Inflacija stabilna na 4 odsto, rast plata tek 0,8 odsto dok građani predviđaju pad ekonomije od 2,2 odsto

U Evrozoni je u aprilu 2026. godine zabeležen rast pozajmica banaka domaćinstvima od 3 odsto na godišnjem nivou, čime je ukupna vrednost kredita dostigla 7,194 biliona evra, pokazuju podaci Evropske centralne banke (ECB). Ovaj tempo rasta kredita prisutan je neprekidno od decembra 2025. godine, dok je sličan rast zabeležen i u sektoru kompanija, izuzev finansijskih korporacija, gde je u aprilu ostvaren rast od 3,4 odsto, što je ubrzanje u odnosu na martovskih 3,2 odsto.

Istovremeno, ukupna kreditna zaduženost privatnog sektora u Evrozoni povećana je za 3,5 odsto na godišnjem nivou, saopštila je ECB u izveštaju o monetarnim kretanjima. Monetarni agregat M3, koji obuhvata ukupna likvidna sredstva, porastao je za 2,7 odsto, dok je uži agregat M1 (novac u opticaju i prekonoćni depoziti) porastao za 3,8 odsto u odnosu na april prethodne godine. Obe vrednosti beleže usporavanje rasta u poređenju sa martom, što analitičari tumače kao znak opreznijeg kreditiranja i usporavanja privredne aktivnosti.

Prema istraživanju Evropske centralne banke, inflaciona očekivanja građana Evrozone ostala su stabilna na 4 odsto za narednih 12 meseci, što je dvostruko više od ciljane inflacije ECB od 2 odsto. Ispitanici očekuju rast svojih nominalnih prihoda od svega 0,8 odsto u istom periodu, što nije dovoljno da pokrije predviđeni rast cena. Očekivanja inflacije za naredne tri godine blago su pala sa 3 na 2,9 odsto, dok su petogodišnja očekivanja ostala stabilna na 2,4 odsto.

Potrošači iz Evrozone predviđaju ekonomski pad od 2,2 odsto u narednih 12 meseci, što je nešto negativnije u odnosu na martovsku prognozu od 2,1 odsto. Prosečna stopa nezaposlenosti koju očekuju u tom periodu iznosi 11,2 odsto, što je neznatno niže od martovskih 11,3 odsto. Istraživanje je sprovedeno onlajn od 2. aprila do 4. maja na uzorku od oko 19.000 odraslih potrošača iz 11 zemalja Evrozone, među kojima su Belgija, Nemačka, Španija, Francuska, Italija, Holandija, Irska, Grčka, Austrija, Portugalija i Finska. Rezultati za maj biće objavljeni 26. juna.

Kompanija zapošljava više od 4.400 ljudi i proizvodi više od 400 proizvoda, uz rekordnu proizvodnju i održive inicijative

Hemofarm, vodeća farmaceutska kompanija u regionu, obeležila je 66 godina postojanja i 20 godina otkako je postala deo STADA grupe, jednog od globalnih lidera u oblasti generičkih i OTC lekova. U protekle dve decenije, STADA grupa je investirala 537 miliona evra u razvoj Hemofarma na regionalnom tržištu, što je omogućilo modernizaciju proizvodnih kapaciteta, uvođenje savremenih tehnologija i jačanje konkurentnosti na globalnom nivou.

Generalni direktor Hemofarma Ronald Zeliger istakao je: „Šezdeset šest godina postojanja potvrđuju naš kontinuitet i sposobnost da se razvijamo i prilagođavamo novom vremenu i trendovima. Ponosni smo što smo deo STADA grupe već dve decenije, koje su obeležile snažne investicije, tehnološki napredak i širenje našeg poslovanja. Konstantno donosimo najnovije terapijske trendove iz sveta na naše prostore, unapređujemo formule i uvodimo nove, inovativne lekove kako bi opravdali našu ulogu pouzdanog partnera u očuvanju zdravlja ljudi. Imamo rekordnu proizvodnju lekova, a istovremeno čuvamo prirodne resurse i poslujemo po principima održivog razvoja.”

Kao deo strategije održivog poslovanja, Hemofarm je pokrenuo projekat instalacije solarnih panela u svojoj fabrici u Vršcu, čime je dodatno unapređena energetska efikasnost i povećano korišćenje obnovljivih izvora energije. Kompanija kontinuirano ulaže u zaposlene i razvoj organizacione kulture, što potvrđuju prestižni TOP Employer sertifikati, svrstavajući Hemofarm među najpoželjnije poslodavce u zemlji i regionu.

Hemofarm je osnovan 1960. godine u Vršcu i danas zapošljava više od 4.400 ljudi, proizvodeći stotine miliona pakovanja lekova i dijetetskih suplemenata godišnje. Portfolio kompanije obuhvata više od 400 proizvoda iz različitih terapijskih grupa, a prisutnost na tržištu dodatno jačaju brendovi kao što su One Two Three i EUNOVA. Kompanija, kroz rad Hemofarma i Hemofarm fondacije, kontinuirano radi na podizanju svesti o prevenciji, mentalnom zdravlju i dostupnosti zdravstvene zaštite.

Obeležavanje 66 godina postojanja tradicionalno je praćeno Porodičnim danom, događajem koji okuplja zaposlene i njihove porodice, dodatno jačajući vrednosti zajedništva i timskog duha, koje su deo korporativne kulture Hemofarma.

Na domaćem tržištu kapitala registrovano je 26 emitera sa ukupno 3,2 milijarde evra u obveznicama, ali sekundarno tržište gotovo da ne postoji

Na domaćem tržištu kapitala trenutno je registrovano 26 emitera korporativnih obveznica, izuzimajući državne emisije, sa ukupnom vrednošću od 374,7 milijardi dinara (3,2 milijarde evra), pokazuju podaci Centralnog registra hartija od vrednosti. Iako su preovlađujuća privatna preduzeća, najveći iznosi rezervisani su za državne kompanije poput Jugoimporta i Telekoma, dok je trgovina uglavnom sprovedena putem privatnog plasmana unapred poznatim kupcima.

U poslednjih šest godina, od kada je pojednostavljena procedura za izdavanje korporativnih obveznica, javnom ponudom preko berze realizovane su samo dve emisije, a i u tim slučajevima po jedan kupac je otkupio kompletnu emisiju. Treća emisija je na pragu, ali prethodne nisu uticale na razvoj tržišta, jer nema sekundarne trgovine.

Prema rečima Duška Bodrože sa Instituta ekonomskih nauka, „na finansijsko tržište ne utiče mogućnost kompanija da emituju dužničke hartije od vrednosti, jer niti se to čini preko berze, niti se potom obveznicama trguje na finansijskom tržištu. Efekat izostaje jer ih kupci drže do dospeća, nemaju potrebu da ih prodaju, pa zato gotovo da nema sekundarnog tržišta. Po pravilu, realizacija emitovanih dužničkih hartija je 100%, a to se ne može uvek postići kad se ide na javnu ponudu – nekad ima kupaca, nekada ne.”

Bodroža napominje i da su male šanse da se male investitore uključe u ovakve emisije jer se nominalna vrednost po obveznici kreće od 3.000 do 5.000 evra, što iziskuje znatna sredstva za učešće na aukcijama. Većinu kupaca čine banke, fondovi i osiguravajuća društva, dok su instrumenti nedostupni individualnim investitorima.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić navodi da je količina informacija na osnovu kojih investitori odlučuju o ulaganjima u hartije od vrednosti znatno manja od onih koje banke prikupljaju kada nekome odobravaju kredit. „Ograničene informacije koje se pružaju investitorima zato moraju biti nesporno istinite i potpune. Međutim, finansijski izveštaji kod nas nisu odgovarajućeg kvaliteta, a nažalost ni neki revizorski. Vidimo i da regulatorno telo, Komisija za hartije od vrednosti, suviše često u svoj sastav bira ljude po nekim drugim kriterijumima a ne po stručnosti i profesionalnosti“, istakao je Šoškić.

U takvim uslovima, kako navodi, tržište hartija od vrednosti ne može da zaživi jer investitori nemaju poverenja da će institucije braniti njihove interese i obezbediti potpuno i tačno informisanje. Većina emisija obveznica odvija se van berze sa jednim kupcem, što potvrđuje dogovoreni karakter tih poslova, a likvidnost izostaje jer se obveznice drže do dospeća i tako se izjednačavaju sa kreditom, ali bez regulatornih zahteva koje banke postavljaju.

Šoškić podseća i na slučajeve kada su privatne firme emitovale obveznice koje su brzo otkupile poslovne banke, a zatim prodale Narodnoj banci Srbije (NBS), što je, prema njegovim rečima, u suprotnosti sa funkcijom centralne banke. „NBS je praktično kreditirala te firme, što je u potpunoj suprotnosti sa funkcijom centralne banke. Ta, po mnogo osnova pogrešna i štetna operacija, pravdala se tako da se prikrije suština. Govorilo se da je to neka moderna monetarna politika, da se sprovodi i u Americi. Zapravo se skrivala činjenica da u monetarnoj politici nije bilo osnova za uplitanje centralne banke u kupovinu korporativnih obveznica, a posebno ne u situaciji kada ne postoji aktivno sekundarno tržište gde bi se formirala nekakva fer i tržišno prihvatljiva cena“, izjavio je Šoškić.

Ukupna vrednost korporativnih obveznica, 374,7 milijardi dinara, pokazuje da je ovaj instrument i dalje statistička greška na domaćem tržištu kapitala, a dok institucije ne ojačaju i berza ne zaživi, ostaje ograničen samo na odabrane velike učesnike.