Dividenda Allianz-a 6,5 milijardi evra, Deutsche Telekom 4,8 milijardi, Siemens 4,2 milijarde uprkos ekonomskoj krizi

Najveće nemačke kompanije koje kotiraju na berzi i čine indeks DAX isplatiće akcionarima ukupno 55,3 milijarde evra (63,7 milijardi dolara) dividendi za 2025. godinu, što je novi rekord i povećanje od 5,9 odsto u odnosu na 52,2 milijarde evra iz prethodne godine, prema analizi konsultantske kompanije EY. Od ukupno 40 DAX kompanija, 25 će povećati dividende u odnosu na prošlu godinu, dok će 10 smanjiti isplate. Najveće pojedinačne dividende isplatiće Allianz sa 6,5 milijardi evra, Deutsche Telekom sa 4,8 milijardi evra i Siemens sa 4,2 milijarde evra.

U sektoru automobilske industrije zabeleženo je smanjenje isplata: Mercedes-Benz je smanjio dividendu za 19 odsto, dok je Porsche Automobil Holding isplatio 21 odsto manje, što odražava izazove u automobilskoj industriji. Suprotno tome, najveći rast dividendi zabeležili su MTU Aero Engines sa povećanjem od 64 odsto, Deutsche Bank sa 44 odsto i Commerzbank sa 61 odsto.

Analiza EY zasniva se na izveštajima kompanija, saopštenjima za medije i godišnjim skupštinama akcionara, pri čemu se očekuje da će predlozi biti formalno potvrđeni. Iako nemačka privreda prolazi kroz krizu, sektori bankarstva i osiguranja ostvarili su rekordne rezultate, a većina DAX kompanija značajan deo prihoda ostvaruje van Nemačke.

Prema EY, akcionari ne bi trebalo da očekuju još jednu rekordnu godinu za dividende u 2026. godini, jer industrijske kompanije suočavaju se sa strukturnim izazovima koji bi mogli uticati na niže isplate, iako finansijska stabilnost mnogih kompanija trenutno ostaje jaka.

Broj prijava za građevinske dozvole u 2025. porastao za 6 odsto, ali izdato 29.713 dozvola i vrednost radova smanjena na 1.052 milijarde dinara

U Srbiji je tokom 2025. godine podneto ukupno 162.746 zahteva za izdavanje građevinskih dozvola, što predstavlja rast od 6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Prijavljena potencijalna vrednost projekata takođe je porasla za približno isti procenat, što prema tumačenju NALED-a ukazuje na nastavak rasta investicione aktivnosti na tržištu građevine.

Uprkos rekordnom broju prijava, zvanična statistika pokazuje da je broj izdatih građevinskih dozvola u 2025. godini smanjen na 29.713, što je za 2 odsto manje nego u 2024. godini. Vrednost građevinskih radova prema izdatim dozvolama iznosila je 1.052 milijarde dinara (nešto manje od 9 milijardi evra), što je 4 odsto manje nego godinu dana ranije. Ovaj iznos je naveden u nominalnim vrednostima, dok je realna vrednost dodatno umanjena zbog uticaja inflacije.

Blagi rast beleži stanogradnja, gde je broj izdatih dozvola za stanove iznosio 40.021, što je rast od 1 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći porast zabeležen je kod potražnje lokacijskih uslova, sa 20.923 zahteva, odnosno 8 odsto više nego 2024. godine, što predstavlja rekord u poslednjih pet godina.

Analiza NALED-a ukazuje da je udeo rešenih predmeta kod Agencije za privredne registre (APR) pao sa 97 odsto u 2024. na 94,6 odsto u 2025. godini. Najuspešniji gradovi po brzini izdavanja dozvola su Sremska Mitrovica, Sombor i Kruševac, dok su među opštinama najefikasniji Bogatić, Apatin i Ćuprija.

Sve lokalne samouprave u proseku su izdavale lokacijske uslove u roku od 21 dan, što je u skladu sa maksimalnim zakonskim rokovima. Na upotrebne dozvole se čekalo prosečno 13 dana, a na građevinske dozvole osam dana. U opštinama je prosečno vreme čekanja na građevinsku dozvolu bilo 8,5 dana, dok je u gradovima postupak trajao oko 10 dana. Analiza pokazuje da dve petine lokalnih samouprava kasni sa izdavanjem dozvola, sa izraženijim kašnjenjima u gradovima (46 odsto) nego u opštinama (38 odsto).

U 11,7 odsto slučajeva zahtevi su vraćeni na usaglašavanje, a ovaj procenat je nešto veći u gradovima nego u opštinama. Elektronske građevinske dozvole predstavljaju prvu zaokruženu javnu elektronsku uslugu u Srbiji, uspostavljenu 2016. godine. Preporuka NALED-a je potpuna digitalizacija izrade urbanističkog planiranja i uspostavljanje Centralnog registra planskih dokumenata, što bi omogućilo veću transparentnost i efikasnost u sektoru.

“Najbolji rezultati ostvareni su u poslednjem kvartalu, što ukazuje na pozitivan zamah, čiji nastavak se može očekivati i tokom 2026.”, navode u NALED-u.

Borovnica postaje među deset vodećih izvoznih proizvoda, a 40 odsto gazdinstava obrađuje do dva hektara

Srbija je zauzela četvrto mesto u Evropi po savremenoj proizvodnji borovnica, a izvozna cena kvalitetnih plodova tokom prošle godine dostizala je od sedam do osam evra po kilogramu, pokazuju najnovije ekonomske analize. Profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe da je voćarstvo na prvom mestu po strukturi izvoza prehrambenih proizvoda, a da su borovnice, uz jabuke, maline, smrznute višnje i kupine, ključne za rast ovog sektora u poslednjih 15 godina.

Prema rečima Keserovića, Srbija je prepoznatljiva na evropskom i svetskom tržištu zahvaljujući savremenim zasadima borovnice i povoljnim agroekološkim uslovima. Berba borovnice u Srbiji počinje početkom juna, kada se sezona završava u Portugaliji, što omogućava ostvarivanje konkurentske prednosti na tržištu. Profesor naglašava da je uz hemijsku i mehaničku analizu zemljišta i vode, kao i izbor kvalitetnog sadnog materijala, moguće izbeći greške koje bi uticale na prinos i kvalitet voća.

Borovnica se sve više prepoznaje kao jedna od najprofitabilnijih voćnih vrsta, a u narednih deset godina očekuje se da uđe među deset najvažnijih izvoznih prehrambenih proizvoda iz Srbije. “Na malim površinama mogu se ostvariti veliki prihodi, možda i najveći od svih poljoprivrednih kultura. U Srbiji čak 40 odsto gazdinstava ima do dva hektara, a oko 75 odsto do pet hektara. Ako bi se borovnica uzgajala u plastenicima, na hektar ili hektar i po, ranije bi rodila i dostigla veću cenu”, izjavio je profesor Keserović.

Pored toga, Keserović preporučuje izbor odgovarajućih parcela, sa naglaskom da ravničarski krajevi, pogođeni obilnim padavinama, nisu pogodni za podizanje zasada. Borovnica se može uzgajati i u kontejnerima zapremine od 70 do 80 litara, što omogućava preciznu kontrolu navodnjavanja. S obzirom na deficitarnost ove voćne vrste, Srbija ima potencijal za brzo osvajanje evropskog i svetskog tržišta, uz potrebu za brendiranjem i zaštitom proizvoda.

“Ako se proizvedu kvalitetni plodovi borovnice, postiže se visoka cena. U izvozu prošle godine kretala se između sedam i osam evra. To je prva berba, a postoje i sorte kod kojih se berba obavlja u dva navrata”, istakao je Keserović, dodajući da je kvalitet sadnog materijala osnov za dobru proizvodnju i stabilan izvoz.