Istraživanje pokazuje da efektivna zarada pokriva tek polovinu iznosa koji građani smatraju dovoljnim za ekonomsku sigurnost

Biro za društvena istraživanja (Birodi) i Centar za politike emancipacije (CPE) sproveli su onlajn anketu o medijalnoj plati u Srbiji i realnim troškovima života. Rezultati pokazuju da je medijalna plata u Srbiji 100.000 dinara. Ipak, građani procenjuju da im je za život potrebno čak 200.000 dinara mesečno. Ovo ističe značajan jaz između zarade i procenjenih životnih potreba. Istraživanje „Plata za život – Između zarade i ekonomske sigurnosti“ sprovedeno je od 14. do 24. septembra 2026. godine na uzorku od 638 panelista.

Medijalna plata u Srbiji i plata za život

Prema rezultatima, efektivna zarada pokriva tek polovinu iznosa koji ispitanici smatraju potrebnim za život. Preciznije, medijalna plata u Srbiji od 100.000 dinara znatno je manja od iznosa koji građani navode kao nužan za pokrivanje mesečnih troškova. Prema obračunu CPE, plata za život za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara. Minimalna zarada pokriva samo 42 odsto tog iznosa. Pored toga, procena građana o potrebnoj zaradi za život je čak 30 odsto viša od izračunate plate za život i tri puta veća od minimalne zarade. Ovo ukazuje na izražen nesklad između prihoda i potreba domaćinstava.

Sposobnost pokrivanja troškova i socijalna ranjivost

Istraživanje je pokazalo da 81,6 odsto ispitanika ne može bez teškoća da pokrije nepredviđeni trošak od 500 evra. Kada je reč o odmoru, 23,8 odsto nije putovalo van mesta stanovanja, ali je odmaralo. Petina ispitanika nije ni odmarala, već je nastavila da radi. Posebno su ugrožena domaćinstva u kojima najmanje jedan član ima hroničnu bolest ili invaliditet. Takvih domaćinstava ima 38,4 odsto, a njihovi medijalni prihodi iznose 150.000 dinara u poređenju sa 190.000 dinara kod ostalih. Među njima, čak 90,2 odsto ne može lako da pokrije nepredviđeni trošak od 500 evra.

Širi ekonomski kontekst i implikacije

Ovi podaci osvetljavaju ozbiljan problem ekonomske nesigurnosti u Srbiji. Naime, iako medijalna plata u Srbiji beleži rast, razlika između zarade i troškova života ostaje velika. Kao rezultat, veliki deo stanovništva izložen je riziku od finansijskih šokova. Takva situacija može uticati na potrošnju, ali i na dugoročnu ekonomsku stabilnost domaćinstava. Plata za život, prema metodologiji međunarodne mreže Clean Clothes Campaign, predstavlja iznos koji omogućava zadovoljenje osnovnih potreba i ekonomsku sigurnost. S obzirom na to da minimalna zarada pokriva manje od polovine potrebnog iznosa, a procene građana su još više, jasno je da ekonomski jaz nastavlja da raste. Na kraju, rezultati ankete ukazuju na potrebu za sistemskim pristupom povećanju zarada i smanjenju troškova života radi unapređenja ekonomske sigurnosti građana.

Sredstva namenjena razvoju znanja, veština i jednakih obrazovnih prilika kroz partnerstva sa evropskim organizacijama

UniCredit Fondacija nastavlja partnerstva sa organizacijama Teach For All i Junior Achievement Europe, uz novo ulaganje od više od 16 miliona evra za podršku mladima u Srbiji i Evropi tokom naredne tri godine. Ova inicijativa, koja se nadovezuje na ranije izdvojenih 14 miliona evra za period od 2023. do 2026. godine, ima za cilj da unapredi pristup kvalitetnom obrazovanju, razvoju veština i samopouzdanju mladih generacija.

Više od 16 miliona evra za obrazovanje mladih

Nastavak saradnje sa evropskim partnerima najavljen je na događaju „Beyond Academic Performance. A European Dialogue on the Future of Education“ u Rimu, gde su predstavljeni planovi za novu fazu ulaganja u obrazovanje. Prema rezultatima OECD PISA 2025 istraživanja, čak 46% učenika u zemljama OECD-a koristi AI chatbotove najmanje jednom nedeljno za učenje, što ukazuje na rastući značaj digitalnih veština. S obzirom na ove trendove, partnerstvo ima za cilj da mladima omogući razvoj znanja i veština koje su ključne za uspeh u savremenom društvu.

Konkretnu podršku dobija i Srbija

U okviru novih trogodišnjih partnerstava, Teach For All će delovati u osam evropskih zemalja, uključujući Srbiju, dok će saradnja sa Junior Achievement Europe obuhvatiti 11 zemalja. U Srbiji, lokalni partner Dostignuća mladih u Srbiji (Junior Achievement Serbia) realizuje program Re-Power Your Future, koji je tokom prethodnog perioda premašio planirane ciljeve. Programi su obuhvatili 239 škola, naspram planiranih 80, i 547 nastavnika, što je gotovo pet puta više od cilja od 110. Ostvareno je više od 25.000 prilika za učenje, značajno iznad planiranih 15.000.

Uticaj na preduzetništvo i lokalne zajednice

Tokom partnerstva realizovano je 592 volonterska angažmana, dok je 21 zaposleni iz UniCredit Banke Srbija učestvovao u 26 volonterskih aktivnosti, kao mentori i članovi žirija u preduzetničkim projektima i takmičenjima. „Obezbediti svakom mladom čoveku pristup kvalitetnom obrazovanju nije samo društveni imperativ, već i ulaganje u budućnost Evrope. Kroz UniCredit Fondaciju želimo da damo svoj doprinos podržavajući organizacije koje imaju kapacitet za trajne promene“, izjavio je Andrea Orcel, predsednik UniCredit Fondacije i CEO UniCredit Grupe.

Fokus na razvoj veština i karijerno usmerenje

Poseban akcenat programa stavljen je na preduzetništvo, finansijsku pismenost i pripremu mladih za tržište rada. U završnoj godini, Dostignuća mladih u Srbiji sprovela su istraživanje u 28 srednjih škola i dodatno proširila preduzetničko obrazovanje na mlađe učenike, posebno u zajednicama sa ograničenim obrazovnim mogućnostima. U jugoistočnoj Srbiji, aktivnosti su usmerene na škole iz manje razvijenih sredina, poput događaja u Žitorađi, gde su učenici predstavljali sopstvene proizvode i usluge, razvijajući timski rad i kreativnost. Time je UniCredit Fondacija direktno doprinela stvaranju jednakih šansi za mlade i jačanju ekonomskog potencijala lokalnih zajednica.

Sve više stanovnika Kine zarađuje iznajmljivanjem lica za veštačku inteligenciju, dok pojedinačni ugovori dostižu 100.000 juana

Kinesko tržište digitalnih lica beleži ubrzani rast zahvaljujući inovativnim načinima zarade kroz iznajmljivanje lica veštačkoj inteligenciji. Pojedinci u Kini mogu ostvariti honorare od samo 50 juana (oko sedam dolara), ali i do 100.000 juana, što iznosi gotovo 15.000 dolara po ugovoru. Ovi iznosi zavise od izgleda osobe, namene digitalnog sadržaja i uslova koje ugovor predviđa. Ključna fraza “kinesko tržište digitalnih lica” učestalo se pojavljuje u analizi ovog trenda.

Proces se odvija tako što ljudi ustupaju svoje fotografije producentima koji koriste napredne tehnologije za generisanje digitalnih glumaca. Ovi digitalni likovi koriste se u reklamama, video-igrama i kratkim serijama. Osim toga, korisnici dobijaju mogućnost da zarade novac bez potrebe da fizički prisustvuju snimanjima. Prema podacima iz industrije, isplate po epizodi mogu biti i manje – od 15 do 74 dolara, u zavisnosti od projekta.

Kinesko tržište digitalnih lica i ekonomski uticaji

Ubrzani razvoj veštačke inteligencije u Kini uzrokovao je veliku potražnju za digitalnim licima. Posebno je izražen rast tržišta kratkih serija koje koristi AI tehnologiju. Produkcija ovakvih serija je brža i jeftinija u poređenju sa tradicionalnim metodama. Producenti ne moraju angažovati glumce za svaku scenu, što im omogućava značajne uštede. Kao rezultat, sve veći broj ljudi u Kini koristi ovu priliku za dodatni prihod.

Međutim, iznajmljivanje lica donosi i niz izazova. Pitanje kontrole nad upotrebom digitalnog lika postaje centralno u industriji. Ugovori preciziraju koliko dugo i u koje svrhe kompanije mogu koristiti lice, kao i mogućnost ustupanja trećim stranama. S druge strane, ovakva praksa otvara i etička pitanja, jer lice može biti iskorišćeno u sadržajima na koje osoba nije pristala.

Regulativa i budućnost digitalnih lica

Kina je već usvojila pravila koja regulišu upotrebu medijskih sadržaja generisanih veštačkom inteligencijom, uključujući “dipfejk” tehnologije. Ipak, kako video-sadržaji postaju sve realističniji i jeftiniji za proizvodnju, izazov ostaje koliko pojedinci zaista mogu kontrolisati upotrebu svog digitalnog lika nakon potpisivanja ugovora. Njihovo lice može nastaviti da se koristi i kada više nemaju mogućnost uticaja na njegovu upotrebu.

Kinesko tržište digitalnih lica pokazuje dinamičan razvoj, ali istovremeno postavlja nova pitanja o privatnosti i zaštiti identiteta. Očekuje se da će se regulativa dodatno razvijati u skladu sa rastom i promenama na tržištu.