Verovatnoća povećanja kamatnih stopa od strane FED-a porasla sa 29 na 68 odsto, cena zlata niža za 20%
Cena zlata nastavila je da opada usled smirivanja tenzija na Bliskom istoku i dostigla je nivo ispod 4.000 dolara (oko 432.000 dinara) po unci, što je najniži iznos od novembra prošle godine, prema ekonomskim analizama. Ključni faktor ovog pada je jačanje američkog dolara i rast očekivanja da će Federalne rezerve dodatno pooštriti monetarnu politiku. Prema procenama tržišnih učesnika, verovatnoća da FED u septembru poveća referentne kamatne stope porasla je na oko 68 odsto, dok je prošle nedelje iznosila svega 29 procenata.
Rast očekivanja viših kamatnih stopa negativno je uticao na tržište plemenitih metala, budući da zlato ne donosi kamatni prinos i postaje manje atraktivno u poređenju sa drugim vrstama ulaganja. Od početka godine, cena zlata oslabila je za oko 5%, dok je u odnosu na rekordni nivo iz januara – pre izbijanja sukoba sa Iranom – niža za gotovo 20%.
Analitičari ističu da zlato ovog puta nije u potpunosti potvrdilo svoju tradicionalnu ulogu sigurnog utočišta tokom perioda geopolitičkih tenzija, uprkos povećanoj neizvesnosti na globalnoj sceni. Na pad cene plemenitih metala uticalo je i poskupljenje energenata, koje je podstaklo inflatorne rizike i dovelo do toga da vodeće svetske centralne banke zadrže restriktivniji pristup monetarnoj politici.
Investitori sada pažljivo prate naredne poteze Federalnih rezervi, jer bi dodatno zaoštravanje monetarne politike moglo dalje da utiče na kretanje cena zlata i drugih investicionih instrumenata.
