Ukupno 607,5 milijardi dinara izdvojeno za javni dug, kamate i provizije 1,6 milijardi evra opteretile budžet
Republika Srbija je tokom 2025. godine izdvojila ukupno 607,5 milijardi dinara (5,17 milijardi evra) za servisiranje javnog duga, što uključuje otplatu dela glavnice, kamate i ostale troškove povezane sa zaduživanjem, pokazuju zvanične ekonomske analize. Najveći deo sredstava iz budžeta bio je namenjen otplati glavnice duga na nivou centralne vlasti – ukupno 420,6 milijardi dinara (3,6 milijardi evra).
Pored otplate glavnice, država je izdvojila i gotovo 187 milijardi dinara (1,6 milijardi evra) za kamate, diskonte i provizije, što dodatno ilustruje fiskalno opterećenje budžeta u toku cele godine. Kada se posmatraju samo direktne obaveze Republike Srbije, za otplatu glavnice izdvojeno je 395 milijardi dinara (3,4 milijardi evra), dok su troškovi kamata i diskonta za ove obaveze iznosili 157 milijardi dinara (1,3 milijarde evra).
Najveći deo sredstava za otplatu unutrašnjeg duga odnosio se na državne hartije od vrednosti na domaćem tržištu, gde je isplaćeno 229 milijardi dinara (1,95 milijardi evra). S druge strane, kamate na spoljni dug bile su skuplje i iznosile su 92 milijarde dinara (790 miliona evra), dok su kamate na unutrašnji dug iznosile 64,67 milijardi dinara (550 miliona evra). U okviru otplate spoljnog duga, najveći pritisak po pitanju kamata poticao je od državnih evroobveznica, za koje je isplaćeno 35 milijardi dinara (oko 300 miliona evra), dok su obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu koštale 9,5 milijardi dinara (80 miliona evra).
Obaveze države po osnovu garancija za dugove drugih subjekata, pre svega velikih javnih preduzeća, iznosile su 25,6 milijardi dinara (220 miliona evra) u pogledu glavnice, dok su troškovi kamata za ove namene dostigli dodatnih 4,8 milijardi dinara (40 miliona evra). Najveći deo unutrašnjih garantovanih obaveza vezan je za kredite kod poslovnih banaka, dok su kod spoljnog duga prednjačile obaveze prema institucijama poput Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke.
Analiza izdataka pokazuje da su obaveze prema međunarodnim poveriocima i tržištu kapitala opterećivale budžet višim kamatama u poređenju sa domaćim izvorima finansiranja, gde su uslovi bili povoljniji. Sve cifre potvrđuju značajnu ulogu servisiranja javnog duga za fiskalnu stabilnost države tokom 2025. godine.
