ključni u procesu kada zakupac odbija da napusti nekretninu.

Ugovor sa izvršnom klauzulom olakšava proces

Ugovor koji sadrži izvršnu klauzulu, sastavljen kod javnog beležnika, omogućava vlasniku da pokrene izvršni postupak bez prethodne parnice. Međutim, samo overa potpisa nije dovoljna — ugovor mora precizno navoditi visinu i rok plaćanja zakupnine, troškove, razloge za otkaz i način iseljenja. Ukoliko taj element nedostaje, vlasnik mora da pokrene sudski proces, što može značiti višegodišnje čekanje na rešenje.

Postupak kod nedostatka pisanog ugovora

Odsustvo pisanog ugovora otežava proces dokazivanja, naročito ako su transakcije obavljane gotovinski bez priznanica. Međutim, vlasnik može koristiti dokaze kao što su poruke, iznosi uplaćeni na račun i prepisku u kojoj zakupac priznaje korišćenje stana. Sud će razmotriti ove dokaze pri odlučivanju o iseljenju i naplati duga.

Pravne granice za vlasnike stanova

Vlasnici ne smeju da menjaju brave, iznose stvari zakupca ili isključuju struju i vodu kako bi prinudili podstanara na iseljenje. Takve radnje mogu izazvati dodatne pravne posledice. Iseljenje podstanara koji ne plaća kiriju može sprovesti isključivo sud ili javni izvršitelj na osnovu izvršne isprave. Samostalna akcija nije dozvoljena čak ni kada je vlasništvo nad nekretninom nesporno.

Naplata dugovanja za kiriju i račune

Iseljenje ne znači automatsku naplatu duga. Vlasnik ima pravo da traži zaostale zakupnine i komunalne troškove, ali mora jasno odvojiti dugove po osnovu zakupnine i po osnovu računa. Ako zakupac ne postigne dogovor o izmirenju duga, pokreće se sudski ili izvršni postupak. Kao rezultat, uredno vođenje evidencije o dugovanjima i dostavljanje opomena znatno povećava šanse za naplatu.

Širi ekonomski značaj pravilnog ugovaranja zakupa

Precizno definisani ugovori i poznavanje pravne procedure od suštinskog su značaja za tržište nekretnina u Srbiji. Osim toga, pravna zaštita vlasnika doprinosi sigurnosti ulaganja i smanjenju rizika za iznajmljivače. Efikasna naplata dugovanja i jasno utvrđene procedure iseljenja podstanara koji ne plaća kiriju utiču na stabilnost i atraktivnost sektora izdavanja stanova.

Pad deviznih rezervi prati povećanu tražnju za devizama zbog uvoza energenata i tržišnih kretanja, dok rezerve zlata dostižu rekord

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su bruto devizne rezerve na kraju septembra iznosile 29,8 milijardi evra. Time su devizne rezerve na kraju meseca niže za 946,2 miliona evra u odnosu na avgust. Neto devizne rezerve, koje predstavljaju bruto rezerve umanjene za obavezne rezerve banaka i dug prema Međunarodnom monetarnom fondu, iznosile su 25,5 milijardi evra, što je pad od 769,8 miliona evra u odnosu na prethodni mesec.

Ovaj iznos deviznih rezervi omogućava pokrivenost novčane mase M1 od 152,4 odsto i pokriva 6,7 meseci uvoza robe i usluga. To je, prema standardima, više nego dvostruko iznad granice koja se smatra adekvatnom za pokrivenost uvoza deviznim rezervama. Prema saopštenju NBS, odliv iz deviznih rezervi desio se prvenstveno zbog izmirenja deviznih obaveza države u iznosu od 400,2 miliona evra, kao i zbog intervencija na deviznom tržištu kroz neto prodaju deviza od 230 miliona evra.

Devizne rezerve na kraju septembra i efekat tržišta

NBS navodi da je od neto prodaje 380 miliona evra u septembru, na rezerve efektuirano 320 miliona evra odliva. Prodaja od 60 miliona evra koja je zaključena krajem meseca biće evidentirana kao odliv tokom oktobra. Prodaja deviza u drugoj polovini septembra bila je posledica povećane tražnje za devizama, pre svega radi uvoza energenata, odnosno nafte, po visokim cenama usled tenzija na Bliskom istoku. Istovremeno, prilivi u devizne rezerve tokom septembra ostvareni su kroz upravljanje rezervama, donacije i druge izvore, u ukupnom neto iznosu od 65,5 miliona evra.

Pored toga, tržišni efekti imali su negativan uticaj u iznosu od 381,5 miliona evra. To je rezultat smanjenja cene zlata u američkim dolarima za 8,5 odsto, dok je jačanje dolara prema evru od 2,3 odsto delovalo u suprotnom smeru. Rezerve zlata, kao deo deviznih rezervi, na kraju septembra dostigle su rekordnih 55.142,3 kilograma, u vrednosti od 6,5 milijardi evra, što predstavlja 21,9 odsto bruto deviznih rezervi.

Povećanje zlatnih rezervi i kretanje dinara

Količina zlata u rezervama povećana je za 150,5 kilograma, kupovinom 12 zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije Ziđin koper. Međutim, vrednost zlatnih rezervi u septembru smanjena je za 427,7 miliona evra zbog tržišnih faktora. Od početka godine, kupljeno je 2,6 tona zlata na domaćem tržištu, pa je ukupna vrednost zlatnih rezervi porasla za 335,7 miliona evra, uz gotovo neutralan tržišni efekat tokom tog perioda.

Obim trgovine devizama na međubankarskom tržištu iznosio je 432,4 miliona evra u septembru, dok je od početka godine dosegao 6,9 milijardi evra. Tokom septembra, dinar je nominalno oslabio prema evru za 0,1 odsto, dok je od početka godine zabeleženo ukupno slabljenje od 0,2 odsto.

NBS je na međubankarskom tržištu neto prodala 380 miliona evra u septembru kako bi odgovorila na povećanu tražnju domaćih kompanija za devizama za uvoz energenata. Od početka godine, ukupna neto prodaja NBS na ovom tržištu iznosi 475 miliona evra u cilju očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.